Podaci o studijskom programu

Kategorije na sajtu: Elektrotehnika, Informacione tehnologije,

Vrste studija: Akademske

Na prijemnom se polaže: Matematika

Vežbaj online: Pokreni vežbu

Gradovi: Niš

Na studijskom programu ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO, uz primenu visoko postavljenih standarda kvaliteta nastave, obrazuju se studenti za profesiju inženjera elektrotehnike i računarstva u skladu sa potrebama privrede, ekonomije i društva u celini.

Po završetku studija dobija se zvanje inženjer elektrotehnike i računarstva.

Moduli

Nastava na studijskom programu Elektrotehnika i računarstvo organizovana je u 8 semestara (četiri školske godine).

Studije karakteriše sticanje opštih inženjerskih znanja u okviru prve godine (dva semestra), a od trećeg semestra studenti mogu da biraju uže oblasti u okviru 6 modula:

• Elektroenergetika (EEN);
• Elektronske komponente i mikrosistemi (EKM);
• Elektronika (ELK) sa podmodulima (od četvrtog semestra): Elektronska kola i embeded sistemi (EKES) i Multimedijalne tehnologije (EMT);
• Računarstvo i informatika (RII);
• Komunikacije i informacione tehnologije (KIT) sa podmodulima (od petog semestra): Komunikacije i obrada informacija (KIK) i Sistemsko inženjerstvo i radio-komunikacije (KSI) i
• Upravljanje sistemima (UPS).

Nastava

Nastava na studijskom programu realizuje se kroz:

• obavezne predmete koji obuhvataju neophodna temeljna znanja,
• izborne predmete, kojima se proširuju i profilišu znanja studenata iz oblasti značajnih za pojedini modul ili podmodul,
• stručnu praksu, kroz koju se student upoznaje sa najnovijim stručno-tehnološkim saznanjima i elementima praktičnog rada, i
• završni rad, predviđen u 8. semestru.

Nastava se izvodi kroz tri osnovna oblika:

• predavanja,
• vežbe i
• laboratorijske vežbe.

Na predavanjima se izlaže predviđeno gradivo, dok se na vežbama analiziraju i rešavaju odgovarajući konkretni problemi. Laboratorijske vežbe studentima omogućavaju sticanje praktičnih znanja i inženjerskih veština vezanih za primenu instrumenata, laboratorijske opreme i softvera.

Opterećenje studenata na kursevima iskazuje se preko ESPB bodova. Struktura studijskog programa obezbeđuje ravnomerno, prosečno opterećenje po semestru od 30 ESPB.

Da bi završio studijski program, student mora da ostvari najmanje 240 ESPB.

Elektroenergetika

Elektroenergetika je oblast elektrotehnike u okviru koje se izučavaju proizvodnja, prenos, distribucija i korišćenje električne energije.

Neophodna znanja iz oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije omogućavaju praćenje aktuelnih trendova vezanih za optimalno korišćenje energetskih resursa, planiranje i eksploataciju mreža i postrojenja, razvoj energetskih “pametnih” mreža, dimenzionisanje opreme, kvalitet električne energije, obnovljive izvore energije, tržište električne energije, itd.

Iz oblasti električnih mašina izučavaju se osnovni principi i karakteristike od interesa za konkretne primene u elektromotornim pogonima, električnim vozilima i vuči. Znanja iz oblasti energetske elektronike omogućavaju proširenje inženjerskih veština u praktičnoj primeni modernih regulisanih pogona. Korišćenje računarskih programa u fazi projektovanja, ali i testiranja pogona je jedan od aktuelnih svetskih trendova u elektroenergetici.

Uz odabrana znanja iz oblasti automatike, energetske elektronike, električnih merenja i računarstva, budući inženjeri biće sposobni da se uključe u projektovanje, izgradnju i održavanje najsavremenije industrijske opreme.

Visok akademski nivo znanja omogućava nastavak obrazovanja kroz master i doktorske studije na našem Fakultetu, ali i na inostranim univerzitetima, ravnopravno sa studentima bilo kog fakulteta u svetu.

Stručnost

Područje rada za koje se osposobljavaju studenti na osnovnim akademskim studijama modula Elektroenergetika obuhvata:

• projektovanje, održavanje i ispitivanje električnih instalacija svih nivoa složenosti (instalacije u zgradama i industrijskim pogonima);
• planiranje, projektovanje, realizacija i eksploatacija prenosnih i distributivnih mreža, rasklopnih postrojenja, distributivnih transformatorskih stanica, nadzemnih i kablovskih mreža, distribuiranih izvora energije;
• projektovanje elektromotornih pogona i postrojenja;
• automatsko upravljanje elektromotornim pogonima i električnim mašinama;
• planiranje i optimalno korišćenje energetskih resursa.

Inženjeri elektroenergetike imaju široke mogućnosti izbora polja svog rada. Trend i perspektiva razvoja ove oblasti u svetu i kod nas garantuju inženjerima elektroenergetike zaposlenje, kao i izbor oblasti rada prema sklonostima i željama. Prateći svetske trendove naši diplomirani inženjeri su sposobni za timski, ali i samostalni rad u zemlji i inostranstvu.

Šta vam pruža modul Elektroenergetika?

• praktična, inženjerska znanja i veštine
• široke mogućnosti zapošljavanja u zemlji i svetu
• mogućnost za samostalni rad u struci
• praktične vežbe u modernim laboratorijama
• stručne posete elektroenergetskim objektima
• savremeni nastavni program i aktuelna svetska znanja
• multidisciplinarnost

Mogućnost zaposlenja

• industrija: inženjeri održavanja, nadzor, kontrola i upravljanje proizvodnim procesima, sistem inženjeri, železnica
• projektantske firme: projektanti elektroenergetskih postrojenja, elektromotornih pogona, električnih instalacija, distribuiranih izvora energije
• elektroprivreda: elektrodistribucije, hidro i termoelektrane, dispečerski centri
• prosveta: tehničke i stručne škole, više škole i fakulteti
• javna preduzeća
• inspekcijske službe
• samostalni biznis
• razvojni instituti i preduzeća koja se bave naprednim tehnologijama

Diplomirani inženjeri elektroenergetike zaposleni su u Srbiji: Zumtobel Group, Johnson Electric, Elektromreža Srbije, Elektrodistribucije Niš, Leskovac, Vranje, Kruševac, Pirot, Bor, Železnica, RTB Bor, Železara Smederevo, NIS, Telekom Srbija, Univerzitet u Nišu, Air Serbia, srednje škole, projektantski biroi, Elektrotehnički institut “Nikola Tesla”, Energoprojekt, Schneider Electric Serbia, Mikro Kontrol, MUP, Gradske uprave, Philip Morris Operations a.d. Niš, Knauf Insulation, Hidroelektrane: Đerdap I i II, Pirot; RTB Bor, Telekom Srbija, Telenor, Jura, Leoni, Fiat automobili Srbija, Tigar Tyres, Coopertire & Rubber Company Serbia itd.

Inženjeri elektroenergetike našli su svoje mesto i u inostranstvu u kompanijama iz oblasti energetike, u industriji, na univerzitetima, u istraživačkim institutima: Danfoss, UTC Aerospace Systems, Schneider Electric, Siemens, Alstom, University of Edinburgh, ABB, IMMS, Northeastern University, Turbomach, ZKC (BiH), ...

Elektronske komponente i mikrosistemi

Modul Elektronske komponente i mikrosistemi (EKM) je pravi izbor ukoliko volite realno inženjerstvo. Program modula EKM ima za cilj da steknete znanje i zvanje i razvijete veštine tako da možete da obavljate, samostalno ili u timu, složene zadatke koji će biti pred vama. Akcenat se stavlja na praktičnu primenu znanja u oblasti projektovanja i implementacije mikroelektronskih komponenata i mikrosistema. Stalna modernizacija laboratorija i kontinuirano usavršavanje nastavnog kadra Katedre za mikroelektroniku, koja je nosilac modula EKM, dovela je do formiranja moderne škole za inženjere.

Ako su u vašoj sferi interesovanja analogna i digitalna mikroelektronika, primena poluprovodničkih komponenata, mikrokontroleri i sistemi sa ugrađenim softverom, senzori, projektovanje štampanih ploča, ovo je pravo mesto za vas. Na časovima predavanja naučićete teorijske osnove iz ovih oblasti, dok ćete na vežbama simulirati i praktično realizovati kola i to od jednostavnih diodnih ispravljača do složenih uređaja za prikupljanje i obradu podataka.

Takođe, možete steći znanja iz oblasti modeliranja i karakterizacije mikroelektronskih komponenata, primenjene fizike, kao i novih materijala i tehnologija. Puno pažnje poklanja se projektovanju sistema zasnovanom na obnovljivim izvorima energije. Bićete u prilici da se upoznate sa nanotehnologijama i naprednim rešenjima u oblasti mikrosistema i programabilnih sistema na čipu.

Odlični uslovi za rad u laboratorijama (oprema najnovije generacije za izvođenje nastave po evropskim standardima), kao i posvećenost nastavnika i saradnika, učiniće da se na fakultetu osećate kako kod kuće. U laboratorijama se uvek mogu naći grupe studenata koji realizuju konkretne zadatke.

Imaćete prilike da se uključite u naučnoistraživački rad i učestvujete u radu konferencije studentskih projekata IEEESTEC, saznate o naprednim rešenjima u oblasti mikroelektronike na međunarodnoj konferenciji MIEL. Postaćete članovi udruženja IEEE. U okviru stručnih ekskurzija posetićete fabrike štamapnih ploča i kablova. Po programskim sadržajima modul EKM je kompatibilan sa sličnim smerovima na vodećim evropskim univerzitetima što omogućava učešće u studentskim razmenama.

Multidisciplinarna znanja kojima inženjeri ovog modula ovladavaju omogućavaju im projektovanje i realizaciju mikroelektronskih sistema za primenu u svim oblastima industrije, što put do radnog mesta čini lakšim. Posao možete potražiti u svakoj kompaniji koja se bavi projektovanjem, proizvodnjom i servisom mikroelektronskih uređaja i sistema. Inženjeri koji su završili ovaj modul sada rade u mnogim preduzećima koja se bave projektovanjem i proizvodnjom, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Elektronika

Modul ELEKTRONIKA sačinjen je na osnovu dugogodišnjeg iskustva nastavnika i saradnika na Katedri za elektroniku i očekivanog ekonomskog i društvenog razvoja Srbije u narednom periodu. Studijski program ovog modula obezbeđuju studentima mogućnost usvajanje znanja iz različitih oblasti elektronike. Veliki broj izbornih predmeta omogućava da svaki student nijansira svoj stručni profil prema ličnim potrebama i afinitetima. Nastava se izvodi u devet savremenih laboratorija, a metodološki je postavljena tako da studenti uče kroz praktično rešavanje postavljenih zadataka. Tokom studija, kod studenata se razvijaju sposobnosti za samostalan rad, kao i spremnost za učešće u različitim timovima složenijih multidisciplinarnih projekata. Prema sadržaju programa ovaj modul prepoznatljiv je na mnogim svetskim univerzitetima, zbog čega će studenti koji završe ovaj modul moći lako da nastave svoje obrazovanje na nekom od njih. Diplomirani studenti sa modula Elektronika potrebni su svim industrijskim granama i to kao vodeći inženjeri u razvoju i proizvodnji uređaja široke potrošnje, i kao inženjeri koji se bave održavanjem u svim ostalim granama. Pored toga, njihove usluge neophodne su u video i TV produkciji, zdravstvu, vojsci, trgovini, naučnoistraživačkim centrima, i svuda gde se proizvodnja bazira na primeni savremenih elektronskih uređaja.

U okviru modula Elektronika od petog semestra postoje dva podmodula:

• Elektronska kola i embeded sistemi (EKES)
• Multimedijalne tehnologije (EMT)

Elektronska kola i embeded sistemi

Ovaj podmodul ima za cilj da osposobi studente za razvoj, projektovanje, modeliranje, konstrukciju, primenu, testiranje i dijagnostiku elektronskih kola i sistema, kao i posebnu oblast koja se odnosi na računare ugrađene u složenije sisteme koji imaju direktnu interakciju sa fizičkim svetom. Ovi uređaji se primenjuju u industriji, medicini, profesionalnoj elektronici, transportu, komunikacijama, energetskoj elektronici, elektronici široke potrošnje, vojnoj industriji, itd. Studenti ovog podmodula su kompetentni da projektuju, proizvode i održavaju hardver, projektuju hardver i softver za emebeded sisteme zasnovane na savremenim mikoroprocesorima i ostalim resursima (memorija, ulazno/izlazni interfejsi, itd.) do sistema na čipu. Student na podmodulu Elektronska kola i embeded sistemi ovaldaće sledećim teorijskim i praktičnim znanjima:

• Projektovanje analognih i digitalnih integrisanih kola (Menthor graphics)
• Projektovanje štampanih kola (Altium)
• Računarske/mikroprocesorske arhitekture (od mikrokontrolera do multiprocesorskih sistema na čipu)
• Programiranje embeded sistema (asembler, S, Java)
• Projektovanje digitalnog hardvera (VHDL, FPGA)
• Prenos podataka i umrežavanje (od SPI do TCP/IP i bežičnih protokola)
• Tehnike prikupljanja i konverzije fizičkih veličina (senzori/pretvarači, A/D i D/A konvertori)
• Razvoj virtuelnih mernih instrumenata (Labview)
• Testiranje, dijagnostika i verifikacija kola i sistema
• Elektromedicina
• Autoelektronika
• Programiranje industrijskih kontrolera
• Izvori za napajanje i obnovljivi izvori energije
• Simulacija i optimizacija elektronskih kola i sistema
• Izučavanje jezika za opis hardvera HDL (VHDL, VHDL-AMS)
• Rad u Linux operativnom sistemu
• Projektovanje hardvera i softvera sistema koji rade u realnom vremenu
• Audio/video uređaji
• Mobilni uređaji
• Znanja iz oblasti bezbednosnih sistema
• Projektovanje za životnu sredinu
• Primena veštačke inteligencije u inženjerstvu

Planovi o velikim investicijama u ovoj oblasti nauke i tehnologije, mogućnost za stručno usavršavanje kroz program master studija, kao i mogućnost posete domaćim i inostranim partnerima radi realizacije projekata i prakse, odlični su razlozi za izbor ovog podmodula.

Multimedijalne tehnologije

Program podmodula Multimedijalne tehnologije predstavlja kombinaciju inženjerskih i umetničkih sadržaja. Priprema studente za rad u kreativnim industrijama kreiranja video igara, 3D modeliranja, vizuelizacija, animacije, virtuelne realnosti. Studenti se obrazuju iz oblasti Veb tehnologija, grafičkog dizajna  i fotografije. Uče se tehnike rada sa kamerom, montaža i izrada specijalnih video efekata za televiziju i film. Takođe, proučava se akustika kao i tehnike audio produkcije u muzici i filmu. Studenti stiču bazična znanja iz digitalne obrade signala, TV sistema i drugih multimedijalnih sistema. Na kraju, tu je i široko primenljivo znanje iz oblasti računarskih mreža.  Elektronski fakultet i Katedra za Elektroniku su među prvima u Srbiji uveli ovakav studijski program još 2004. godine. Sa dugogodišnjim iskustvom, kao i na osnovu bliskih veza sa kreativnom industrijom, podmodul Multimedijalne tehnologije, osim osnova elektronike i programiranja, obrazuju studente za oblasti

• Fotografija
• Grafički dizajn
• Studijska audiotehnika
• Audio produkcija
• Kamera i montaža
• Video produkcija
• 3D modelovanje i animacija
• Virtuelna realnost

Internet i veb tehnologije

• Računarske igre
• Multimedijalni sistemi
• TV sistemi
• Digitalna obrada slike
• Digitalna obrada signala
• Računarske mreže

Studenti već tokom studija počinju da kreiraju svoj profesionalni portfolio, koji uspešno mogu da ponude domaćim i stranim kompanijama.

Više informacija o modulu Elektronika može se naći na web adresi Katedre za elektroniku.

Računarstvo i informatika

Već više od četrdeset godina Elektronski fakultet obrazuje kadrove iz oblasti Računarstva i informatike. Značajno iskustvo, dobri kadrovski potencijali, odlična opremljenost, kao i činjenica da većina uspešnog informatičkog kadra u regionu potiče sa našeg fakulteta, ukazuju na to da je modul Računarstvo i informatika, čiji je nosilac Katedra za računarstvo, pravi izbor za mlade ljude željne znanja i dobre karijere.

U poslednjih dvadeset godina, najveće interesovanje studenata iskazano je upravo za oblast Računarstvo i informatika. Prilikom izrade nastavnih planova i programa za ovaj modul, uzeli smo u obzir potrebe računarsko-informatičke industrije u zemlji, regionu i svetu, raspoložive kadrovske potencijale na fakultetu, kao i preporuke i iskustva kolega sa svetskih univerziteta.

Nastava na ovom modulu se izvodi kroz predavanja, vežbe i laboratorijske vežbe. Predavanja su namenjena prenošenju teorijskih osnova, dok se na vežbama i u laboratoriji razrađuju primeri koji ilustruju predavanu materiju. Studenti se tokom studiranja osposobljavaju i za samostalni i timski rad kroz domaće zadatke, izradu seminarskih radova, realizaciju timskih projekata. Za izvođenje nastave koriste se računari i projektori, a deo nastave se izvodi i u računarskim salama. Kao podrška nastavi koristi se Moodle platforma preko koje su dostupni nastavni materijali za sve predmete, postavljaju se sva obaveštenja i obavljaju neke od aktivnosti studenata.

Cilj modula Računarstvo i informatika je da studentima obezbedi kompetentnost za analizu, razvoj, projektovanje i održavanje složenih računarskih sistema kao i za učešće u softverskim projektima.

Modul Računarstvo i informatika sadrži predmete koji studentima omogućavaju sticanje opštih i specifičnih, teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti računarstva i informatike, programiranja, baza podataka i razvoja softvera (Veb, desktop i mobilne aplikacije), računarskih mreža i distribuiranih sistema, razvoja specijalizovanih informacionih sistema (geografskih, medicinskih, poslovnih, sistema e-Uprave i drugih), računarskog hardvera i arhitektura.

Studentima se nude sadržaji koji se odnose na procese analize, razvoja, projektovanja, implementacije i održavanja složenih softverskih i hardverskih sistema na različitim softverskim i hardverskim platformama. Uz pripremu za timski rad na softverskim proizvodima studenti će biti spremni da vode projekte iz oblasti softverskog inženjerstva.

Zapošljavanje

Studenti koji diplomiraju na modulu Računarstvo i informatika uspešno nalaze mesto u najpoznatijim domaćim i svetskim kompanijama, jer se nudi veliki broj poslova koji zahtevaju znanja vezana za projektovanje softvera i hardvera računarskih sistema, kao i za primenu informacionih tehnologija.

Po završetku osnovnih akademskih studija na modulu Računarstvo i informatika diplomirani inženjer je osposobljen za:

• samostalni ili timski rad u preduzećima koja kao primarnu delatnost imaju informacione tehnologije (IT), razvoj softvera i/ili razvoj hardvera,
• rad u preduzećima koja imaju odeljenja/sektore za IT,
• rad u osnovnim i srednjim školama na poslovima obrazovanja učenika za predmete koji se odnose na računarstvo i informatiku,
• rad u organima državne uprave i lokalne samouprave, službama i javnim preduzećima koje se bave primenom informacionih tehnologija,
• samostalne delatnosti i vođenje sopstvenog biznisa u oblasti IT.

Diplomiranim studentima Elektronski fakultet pruža dobre mogućnosti za nastavak školovanja na master studijama na Studijskom programu Računarstvo i informatika koji ima četiri modula:

• Softversko inženjerstvo,
• Bezbednost računarskih sistema,
• Informacioni sistemi i tehnologije i
• Inženjerstvo podataka.

Komunikacije i informacione tehnologije

Uvod

Živimo u svetu elektronskih komunikacija - bez njih svi pametni uređaji koje svakodnevno koristimo bili bi tek samo kalkulatori ili obični terminali za igrice...

Savremeni svet i svakodnevni život ne mogu se zamisliti bez modernih elektronskih komunikacija preko interneta ili sistema mobilne telefonije, optičkih sistema, satelitskih i radio-difuznih sistema, računarskih mreža, bežičnih senzorskih mreža, radara i drugih sistema.

Mobilni telefoni, tableti i laptopovi, pametni satovi i drugi uređaji odavno su sastavni deo našeg načina života, u kojem komuniciramo s nekim ko šalje tekstualnu ili video poruku, postavlja sliku ili video na društvenu mrežu ili održava virtuelni sastanak, a nadzor i upravljanje naših domova i automobila preko tzv. smart uređaja više nije daleka budućnost.

Sve veća potreba za profilima inženjera komunikacionih i informacionih tehnologija, kao i novi pristup visokoškolskom obrazovanju u skladu sa evropskim standardima koji sledi trendove razvoja i primene novih tehnologija, jesu osnov za nastavni program modula Komunikacije i informacione tehnologije, u okviru studijskog programa Elektrotehnika i računarstvo akreditovanog 2019. godine.

Studije na ovom modulu obezbeđuju teorijska i praktična znanja iz oblasti informaciono komunikacionih tehnologija, sistema i mreža. Akcenat je na tehnikama prenosa, obrade i zaštite informacija (govor, zvuk, slika, video...), kao i na inženjeringu sistema optičkih i radio-komunikacija, a pored toga studentima je data mogućnost da ovladaju potrebnim softverskim alatima, programskim jezicima i neophodnim veštinama programiranja. Rezultat je da studenti tokom studija stiču dovoljno kompetencija za uključivanje u poslove savremenog inženjera koji podrazumeva stalno praćenje brzog tehnološkog razvoja i trendova u oblasti komunikacija i informacionih tehnologija.

Proširenje znanja u oblastima koje su osnova savremenog sveta

• Mobilne, satelitske, optičke i multimedijalne komunikacije;
• Bežične komunikacione tehnologije za 5G sisteme;
• Internet i pristup servisima preko računara, telefona i drugih pametnih uređaja; • Savremeni komunikacioni i informacioni sistemi zasnovani na Internetu stvari (Internet of Things - IoT) i razvoj pametnih komunikacionih sistema i pametnih gradova;
• Mikrotalasna tehnika i primena mikrotalasa u komunikacionim sistemima, industriji, nauci i medicini;
• Računarske mreže i poslovni informacioni sistemi;
• Primena veštačke inteligencije i mašinskog učenja u obradi signala (govora i slike) i projektovanju i analizi rada komunikacionih i informacionih sistema;
• Projektovanje i praktična realizacija uređaja i sklopova koji se koriste u sistemima za elektronske komunikacije;
• Sofverski alati i razvoj aplikacija za primenu u komunikaciono-informacionim sistemima.

Savremene nastavne metode

• Učenje po savremenim programima koji su kompatibilni sa studijskim programima univerziteta Evropske Unije;
• Usvajanje najnovijih praktičnih inženjerskih znanja i veština po svetskim standardima u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija;
• Praktičan rad sa najsavremenijom opremom u visokotehnološki opremljenim laboratorijama;
• Kreativno, inspirativno i visokoprofesionalno okruženje za edukativni rad;
• Pristup najnovijim knjigama i časopisima radi dopunskog proširivanja znanja prema željama i afinitetima studenata u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija;
• Prilika za iskustvo u naučno-istraživačkom radu i učešće na naučnim i stručnim konferencijama.

Inoviranje i poboljšanje nastave

Inoviranje i poboljšanje nastave je u stalnom fokusu.

Brz razvoj tehnologija i stalno povećanje potrebe za novim profilima inženjera u oblasti savremenih komunikacionih sistema, definisali su ciljeve nastavnog programa osnovnih studija na modulu Komunikacije i informacione tehnologije (akreditovan 2019. godine) – da budući inženjeri ovladaju znanjima iz oblasti komunikacionih i informacionih tehnologija, sistema i mreža. Akcenat je na tehnikama prenosa, obrade i zaštite informacija (govor, zvuk, slika, video...), kao i na inženjeringu sistema optičkih i radio-komunikacija, a pored toga studentima je data mogućnost da ovladaju potrebnim softverskim alatima, programskim jezicima i neophodnim veštinama programiranja.

Laboratorija “Machine-to-Machine Communications”, formirana je 2020. godine u saradnji sa NiCAT klasterom (Niški klaster naprednih tehnologija), a u okviru ERASMUS+ projekta BENEFIT / Boosting the telecommunications engineer profile to meet modern society and industry needs. Detaljnije se o tome možete informisati ovde: Laboratorija “Machine-to-Machine Communications” na Elektronskom fakultetu

Projekat u okviru ERASMUS+ programa (Key action 2-Capacity building project in the field of Higher education) pod nazivom Boosting the telecommunications engineer profile to meet modern society and industry needs, BENEFIT namenjen je unapređenju profila inženjera Telekomunikacija u skladu sa potrebama privrede i tržišta rada, a sa ciljem da se doprinese napretku tehnologije, ekonomije i društva u celini. U okviru projekta se modernizuju i inoviraju postojeći programi na modulu Telekomunikacije, ne samo kroz sadržaje predmeta, već i uvođenjem novih nastavnih metoda i kreiranjem novih laboratorija u saradnji sa industijskim partnerima. Studenti će sticati znanja i kompetencije koji tradicionalne Telekomunikacije pomeraju ka informaciono-komunikacionim tehnologijama. Pored unapređenja nastavnih programa, ostvaruje se bolja saradnja sa firmama u cilju realizacije stručnih praksi i povećanja mogućnosti zaposlenja, a informacije o tome, kao i nastavni materijali, objedinjeni su na web platformi koja je razvijena u okviru projekta.

Više informacija o Erasmus+ projektu BENEFIT se mogu naći ovde.

Mogućnost daljeg usavršavanja i napredovanja studenata

Nastavni program Master studija Komunikacije i informacione tehnologije prati trendove razvoja tehnologija i u isto vreme i potrebe tržišta rada, tako da je, u svojoj fleksibilnosti izbora predmeta, u potpunosti orijentisan ka studenatima koji se spremaju za posao u struci ili su već zaposleni i žele dodatno usavršavanje.

U okviru ovog Master studijskog programa, nastava je organizovana na dva modula:

• Komunikacije i obrada informacija i
• Sistemsko inženjerstvo i radio-komunikacije.

Doktorske akademske studije realizovane su u okviru studijskog programa Elektrotehnika i računarstvo. Rezultat istraživačkog rada doktoranata pod mentorstvom nastavnika sa Katedre predstavlja zapaženi broj odbranjenih doktorskih teza i objavljenih publikacija. Zahvaljujući saradnji i kontaktima sa istraživačkim grupama brojnih svetskih univerziteta ali i laboratorijama opremljenim za verifikaciju naučnih rezultata, omogućeni su uslovi za kvalitetan naučnoistraživački rad i uključivanje u projekte mladih saradnika.

Dodatne informacije se mogu pronaći na sajtu Katedre za telekomunikacije.

Mogućnost za posao u struci

• domaće i strane kompanije za razvoj, proizvodnju i testiranje uređaja za komunikacione i informacione opreme,
• preduzeća za projektovanje, instalaciju i održavanje komunikacionih mreža i sistema,
• inovativne kompanije u okviru naučno-tehnoloških parkova / firme za razvoj softvera namenjenih tržištu komunikaciono-informacionih tehnologija,
• operatori mobilnih, kablovskih i internet servisa,
• velika javna preduzeća (npr. Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije, Putevi Srbije),
• obrazovne institucije (npr. stručne škole, fakulteti)
• naučno-istraživački instituti (npr. IRITEL, IMTEL, Matematički institut SANU, RT-RK, Institut Mihajlo Pupin),
• Regulatorna tela i agencije (npr. RATEL - Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge) i sertificirane kompanije za proveru kvaliteta proizvoda namenjenih komunikaciono-informacionom sektoru,

Predmeti na modulu Komunikacije i informacione tehnologije

Prva godina OAS na Elektronskom fakultetu u Nišu je zajednička za sve module. Listu svih predmeta iz prve godine po semestrima (prvi i drugi semestar) imate na strani o Osnovnim akademskim studijama.

Nastava po modulima počinje od druge godine studija, tj. od trećeg semestra. 

U cilju užestručnog profilisanja studenata u okviru modula Komunikacije i informacione tehnologije oformljeni su sledeći podmoduli:

Komunikacije i obrada informacija koji studentima nudi bogata teorijska i praktična znanja o savremenim informaciono-komunikacionim tehnologijama i sistemima primenjenim u oblasti mobilnih, satelitskih i optičkih komunikacija, kao i M2M i IoT. Studenti se osposobljavaju da rešavaju konkretne inženjerske probleme iz savremenih komunikacionih tehnologija uključujući senzorske i optičke mreže, mašinsko učenje u obradi informacija, kodovanje i kompresiju, zaštitu informacija, tehnologije bazirane na zvuku, programiranje komunikacionih platformi i softversko-hardverski interfejs.

Sistemsko inženjerstvo i radio-komunikacije koji nudi potrebna znanja vezana za sistemsko inženjerstvo savremenih komunikaciono-informacionih sistema. Posebna pažnja posvećena je usvajanju teorijskih i praktičnih znanja koja se odnose na mikrotalasnu tehniku, mobilne mreže, satelitske, radiodifuzne, kablovske, optičke i audio i video sisteme, primenu antena u sistemima bežičnih komunikacija primenu elemenata veštačke inteligencije u komunikacionim sistemima, Internet stvari i pametne komunikacione sisteme kao i na računarske mreže i IP (Internet Protocol) komunikacione arhitekture za pristup Internet servisima. Studenti se osposobljavaju za razvoj, uspostavljanje, analizu rada i održavanje navedenih mreža, sistema i usluga korišćenjem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Listu svih predmeta na oba podmodula, kao i kratak opis svakog od predmeta možete naći ovde.

Upravljanje sistemima

U okviru modula Upravljanje sistemima budući inženjeri se osposobljavaju za projektovanje, realizaciju i primenu sistema za upravljanje korišćenjem savremenih računara, mikrokontrolera i digitalnih procesora signala. Tokom školovanja, studenti stiču znanja iz računarske tehnike i informatike, elektronike, sistema automatskog upravljanja, robotike, merenja, energetike i telekomunikacija. Omogućeno je praktično obrazovanje i usavršavanje u oblastima primene mikroprocesora i mikrokontrolera, programabilnih logičkih kontrolera, robota i manipulatora, sistema s veštačkom inteligencijom, uređaja za merenje i akviziciju podataka, specijalizovanih računarskih sistema za ugradnju, kao i velikih računarskih sistema u upravljanju složenim procesima.

Ovaj modul omogućava diplomiranim inženjerima zapošljavanje u svim granama industrije, energetike, rudarstva, građevinarstva, kao i u komunalnoj privredi i uslužnim delatnostima.

Prednosti studiranj na modulu Upravljanje sistemima

• Modul je prilagođen svetskim standardima studiranja u ovoj oblasti.
• Studije su kompatibilne sa studijama na univerzitetima u Evropskoj Uniji.
• Postoji mogućnost obavljanja stručne prakse i usavršavanja u inostranstvu.
• Studenti se u potpunosti osposobljavaju za praktičan rad u modernim laboratorijama koje su opremljene savremenim učilima i računarima.
• Omogućeno je uključivanje studenata u projektovanje i realizaciju praktičnih upravljačkih sistema u okviru brojnih tehnoloških projekata.
• Svim studentima koji završe ovaj modul obezbeđen je nastavak studija na master studijskom programu Upravljanje sistemima koji se sastoji od dva modula: Automatsko upravljanje i Računarsko upravljanje sistemima i merna tehnika.
• Nakon završetka master akademskih studija studenti mogu da nastave svoje dalje školovanje i usavršavanje na doktorskim studijama Elektronskog fakulteta u Nišu iz oblasti upravljanja sistemima.

Obrazovni profil

Zahvaljujući strukturi modula Upravljanje sistemima, studentima je omogućeno da izborom odgovarajućih predmeta sami kreiraju svoj obrazovni, odnosno inženjerski profil.

U prvih pet semestara studija, studenti slušaju bazične predmete iz gotovo svih oblasti elektrotehnike i računarstva, da bi od 5. semestra, započeli pohađanje i izbornih predmeta u skladu s ličnim afinitetima i željama.

U svakoj grupi izbornih predmeta postoje kursevi iz računarstva i informatike, energetike, elektronike i telekomunikacija, kao i kursevi iz oblasti automobilske industrije i biomedicinskog inženjeringa.

Dominantnim izborom predmeta iz neke od ovih oblasti, studenti bliže određuju svoj obrazovni profil i kompetencije.

Tako na primer, izborom predmeta iz računarstva i informatike, diplomirani studenti postaju diplomirani inženjeri obrazovnog profila automatike, računarstva i informatike. Izborom predmeta iz elektronike, oni postaju diplomirani inženjeri obrazovnog profila automatike i elektronike, itd. Na ovaj način, povećava se njihova konkurentnost pri zapošljavaju, a proširuje se i skup delatnosti u kojima mogu da pronađu zaposlenje.

Zapošljavanje

Nakon završetka studija na modulu Upravljanje sistemima, diplomirani inženjeri osposobljeni su za rad na različitim poslovima u gotovo svim sektorima privrede, kao što su:

• projektovanje, realizacija i implementacija sistema automatskog upravljanja u industriji, rudarstvu i energetici: valjaonice, železare, termoelektrane i hidroelektrane, petrohemijska industrija (rafinerije, naftovodi i gasovodi), hemijska, farmaceutska, drvna, gumarska, prehrambena, duvanska, tekstilna industrija, transport materijala, fluida i drugo;
• primena robota u metalskoj, tekstilnoj, gumarskoj i automobilskoj industriji, kao i robota za rad u opasnim sredinama; • projektovanje, realizacija i implementacija sistema automatskog upravljanja u automobilskoj industriji;
• primena upravljačkih računarskih sistema u građevinarstvu pri automatizaciji sistema za napajanje električnom energijom, sistema vodosnabdevanja, bezbednosti i protivpožarne zaštite, kao i u upravljanju liftovima, osvetljenjem, ventilacijom i parkingom; • biomedicinski inženjering;
• projektovanje, realizacija i implementacija upravljačkih računarskih sistema za ugradnju u sistemima za testiranje vozila, uređajima u domaćinstvu, medicinskim uređajima, upravljačkim uređajima u vozilima;
• projektovanje, realizacija i implementacija upravljačkih sistema u vojnoj industriji: raketni sistemi, radarski sistemi, sistemi za obaveštavanje i navođenje, ugrađeni računarski sistemi u vojnim oruđima;
• upravljanje saobraćajem: automatsko upravljanje drumskim i železničkim saobraćajem (semafori, centralizovano upravljanje saobraćajem u gradovima, automatizovane železničke stanice, bezbednosni sistemi u železničkom saobraćaju);
• računarsko upravljanje postrojenjima u udaljenim objektima: sistemi za vodosnabdevanje, toplane, sistemi za prenos električne energije i razvodna postrojenja, sistemi za prikupljanje podataka i obaveštavanje (protivpožarna zaštita, protivgradna zaštita, merenje ekoloških parametara sredine);
• automatizacija u poljoprivredi (upravljanje sistemima za navodnjavanje, automatizacija procesa u staklenicima i plastenicima, procesa sušenja i skladištenja, upravljanje procesima u stočarskoj proizvodnji, projektovanje i primena sistema automatskog upravljanja na poljoprivrednim mašinama, prepoznavanje oblika, primena robota u poljoprivredi);
• automatizacija u uslužnim delatnostima: gradske uprave, banke, pošte, elektronski mediji, aerodromi, metroi.