Elektrotehnički fakultet

O fakultetu

Razvoj Elektrotehničkog fakulteta u bliskoj je vezi sa istorijom univerzitetskog obrazovanja u Srbiji. Prvo visokoškolsko predavanje iz oblasti elektrotehnike održano je davne 1894. Profesor Stevan Marković bio je prvi predavač i osnivač Elektrotehničke katedre Inženjerskog odeljenja Velike škole u Beogradu. Stevan MarkovićSamo četiri godine kasnije, profesor Marković je osnovao i elektroinženjersku laboratoriju. Od tada, elektrotehničke teme su se izučavale na Velikoj školi, a zatim i na beogradskom Univerzitetu koji je iz nje nastao 1905. Prve diplome dodeljene su 1922 godine.

Obrazovanje elektroinženjera bitno je prošireno posle reorganizacije Inženjerskog odeljenja 1935. Mašinski odsek je postao Mašinsko-elektrotehnički odsek, na kom su do početka 1937. oformljena su četiri smera - mašinski, aeronautički, energetski i telekomunikacioni. Zbog nedostatka laboratorijske opreme, otvaranje četvrtog smera (telekomunikacije) je odlagano sve do kraja Drugog svetskog rata. Godine 1946. ustanovljeno je elektrotehničko odeljenje, koje je 1948. preraslo u Elektrotehnički fakultet, sa smerovima Energetika i Telekomunikacije. 1955. godine osnovan je novi smer - Tehnička fizika.

Tokom godina, smer Telekomunikacije je proširivan oblastima elektronike, automatike i računarstva. Četvrti smer - Računarstvo i informatika - ustanovljen je 1987. godine.

Danas je Elektrotehnički fakultet vrhunska obrazovna i naučna institucija za oblast elektrotehnike i računarstva, koja obavlja delatnosti za koje je registrovana u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti i drugim važećim propisima. Delatnosti kojima se bavi Elektrotehnički fakultet preciznije su definisane Statutom Elektrotehničkog fakulteta i Statutom Univerziteta u Beogradu.

Elektrotehnički fakultet obavlja svoju obrazovnu delatnost kroz četiri studijska programa, i to: dva programa osnovnih akademskih studije, jedan program master akademskih studija i jedan program doktorskih akademskih studija. Studijski programi za sva tri nivoa studija su usvojeni po proceduri koju propisuju Zakon o visokom obrazovanju, Statut Univerziteta u Beogradu i Statut Elektrotehničkog fakulteta.  Nastavne planove i programe je usvojilo Nastavno-naučno veće Fakulteta, a prihvatilo ih je Veće grupacije tehničko-tehnoloških nauka Univerziteta u Beogradu i Senat Univerziteta u Beogradu. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta na svojoj XXXVII sednici, održanoj 12. aprila 2008. godine utvrdila je da su ispunjeni svi uslovi propisani članom 16 Zakona o visokom obrazovanju i na osnovu toga Elektrotehničkom fakultetu izdala Uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove i Uverenja o akreditaciji njena četiri studijska programa. Elektrotehnički fakultet pripada grupi fakulteta koji su akreditovani u prvom akreditacionom ciklusu.

Studijski programi

Studentima su dostupna dva programa osnovnih akademskih studija, jedan program master akademskih studija i jedan program doktorskih akademskih studija.

Osnovne akademske studije

Od 2003. godine na Elektrotehničkom fakultetu je uveden novi nastavni plan i program, po kome osnovne studije traju četiri godine, odnosno osam semestara. To znači da se fakultet opredelio za šemu 4+1, po kojoj se posle četiri godine studija stiče titula diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva, a posle još jedne dodatne godine titula diplomirani inženjer - master elektrotehnike i računarstva u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju i principima Bolonjske deklaracije. Sve aktivnosti studenta boduju se po ECTS sistemu kredita, tako da svaki semestar nosi 30 ECTS bodova. U poslednjem, osmom semestru, student je obavezan da uradi stručnu praksu koja nosi 2 ECTS bodova i završni rad, koji nosi 10 ECTS bodova. Dva semestra čine jednu školsku godinu. Svaki semestar traje 15 nedelja, u koje je uključena nastava i termini za održavanje kolokvijuma.

Putanje studiranja

Da bi uspešno kompletirao svoje osnovne studije student mora da izabere putanju studiranja. Ova putanja je ista bez obzira u kakvom statusu student studira. Svaka grana putanje predstavlja jedan odsek ili smer. Putanja se uvek odabira pri kraju semestra pred kojim sledi grananje. Prilikom svakog odabira student pravi rang listu svojih želja za sva moguća grananja u datom čvoru. Koji od odseka/smerova će student upisati zavisi od njegovog koeficijenta uspešnosti studiranja.

Koeficijent uspešnosti studiranja se formira tako što se ocene na ispitima pomnože sa koeficijentima koji zavise od ispitnog roka u kojem je student položio ispit (koeficijent je različit od nule za onaj rok koji sledi neposredno po završetku predavanja iz datog predmeta i prvi naredni ispitni rok, i to samo u prvoj upisanoj školskoj godini). Takvi brojevi se saberu i podele sa ukupnim brojem ispita na datoj godini (bez obzira koliko je  ispita student položio). Koeficijent uspešnosti opada ukoliko je student tokom više školskih godina upisivao prvu studijsku godinu.

Studenti mogu izabrati sledeće putanje:

1. Pri upisu studenti biraju studijski program:

• Elektrotehnika i računarstvo (ER)
• Softversko inženjerstvo (SI)

2. Pri kraju II semestra:

2.1 studenti studijskog programa Elektrotehnika i računarstvo (ER) biraju jedan od sledećih modula:

• Elektronika
• Energetika
• Računarska tehnika i informatika
• Signali i sistemi
• Telekomunikacije i informacione tehnologije
• Fizička elektronika

2. Pri kraju IV semestra:

2.1 studenti koji dolaze sa modula Telekomunikacije i informacione tehnologije se odlučuju između sledećih smerova:

• Informaciono komunikacione tehnologije,
• Audio i video tehnologije,
• Mikrotalasna tehnika

2.2 studenti koji dolaze sa modula Fizička elektronika biraju jedan od sledećih smerova:

• Nanoelektronika i fotonika
• Biomedicinski i ekološki inženjering

Master akademske studije

Master akademske studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu traju dva semestra i nose 60 ESPB bodova. Ukupan broj bodova potreban za sticanje akademskog naziva master inženjer  je 300 ESPB, pa se na ove studije mogu upisati samo kandidati koji su na osnovnim akademskim studijama stekli 240 ESPB i to na Elektrotehničkom ili nekom drugom srodnom fakultetu.

Po završetku master akademskih studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na studijskom programu Elektrotehnika i računarstvo stiče se akademski naziv master inženjer elektrotehnike i računarstva.

U okviru master akademskih studija polažu se predmeti koji nose ukupno 30 ESPB. Ukoliko pravilima modula nije drugačije određeno, predmeti nose po 6 ESPB i imaju po 5 časova nedeljno. Preostalih 30 ESPB odnosi se na stručnu praksu (3 ESPB), studijski istraživački rad  (14 ESPB) i master rad (13 ESPB).

Doktorske akademske studije

Na studijske programe doktorskih akademskih studija mogu se upisati:

• lica koja imaju završene master akademske studije, sa najmanje 300 ESPB bodova i opštom prosečnom ocenom od najmanje 8 na osnovnim akademskim i diplomskim akademskim studijama;
• lica koja imaju završene master akademske studije sa najmanje 300 ESPB bodova i ostvarene naučne radove, na način uređen opštim aktom fakulteta;
• lice koje ima akademski stepen magistra nauka, ako ne prijavi doktorsku disertaciju, u skladu s odredbom člana 128. Zakona o visokom obrazovanju; i
• lica koja su stekla, ili steknu VII-1 stepen prema propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, ukoliko su završili osnovne studije sa prosečnom ocenom najmanje 8 (osam) i ukoliko nije drugačije utvrđeno posebnim uslovima upisa na određeni studijski program.

Student poslediplomskih magistarskih studija, upisan po propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona, može u toku studija preći na studijski program doktorskih studija, u okviru istih ili srodnih oblasti studija, pod uslovima koje propisuje Naučno-nastavno veće fakulteta.

Na doktorske studije može se upisati lice koje zna bar jedan svetski jezik.

Posebni uslovi za upis na studijske programe su sastavni deo odnosnih studijskih programa.