Ostali komentari i preporuke
Administracija
Studenti biraju predmete, odnosno biraju kada će koje predmete polagati, pošto pre ili kasnije moraju da se suoče sa svakim. Na fakultetu važi kreditni sistem. Cilj je sakupiti 120 kredita s tim da svaki predmet nosi jedan, dva a ređe tri kredita u zavisnosti od toga koliko školskih časova obuhvata.
Studiranje u inostranstvu ima svoje prednosti i mane, što već zavisi od individualnih pogleda. No bilo da se radi o nekome ko želi studirati u inostranstvu, o osobi koja o tome nije razmišljala ili o nekome koga to definitvno ne zanima, korisno je videti kako univerziteti funkcionišu u nekim mestima "preko grane".
Za Univerzitet u Pečuju karakteristične su brojne administrativne promene koje se uvode svakog polugodišta i koje više ni profesori ne memorišu. Međutim, neke stvari se godinama nisu menjale. Predavanja uvek počinju u septembru i svakog polugodišta se izdaje plan i program fakulteta sa spiskom predmeta koje će studenti moći da slušaju. Studentima nisu u svakom polugodištu na raspolaganju isti predmeti ali ni sama ne mogu reći da li se ta "ponuda" kreira prema proceni o potrebama studenata ili zavisi od toga kada je koji profesor u mogućnosti da predaje.
Predmeti su podeljeni na seminare i predavanja. Seminari su predviđeni za grupe od 20 studenata. To znači da početkom polugodišta zainteresovani za određeni seminar moraju bukvalno da se "laktaju" pred profesorovom kancelarijom kako bi u opštoj guzvi načičkali svoje ime na "listu počastvovanih". Na seminarima vlada prisnija atmosfera, profesor moze da se posveti gotovo svakom pojedincu i svi imaju priliku da učestvuju u raspravama koje se na njima odvijaju. Ocena (od 1 do 5) se dobija na osnovu testova i doprinosa grupnim debatama, kao i na osnovu napisanog eseja ili položenog usmenog ispita krajem polugodišta (u zavisnosti šta od toga profesor nalazi za shodno).
Predavanja su slična onim u Jugoslaviji. Broj studenata je neograničen i pohađanje nije obavezno (dok su na seminarima dopuštena dva neopravdana izostanka), a profesor "does the talking". Na kraju dolaze klasični pismeni i usmeni ispiti.
Na fakultetu važi kreditni sistem. Cilj je sakupiti 120 kredita s tim da svaki predmet nosi jedan, dva a ređe tri kredita u zavisnosti od toga koliko školskih časova obuhvata. U jednom polugodištu student mora ostvariti minimum 9 kredita a maksimalan broj zavisi od njegovih mogucnosti.
Studenti biraju predmete, odnosno biraju kada će koje predmete polagati, pošto pre ili kasnije moraju da se suoče sa svakim. Naravno, postoje "početnicki predmeti" kao i oni koji su uslovljeni polaganjem određenog "početnickog predmeta". Nakon što je položio sve ispite iz određene grupe predmeta (one su takođe propisane planom i programom), student mora da položi veliki ispit koji obuhvata celu dotišnu grupu predmeta. To znači da on polaže veliki broj "malih ispita" i manji broj "velikih" ispita.
I na kraju nešto o prenošenju ispita. U slučaju da ne položite seminar, krediti vam se ne priznaju i morate predmet ponovo pohađati (ali se sa profesorima uvek može dogovoriti oko ispravljanja ocene). Kod predavanja postoje tri šanse da se ispit položi. Međutim, bilo da se radi o seminaru ili o ispitu iz predavanja, isti se mora položiti u toku jednog roka. U prvom polugodištu to je januarski, a u drugom junski rok. U suprotnom, predmet se ponavlja.
Ovaj sistem školovanja se ne primenjuje na svim Univerzitetima u Mađarskoj. Svaki od njih ima sopstvena obeležja ali ipak se nadam da sam ovim kratkim prikazom omogućila da povučete paralelu sa jugoslovenskim sistemom školovanja.