Kako se piše diplomski rad: Univerzalni saveti za sve studije
TweetDiplomski rad nije samo završni akademski zadatak na fakultetu – on je kruna vašeg obrazovanja i prilika da pokažete šta ste naučili. S obzirom na njegovu važnost, prirodno je osetiti dozu nervoze ili nesigurnosti. Kako početi? Šta uključiti u rad? Kako ga strukturirati? Ako vam je poznat ovaj osećaj, niste jedini. U nastavku ćemo vam dati temeljne smernice i savete kako da izradite diplomski rad koji će ostaviti pozitivan utisak na vašu komisiju.
Faze izrade diplomskog rada
Diplomski rad se može kategorisati kao jedna vrsta projekta. Svaki projekat ima svoje faze koje olakšavaju organizaciju i pomažu da se projekat završi glatko, bez obzira na njegovu složenost.
Ukoliko budete pratili redosled i držali se svih elemenata svake faze, biće vam neuporedivo lakše da završite jedan od najbitnijih projekata u svom životu.
Faza pripreme
Priprema je prvi korak u izradi diplomskog rada, koji postavlja temelj za sve što sledi. Ovde ćete definisati osnovne elemente svog diplomskog rada i odrediti njegovu strukturu.
U ovoj fazi se bavite:
- Izborom teme – Odabir teme je možda najvažniji deo čitavog procesa. Odlučite se za temu koja vas zanima i koja je relevantna za vašu oblast studija. Provedite neko vreme u istraživanju kako biste uvideli da li postoji dovoljno resursa za vaš rad.
- Konsultacijom sa mentorom – Razgovor sa mentorom je važan ne samo za odobrenje teme već i za razumevanje očekivanja i zahteva fakulteta. Mentor će vas usmeriti prema relevantnim izvorima i pomoći vam u definisanju istraživačkih pitanja.
- Planiranjem i rokovima – Pored rokova koje fakultet postavlja, napravite i svoje lične rokove za svaku fazu istraživanja i pisanja. Ovo će vam pomoći da ostanete na pravom putu i da izbegnete paniku pred kraj roka za završetak diplomskog rada.
- Okvirni plan rada – Pre nego što počnete sa temeljnim istraživanjem i pisanjem, skicirajte okvirni plan rada. To će vam pomoći da se fokusirate na ključne segmente rada i da bolje strukturirate svoje argumente. Takođe će vam pomoći da izgradite strukturu kojom ćete se kasnije voditi prilikom pisanja rada.
Faza istraživanja
Nakon što ste završili sa pripremnim delom, sledeća faza je temeljno istraživanje. Ovde ćete se dublje posvetiti podacima koji će podržati vašu argumentaciju i analizu.
Ovu fazu čine sledeći elementi:
Literatura i izvori
Raznolikost izvora kao što su naučni časopisi, knjige, onlajn-članci i intervjui sa stručnjacima će obogatiti vaš rad. Razmislite i o korišćenju softvera za upravljanje referencama, koji će vam uštedeti vreme. Budite pažljivi: ne koriste nepouzdane izvore kao što su internet i Vikipedija (na to bi i mentori trebalo da vam skrenu pažnju tokom konsultacija).
Beleške i organizacija
Možete koristiti digitalne alate kao što su Evernote ili OneNote za organizaciju beleški ukoliko bi vam to bilo lakše u odnosu na druge tradicionalnije metode kao što su sveske. Beleške su temelj za pisanje i pomažu vam da brže pristupite ključnim informacijama, koje kasnije možete lakše da pretvorite u kvalitetnu argumentaciju.
Istraživačka etika
Nikada ne zaboravite da citirate izvore i da se pridržavate akademskih pravila i etike. Plagijarizam nije samo etički problem već može dovesti i do ozbiljnih akademskih posledica.
Faza pisanja
U fazi pisanja dolazi do konkretizacije vašeg istraživanja. Pisanje diplomskog rada zahteva preglednu strukturu, pažljivu analizu i jasno izražene argumente, koji se formiraju u ovoj fazi.
Diplomski rad treba da sadrži sledeće elemente:
Uvod – U uvodu je važno jasno i sažeto postaviti problem i hipoteze koje ćete istraživati. Osim osnovnog uvoda u temu, uključite i kratak pregled onoga što čitaoci mogu očekivati u ostatku rada.
Glavni deo – Svaka sekcija u glavnom delu treba da ima jasnu strukturu i logičan tok. Pored osnovnih elemenata, kao što su pregled literature, metodologija i nalazi, razmislite i o uključivanju grafičkih elemenata kao što su dijagrami i tabele, koji bi bolje i preglednije ilustrovali suvoparne cifre i podatke. Što jasnije predstavite ovaj deo, to će vam biti lakše prilikom spremanja odbrane diplomskog rada.
Zaključak – Zaključak treba da bude sažet, ali informativan. Osim sažetka glavnih nalaza, razmislite o implikacijama svog istraživanja i kako ono doprinosi postojećem znanju u oblasti za koju ste se opredelili.
Literatura i citiranje – Navedite sve izvore koje ste koristili, uključujući i one koje niste direktno citirali, ali su vam bili korisni u procesu istraživanja. Važno je da se pridržavate stilskih pravila koja vaš fakultet zahteva.
Faza revizije i ispravka
Nakon prvog nacrta, odvojte malo vremena pre nego što pređete na fazu revizije. To će vam pomoći da odmornim očima i hladne glave uočite moguće greške i nedostatke. Na taj način kvalitetnije ćete sagledati ceo rad, proverićete i ispraviti sve greške na koje naiđete, što će kvalitet vašeg rada podići na viši nivo.
Vanredna provera
Razmislite o tome da angažujete lektora ili zamolite kolegu da pročita vaš rad. Neko ko vaš rad čita iz drugačije perspektive može uočiti probleme koje ste možda prevideli.
Česte greške i kako ih izbeći
Svako ko je ikada izrađivao diplomski rad verovatno se suočavao sa raznim izazovima i pravio dosta grešaka koje su ga skupo koštale. Ovde ćemo se baviti prepoznavanjem i izbegavanjem najčešćih zamki u procesu izrade diplomskog rada.
Nejasno definisanje istraživačkih pitanja
Jedna od najčešćih grešaka je nejasno definisanje istraživačkih pitanja, što može dovesti do konfuznih i neorganizovanih radova. Pre nego što se posvetite istraživanju i pisanju, razjasnite svoja istraživačka pitanja sa mentorom.
Zato je veoma bitno da na početku izaberete temu iz oblasti studiranja koju imate „u malom prstu” odnosno oblasti u kojoj ste bili najuspešniji i koja vas je najviše zanimala tokom studija. U tom slučaju ne samo da će vam izrada rada biti lakša i zanimljivija već ćete imati i daleko manje problema prilikom definisanja istraživačkih pitanja.
Zanemarivanje strukture i formata
Nepridržavanje propisane strukture i formata može ozbiljno uticati na vašu ocenu i utisak koji ostavljate. Uverite se da ste se upoznali sa svim akademskim pravilima i smernicama koje vaš fakultet zahteva.
Pored poštovanja akademskih pravila, još jedna slična greška koju možete napraviti je zanemarivanje strukture rada koju ste definisali pre početka izrade. U redu je da prilikom pisanja pomalo izmenite predefinisanu strukturu radi prilagođavanja sadržaja, ali probajte da se držite plana koji ste napravili. Ukoliko ga skroz zanemarite, samo ste izgubili vreme na njegovu izradu, a sebi znatno otežali pisanje samog diplomskog rada.
Nepotpuno ili netačno citiranje
Nepotpuno ili netačno citiranje ne samo da je etički problem već predstavlja i kršenje akademskih standarda, što može rezultirati ozbiljnim posledicama. Dobro proverite da li ste lepo citirali i razumeli poentu nečije rečenice, zato što bi slaba korelacija između citata kojeg ste naveli i vaše argumentacije mogla negativno da utiče na kvalitet vašeg rada.
Površna revizija i korektura
Površna revizija i korektura mogu dovesti do gramatičkih grešaka, stilskih neusklađenosti i drugih problema koji mogu umanjiti kvalitet vašeg rada. Odvojte dovoljno vremena za temeljnu reviziju i, ako je moguće, angažujte i lektora.
Prokrastinacija
Odlaganje je čest problem, naročito kada je reč o dugotrajnim projektima kao što je diplomski rad. Da biste izbegli ovu zamku, napravite jasan plan sa realnim rokovima i trudite se da ga se pridržavate.
Ignorisanje povratnih informacija
Povratne informacije od mentora ili kolega su dragoceni resursi koji mogu značajno unaprediti vaš rad. Ignorisanje ili brzo odbacivanje ovih saveta je propuštena prilika da poboljšate svoj rad.
Standardni elementi diplomskog rada
Za studente koji se prvi put upuštaju u izradu diplomskog rada ovde su predstavljeni neki uobičajeni detalji, od broja stranica do strukture i fonta koji se često očekuju. Imajte na umu da ovi kriterijumi mogu varirati u zavisnosti od fakulteta i programa, pa je uvek dobro proveriti specifične smernice.
Evo nekih bitnih elemenata:
- Broj stranica: Diplomski radovi često imaju između 40 i 100 stranica, u zavisnosti od fakulteta i oblasti studija;
- Struktura: Uvod, pregled literature, metodologija, rezultati, iskusija, zaključak i literatura;
- Font i veličina: Uobičajeno je koristiti font Times New Roman ili Arial, dok je veličina slova najčešće 12 pt;
- Margine: Obično se koriste margine od jednog inča (2,54 cm) sa svih strana;
- Razmak: Najčešće se preporučuje dvostruki razmak;
- Numeracija stranica: Donji centar ili donji desni ugao su najčešći položaji;
- Citiranje: Proverite koji stil citiranja je preporučen (APA, MLA, Chicago itd.) i pridržavajte se tog stila;
- Naslovna strana: Na njoj se obično nalaze ime fakulteta, naslov rada, ime studenta, ime mentora i datum;
- Apstrakt: Predstavlja kratak pregled rada, obično ne duži od 250 reči, koji ide nakon naslovne strane;
- Tabele i grafikoni: Elementi kao što su tabele i grafikoni treba da budu jasno označeni i referencirani u tekstu.
Ovo su osnovni elementi jednog rada. Oni, naravno, mogu varirati, ali služe kao dobar okvir za početak. Uvek konsultujte smernice svoje institucije i svog mentora kako biste se uverili da ispunjavate sve specifične zahteve.
Diplomski rad ne bi trebalo da vam bude „bauk”
Mnogi studenti osete nelagodu pri samoj pomisli na pojam diplomskog rada, što je razumljivo s obzirom na to da je reč o jednom od najzahtevnijih projekata koji će imati na fakultetu, a možda i u životu. Međutim, to ne bi trebalo da bude tako.
Fakultet koji ste upisali treba da vam pruži obrazovanje u oblasti koja ne samo da vas interesuje već predstavlja i vašu strast. Na diplomski rad treba gledati kao na samo jedan od projekata koji se tiču oblasti koja vas zaista zanima. Ukoliko naterate svoj mozak da razmišlja na ovaj način, imaćete neuporedivo manje poteškoća.
