Opis studijskog programa
Ako uspeš da dođeš kao student, mislim da imaš sve šanse da kombinacija bude sasvim zadovoljavajuća. Studenti imaju na raspolaganju domski smeštaj, ishranu u studentskim restoranima, popuste na prevoz, bioskop, muzeje, jeftinije osiguranje…sitnice koje život znače. Puno je studenata koji su na ERASMUS programu pa je to i više nego obogaćujuće iskustvo…samo treba se što ranije za njega odlučiti.
Da li si dobio/la stipendiju/finansijsku pomoć i kako? Šta ona pokriva?
Stipendiju nisam dobila. Ali kako sam istovremeno i na dužnosti lektora, dobijam mesečno oko hiljadu evra što je za skroman život dovoljno. Na stan i troškove oko stana ode u proseku oko 430 evra, na hranu i izlaske toliko ili još i malo više…retko kad poneki evro pretekne
Tvoje iskustvo pri dobijanju vize
Katastrofalno, ali kako vreme prolazi tako sve više zaboravljam na onaj dan, tj. one dane koje sam provela čekajući prvu vizu. Kao i svi mladi, iako sam ja još i imala garanciju poslodavca (ugovor), dobila sam vizu na tri meseca, koju onda po dolasku u Francusku treba da produžiš. Sve u svemu, procedura je bolna i dugotrajna, meni je uzelo sedam meseci tokom kojih nisam mogla da izađem iz Francuske. Od lekarskog pregleda, zakazivanja različitih sastanaka sa francuskom administracijom…Posle je sve krenulo nekako svojim tokom, mada se svakog septembra ista priča (bez lekarskog pregleda) ponavlja, i to uzme sada otprilike mesec dana. Sam čin sakupljanja dokumenata, stajanja u redu ispred Francuske ambasade u Beogradu, šalterski službenik koji te obavezno vrati u proseku dva puta, trčanja u pet do dvanaest po nesrećni papir…ni dolazak u Francusku u mnogome ne olakšava procedure. Ona je takva i izgleda da se neće bitnije menjati sve dok se na nekom višem nivou ne potpiše sporazum o integraciji Srbije i njenih građana u Evropsku Uniju.
Kako si obezbedio/la smeštaj?
Smeštaj sam obezbedila sama, i to nespretno. Znaš, kad dođeš u stranu zemlju, sve ti je drugačije, tužniji si i nesposobniji nego obično. Tražila sam po oglasima, preko interneta (a i to je duga priča, kad ti sve treba, ništa nemaš, i iz bednog ultraskupog sobička sve je daleko teže) i naravno zvala iz govornice. Uzela najskuplji a najlošiji stan jer sam kasno stigla i sve što je moglo da bude interesantnije je odavno bilo zauzeto. Kad naiđeš na stan, a ti ga odmah kaparišeš...inače je kasno. Ja to nisam znala, pa kao šetam, gledam, i kad se vratim na neki koji mi se svideo...nasmeju mi se u brk ! posle sam provalila šemu, sad sam konačno srećna, posle tri stana, kohabitacije sa jednom stranom studentkinjom.
Koliko je skup/jeftin život u inostranstvu?
Drugačije je, sve je drugačije. Uglavnom deluje skuplje jer si sam i sve je na tebi. Dakle od kirije, struje, telefona i interneta...do toalet papira, i paste za zube. Cene su tako napravljene da zadovoljavaju potrebe svih slojeva. Znaš kako: imaš kilo paradajza i za 50 centi ali i za 4,5 evra. Vrlo lako pronađes kategoriju kojoj pripadaš, nema zabune.
Da li postoji mogućnost da se nađe posao uz ovaj program?
Naravno, svaki student ima pravo da radi 20 sati. Od Sarkozija pa na ovamo više ne treba ni dozvola za rad što je stvarno velika olakšica. Sve se svodi na neinspirativne poslove, u restoranima brze hrane, čuvanje dece, rad u biblioteci….kako se ko snađe. Za 600-900 evra mesečno
Kako ocenjuješ društveni život?
Solidan. Ideja je da se krećeš, a prostora za druženje ima. Svakojake svečanosti, večeri, ekskurzije mogu da se organizuju. Imaju Francuzi šlifa za te stvari.
Drugi utisci o toj zemlji
Globalno…tužno mi se doima ova Francuska, očekivala sam da će ipak biti veselije na ovom Zapadu. Ovde sam prvi put čula za stres, depresiju u leto, jesen, zimu, proleće, prolećni umor, nezainteresovanost, odbačenost, neshvaćenost čitavih generacija...što bogatiji, to nesrećniji i tako u krug. Ima naravno i sjajnih epizoda...ukratko, život.
Ostali komentari i preporuke
I pored velikih ličnih padova, mislim da bih svakom mladom biću savetovala da krene u jednu ovakvu avanturu. Uvek ima gde da se vrati i šta da radi, porodica ga čeka, Srbija neće nikuda. Dakle, može samo da dobije. Da ne očekuje previše, da ne idealizuje, da ne zamišlja...život je suma sumarum svuda isti, a ljudi ili dobri ili loši, posle je sve stvar sreće, okolnosti koje se steknu ili ne…što mlađi to bolji, oko 17-18 je pravo vreme, lako se čovek uklopi, uči jezik i običaje, prati školu i druuuuži se...a opet ima svest o tome ko je i šta je, odakle dolazi, to je bitno