Departman za filozofske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru

O Univerzitetu

Državni univerzitet u Novom Pazaru spada među najmlađe visokoobrazovne ustanove u Srbiji. Osnovan je Odlukom Vlade Republike Srbije, 26. oktobra 2006. godine. Ovakav potez Vlade imao je cilj da doprinese ravnomernijem i bržem regionalnom razvoju Republike Srbije u celini, da poboljša obrazovnu strukturu mladih, kao i da pomogne u rešavanju nagomilanih problema, koji koče razvoj ovog regiona. 

U sklopu Univerziteta tada su počela da rade tri fakulteta: Filozofski, Pravno-ekonomski i Tehničko-tehnološki. Ubrzo, Državni univerzitet u Novom Pazaru je prešao na departmanski model i umesto fakulteta ima departmane.To praktično znači da univerzitet ima svojstvo pravnog lica, a ne i fakulteti (departmani) u njegovom sastavu. Integrisana organizaciona struktura omogućila je brz razvoj ove institucije.

U sastavu Univerziteta nalaze se departmani za: 

• Pravne nauke, 
• Ekonomske nauke, 
• Filološke nauke,
• Filozofske nauke i umetnost, 
• Prirodno-matematičke nauke,
• Tehničko-tehnološke nauke,
• Biomedicinske nauke, 
• Multidisciplinarne nauke.

Departamn za filozofske nauke i umetnost

Na ovom Departmanu realizuju se dva studijska programa: 

• Psihologija (osnovne i master akademske studije), 
• Vaspitač u predškolskim ustanovama (osnovne i master akademske studije).

Psihologija (OAS)

Studijski program osnovnih akademskih studija Psihologija pripada polju društveno-humanističkih nauka, traje četiri godine (osam semestara) i ima ukupno 240 ESPB bodova (60 po studijskoj godini, 30 po semestru). Student koji završi stiče zvanje diplomiranog psihologa.

Studijskim programom Psihologija objedinjuju se delatnosti visokog obrazovanja i naučnoistraživačka delatnost, kao komponente jedinstvenog procesa visokog obrazovanja. Akcenat programa je na kompetentnoj praktičnoj pripremi studenata za usvajanje i demonstraciju konceptualnog znanja iz suštinskih oblasti psihologije kao i na samostalnosti u primeni statističkih metoda u oblasti društveno-humanističkih nauka. Suštinske oblasti uključuju istraživačke metode, biološke osnove ponašanja, kognitivnu psihologiju, psihologiju ličnosti i individualne razlike, razvojnu, socijalnu i kliničku psihologiju. 

Vaspitač u predškolskim ustanovama (OAS)

Studijski program Vaspitač u predškolskim ustanovama je koncipiran kao program formalnog obrazovanja vaspitača dece predškolskog uzrasta na 1. stepenu akademskih  studija, u trajanju od četiri školske godine, kroz 8. semestara (240 ESPB). Student završava studije izradom i odbranom završnog rada i stiče  zvanje Diplomirani vaspitač. 

Studijski program Vaspitač u predškolskim ustanovama oslonjen je na najnovije rezultate inostranih i domaćih pedagoško-psiholoških istraživanja svih aspekata razvoja i učenja dece u ranom uzrastu. Opšti cilj ovog studijskog programa je da se teorijskom nastavom i neposrednim praktičnim radom stiču stručne kompetencije vaspitača kao reflektivnog praktičara, osobe koja će uvoditi nove metode, resurse, realizovati istraživanja, evaluirati dečji napredak, ali i spostveni rad, u cilju podsticanja idividualnih osobenosti predškolskog deteta u njegovim razvojnim aktivnostima i pripremi za školu.

Psihologija (MAS)

Svrha studijskog programa je da obezbedi sticanje naučnih i stručnih znanja i veština prema potrebama društva i projektovanom društvenom razvoju. Studijski program treba prevashodno da osposobljava kadrove za razvijanje i primenu savremenih modela programa u psihologiji kao i da:

• Pruži mogućnost izbora zanimanja i zaposlenja u javnim i privatnim organizacijama i institucijama koje deluju u području obrazovanja, poslovne psihologije i zdravstva;
• Osposobi studente da samostalno prate, stiču, razvijaju i primenjuju savremena naučna i stručna dostignuća;
• Pruži mogućnosti svršenim studentima, da se, nakon završetka diplomskih akademskih studija, upišu na doktorske akademske studije;
• Zadovolje potrebe privrede, javnih preduzeća, zdravstva i obrazovanja, za stručnjacima u oblasti psihologije, unapređivanje nivoa i raznovrsnosti ponude visokoškolskog obrazovanja u Republici Srbiji.

Master psiholog je osposobljen da:

• Planira, dizajnira i sprovodi istraživanja u različitim oblastima primenjene psihologije;
• Pokazuje senzibilitet za etičke dileme i pronalazi rešenja u skladu sa opštim moralnim principima i etičkim kodeksom struke;
• Primenjuje saznanja iz psihologije za planiranje i sprovođenje psiholoških intervencija u različitim oblastima primenjene psihologije;
• Razume i primenjuje principe konstrukcije, administracije, obrade, interpretacije i evaluacije psiholoških mernih instrumenata.

Vaspitač u predškolskim ustanovama (MAS)

Master akademske studije za obrazovanje vaspitača u predškolskim ustanovama traju godinu dana (60 ESPB), odnosno dva semestra po 30 ESPB, i mogu ih upisati studenti koji su završili osnovne akademske studije u obimu od 240 ESPB na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i studenti odgovarajućih drugih fakulteta, a u skladu sa Statutom DUNP. Po završetku master akademskih studija stiče se naziv master vaspitač.

Svrha studijskog programa je obrazovanje vaspitača na nivou master akademskih studija koje obezbeđuju sticanje znanja, veština i sposobnosti neophodnih za uspešno samostalno obavljanje poziva u uslovima savremenog društva, povećanih standarda obrazovanja i stalnog povećavanja zahteva u pogledu stručnosti vaspitača u predškolskim ustanovama. Savremene tendencije u obrazovanju vaspitača u širim okvirima evropskog i svetskog obrazovnog prostora idu u pravcu povećavanja zahteva koji se tiču kompetentnosti vaspitača zbog sve složenijih opštih i specifičnih uslova u kojima se danas odvija vaspitanje i obrazovanje mladih generacija. Insistira se na podizanju opšteg i stručnog nivoa obrazovanja vaspitača, kvalitetnoj didaktičko-metodičkoj osposobljenosti za rad u različitim domenima i segmentima vaspitno-obrazovne delatnosti predškolske ustanove. Tokom studija studenti proširuju i unapređuju postojeća znanja i sposobnosti i izgrađuju odgovarajuće veštine koje će im omogućavati da samostalno i kritički promišljaju sopstvenu pedagošku praksu, da je istražuju i na toj osnovi usavršavaju i dalje razvijaju, kao i da prate savremena dostignuća iz oblasti didaktičko-metodičkih nauka i pozitivna iskustva dobre pedagoške prakse.