Kriminalističko-policijska akademija

O Fakultetu

Počeci razvoja srpske policije sežu daleko u prošlost, u period srednjovekovne Srbije, u kojem nalazimo prve tragove organizovanog staranja za bezbednost države i pojedinaca. Profesionalna obuka policijskog kadra započeta je mnogo vekova kasnije i postala je sistematična tek u periodu posle Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U svetu su kraj XIX i početak XX veka obeleženi rađanjem kriminalistike, koja će svoju autonomiju steći postepenom odvajanjem od sudske medicine u okviru novoosnovanih instituta i laboratorija tehničke policije. U formiranju kriminalistike kao nauke teško je definisati vremenske i prostorne okvire, pošto je reč o razdoblju u kojem u svetu imamo čitavu plejadu naučnika koji se s pravom mogu smatrati njenim pionirima.

Početke institucionalizacije obrazovanja u oblasti naučne i tehničke policije u svetu nalazimo u periodu poslednje decenije XIX veka. Oni su povezani sa osnivanjem akademskih instituta i policijskih škola i objavljivanjem prvih specijalizovanih naučnih časopisa i sintetičkih priručnika. Kriminalistika je kao naučna disciplina postepeno počela da se izučava u krugu univerzitetskih i policijskih institucija. U okviru univerziteta su osnivane škole i instituti čiji su programi obuhvatali teorijsku i praktičnu obuku i razlikovali se u skladu sa potrebama i prilikama svake od zemalja. Sve prisutnija bila je svest o značaju sprege strukovnih i akademskih znanja. 

Kada je dr Arčibald Rajs osnovao Institut za tehničku policiju na Univerzitetu u Lozani (1909), uživao je ogroman naučni ugled u svetu. Vrtlog života doveo ga je u Srbiju, gde je svoja stručna i naučna znanja iz kriminalistike primenjivao na svakom koraku, najpre sprovodeći istragu neprijateljskih zločina na srpskom bojnom polju, a potom usmeravajući modernizaciju srpske policije u posleratnom periodu. Njegovom zaslugom, a formalno Uredbom Ministarstva unutrašnjih dela, 8. februara 1921. godine osnovana je prva moderna Policijska škola u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovaj datum ostao je zabeležen kao polazna tačka srpskog visokoškolskog policijskog obrazovanja.

Iako je od osnivanja Rajsove policijske škole prošlo celo stoleće, taj period obeležen je diskontinuitetom dugim pet decenija. Godinu dana nakon Brionskog plenuma formirana je Srednja škola unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici (1967). Radi daljeg razvoja kadra obrazovanog u toj ustanovi počela je da radi Viša škola unutrašnjih poslova u Zemunu (1972), na čijem se mestu danas nalazi Kriminalističko-policijski univerzitet. Nakon toga, formirana je Policijska akademija (1993). Ove ustanove integrisane su u Kriminalističko-policijsku akademiju (2006). Njen pravni sledbenik je Kriminalističko-policijski univerzitet, koji je u registar Privrednog suda upisan 24. 12. 2018. godine. Univerzitet predstavlja jedinu visokoškolsku ustanovu u Srbiji koja školuje kadar za potrebe policije i realizuje druge oblike stručnog obrazovanja i usavršavanja značajne za kriminalističko-policijske i bezbednosne poslove.

Kriminalističko-policijski univerzitet danas karakteriše sve šire i intenzivnije povezivanje s Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije. Takav pristup rastu i razvoju ove ustanove motivisan je i činjenicom da mogućnost direktnog zapošljavanja diplomiranih studenata povećava zainteresovanost kandidata za upis. Aktuelnom politikom Kriminalističko-policijski univerzitet uvažava polazište najboljih univerziteta – da se na visokim kriterijumima pri upisu zasniva dobar krajnji rezultat školovanja.

Zašto je potrebno visoko obrazovanje za potrebe policije? Odgovoriti na ovo pitanje moguće je jedino sa svešću da obrazovanje pruža bolje razumevanje problema s kojima se policija suočava i načina njihovog rešavanja. Naime, priroda savremene policijske profesije zahteva policijsku reakciju ne samo na posledice, već i na uzroke deliktnih i devijantnih pojava, što podrazumeva poznavanje širih društvenih aspekata policijske problematike. Ono policiji omogućuje valjaniju interakciju s ostalim subjektima države i društva u suočavanju s aktuelnim i budućim bezbednosnim izazovima.

Studijski programi

Osnovnu delatnost Kriminalističko-policijskog univerziteta čini nastava zasnovana na univerzitetskim i naučnim kriterijumima. Na Univerzitetu se trenutno realizuje 14 studijskih programa iz nekoliko oblasti: kriminalistike (5), informatike i računarstva (3), forenzičkog inženjerstava (3) i IMT studija (1), kao i po jedan program Više škole unutrašnjih poslova i Policijske akademije. Reč je o četiri programa osnovnih i četiri programa master studija, jednom programu specijalističkih akademskih studija, tri programa doktorskih akademskih studija i dva studijska programa pravnih prethodnika. 

Kriminalistika

• Osnovne strukovne studije kriminalistike
• Osnovne akademske studije kriminalistike
• Master akademske studije kriminalistike
• Specijalističke akademske studije
• Doktorske studije kriminalistika

Forenzika

• Osnovne akademske studije forenzičko inženjerstvo
• Master akademske studije forenzičko inženjerstvo
• Doktorske studije forenzičko inženjerstvo

Informatika

• Osnovne akademske studije informatika i računarstvo
• Master akademske studije informatika i računarstvo
• Doktorske studije informatike

IMT

• Upravljanje bezbednosnim rizicima prirodnih katastrofa
• Nacionalna bezbednost