Ostali komentari i preporuke
Ne mnogo studenata moze uživati privilegije studiranja u Švedskoj. Ono što i najrazvijenije zemlje na zapadu nemaju, Švedska ima. Besplatno studiranje. Da bi se studiralo u Švedskoj, potreban je samo uspeh iz srednje škole. Na vrlo atraktivnim fakultetima, kao npr. medicinski fakultet, potreban je maksimalni prosek ocena iz srednje škole, a na nekim drugim fakultetima je dovoljna samo prolazna ocena da bi se mogli upisati.
Tokom svog obrazovanja svi studenti koji daju uslov za sledeću godinu, imaju pravo na ekonomsku pomoć od strane države. Ta ekonomska pomoć se isplaćuje svaki mesec i dovoljna je za osnovne životne potrebe, kao npr. hranu, odeću, higijenske artikle i neki manji provod kao bioskop, kafa i sl. U slučaju da studentu treba više novca nego za ove osnovne stvari, postoji mogućnost dizanja kredita. Oko 60% stanovništa Švedske je zaduženo studentskim kreditom. Kredit je sa najpovoljnijom kamatom u državi sa 3,1 % (2004). Dug se otplaćuje pri zaposlenju (u slučaju da student ne želi sam otplatiti svoj dug ranije) i to po 4 % od svoje mesečne plate. Međutim, mnogo studenata radi pored studiranja jer tokom letnjeg (juni, juli, avgust) i zimskog (od polovine decembra do polovine januara) raspusta nema nikakve ekonomske pomoći niti kredita.
Švedska ima 39 univerziteta. U jesen 2003 godine, došlo je 114 725 prijava od kojih je primljeno 65 222 studenta na univerzitete širom Švedske. Svaki univerzitet daje veliki izbor programa i samostalnih kurseva. Program je jedno skrojeno obrazovanje sa datim kursevima posle kojeg se dobije diploma. Samostalni kursevi su predmeti ograničeni na jednu temu. Neke kombinacije ovih kurseva mogu takođe dati diplomu. Jedan tipični kurs se obično sastoji od predavanja, seminara i na kraju pismenog ispita. Kada su u pitanju ispiti, jedan ispit se ima pravo raditi bezbroj puta, dok se ne položi. Nakon trećeg puta, ako ispit ostane nepoložen, ima se pravo tražiti drugog egzaminatora. Ispiti su u 95 % slučajeva, pismeni. Nakon svih položenih ispita u jednom programu, radi se jedan diplomski rad koji vodi ka diplomi. Neki programi su tako skrojeni da se nakon diplomskog rada dobije zvanje magistra.
U svakom gradu gde ima studenata, ima i restorana, prodavnica i usluga koje su prilagođene studentskom džepu. Tu su razna sniženja, popusti i vrlo povoljne ponude. Svaki univerzitet ima i studenstku organizaciju. U studenstkoj organizaciji postoji izmedju ostalog besplatna pravna pomoć koja je data od strane studenata prava i besplatna zdravstvena pomoć za manje zdravstvene probleme. Studenti u svojoj studentskoj organizaciji imaju takođe i razna udruženja kojima se mogu priključiti. Tu ima svega, od udruženja koja su potpuno tajna i isključivo za muškarce, preko udruženja za ljubitelje filma, do udruženja za poslovanje akcijama i fondovima.
Naravno, nije sve ”ples po ružama”, kako bi Šveđani rekli. Uvek ima izuzetaka. Jedna od velikih smetnji ove idile je i diskriminacija od strane profesora. Da li se to odnosilo na seksualnu diskriminaciju ili na diskriminaciju doseljenika. Mnogi slučajevi se ne prijave za diskriminaciju tako da ne postoji tačan broj. Švedska ima i najviše poreze u svetu. Sve je regulisano zakonom i redom. Da je stanje drugačije, ne bi bilo ni ovakvih uslova za studiranje. Uvek se mogu poboljšati neke stvari, ali kao što sam napisala u samom početku, ne mnogo studenata može uživati privilegije koje ova država pruža svojim građanima.