Studijski program - Mašinsko inženjerstvo
Podaci o studijskom programu
Kategorije na sajtu: Mašinstvo, Inženjerstvo,
Vrste studija: Akademske
Vežbaj online: Pokreni vežbu
Gradovi: Beograd
Mašinski fakultet u Beogradu (u daljem tekstu: Fakultet) organizuje Doktorske studije u cilju:
- unapređenja nauke i tehnologije kroz naučni doprinos ostvaren u disertaciji,
- podizanja naučnog nivoa na Mašinskom fakultetu,
- formiranja vrhunskih stručnjaka u oblasti mašinskog inženjerstva osposobljenih za naučnoistraživački rad,
- obrazovanje mladih istraživača za kompetentan rad sa studentima kroz učešće u nastavnom procesu na nižim nivoima studija (Osnovnim i Master akademskim studijama).
Uslovi za upis
U prvu godinu Doktorskih studija može da se upiše lice u skladu sa Zakonom i Statutom i drugim opštim aktima Univerziteta i Fakulteta. U prvu godinu doktorskih studija može da se upiše lice koje ima:
- završene odgovarajuće Master akademske studije, odnosno integrisane akademske osnovne i master studije, sa najmanje 300 ESPB bodova i opštom prosečnom ocenom od najmanje 8 na Osnovnim akademskim i Master akademskim studijama;
- završene Master akademske studije, odnosno integrisane akademske i master studije, sa najmanje 300 ESPB bodova i ostvarene naučne radove, na način uređen opštim aktom Fakulteta;
- akademski stepen magistra nauka, ako ne prijavi doktorsku disertaciju u skladu s odredbom člana 128. Zakona.
Redosled kandidata za upis u prvu godinu doktorskih studija utvrđuje se na osnovu opšte prosečne ocene ostvarene na osnovnim i master akademskim studijama i ostvarenih naučni rezultata, na način predviđen opštim aktom fakulteta, u skladu sa opštim aktom Univerziteta.
Uslovi upisa na Doktorske studije definisani su članom 7, a procedura upisa članom 11, Pravilnika o Doktorskim studijama Mašinskog fakulteta. Maksimalan broj studenata koji se upisuje na Doktorske studije je 50.
Doktorske studije imaju 180 ESPB i traju najmanje tri, a najviše šest godina uključujući odbranu disertacije. Sastoje se iz praćenja i polaganja 4 obavezna kursa (predmeta) i 5 izbornih sa liste ponuđenih predmeta.
Svaki predmet je jednosemestralan, vredi 5 ESPB i sadrži 35 školskih časova aktivne nastave uz dodatne konsultacije i provere znanja u dogovoru sa predmetnim nastavnikom. Procenat bodova koji nose predmeti je 25%.
Sve izborne predmete student bira obavezno u dogovoru sa potencijalnim mentorom. Student kod jednog nastavnika može imati najviše tri predmeta. Pritom za maksimalno tri predmeta postoji i mogućnost biranja predmeta koji se ne nude na Mašinskom fakultetu već na listama koje nude drugi fakulteti u sastavu Univerziteta u Beogradu.
Istraživanja i priprema disertacije
- Laboratorijska istraživanja u vezi sa okvirnom temom disertacije koja je navedena u planu istraživanja. Rad na projektima i druge naučnoistraživačke aktivnosti koje su u okviru oblasti usavršavanja. Navodi se opisni naslov izvedenog laboratorijskog rada i/ili istraživanja zajedno sa procenjenim brojem bodova (ESPB).
- Objavljeni radovi u međunarodnim časopisima ili u zbornicima radova sa međunarodnih konferencija. Jedan rad kategorije M21 vredi 15 ESPB, M22 vredi 14 ESPB, M23 vredi 13 ESPB, M24 i M51 vrede 10 ESPB, M52 vredi 8 ESPB, M33 vredi 6 ESPB, M34 vredi 4 ESPB. Broj bodova za radove sa više autora deli se sa n-1, gde je n – broj autora rada. Ukupni broj bodova po ovom osnovu u sva četiri izveštaja može u zbiru biti najviše 40, bez obzira na broj radova. U izveštaju se navodi rad sa svim bibliografskim podacima zajedno sa dodeljenim brojem bodova.
- Održana nastava na Osnovnim i na Master studijama vrednuje se sa jednim ESPB po času nedeljno i po semestru (2 časa nedeljno tokom jednog semestra vredi 2 ESPB). Po ovom osnovu u sva četiri izveštaja može da se ostvari 30 ESPB, bez obzira na broj časova koji se održi. Navodi se naziv predmeta sa pozicijom u nastavnom planu i ID brojem u knjizi predmeta, broj održanih časova i broj ESPB.
Prosečna ocena se računa kao aritmetička sredina ocena ocenjenih aktivnosti ispitnim prijavama. Da bi upisao drugu godinu studija kandidat mora da položi tri obavezna predmeta i ostvari broj ESPB u skladu sa Zakonom.
Da bi upisao treću godinu studija kandidat mora da položi sve predmete i stekne potreban broj ESPB u skladu sa Zakonom.
Da bi mogao da podnese zahtev za izradu disertacije student mora da stekne 120 ESPB iz prve dve godine studija, uključujući i odbranjen Projekt ideje doktorske disertacije.
Da bi predao doktorsku disertaciju mentoru na pregled (i zatim odbranu) kandidat mora da objavi rezultate svoga rada u najmanje jednom članku u međunarodnom časopisu koji ima impakt faktor (IF) na listi ISI-JCR-SCI, gde je prvi autor ili jedini autor bez doktorata, u suprotnom je potrebno više ovakvih radova.
Pored ovih obaveza, doktorand je obavezan da radi i naučno-stručne projekte kojima se obrazuje i za privredno okruženje (primena predmeta OMNIR) – doktor nauka mora da bude i lider u budućem širenju svog znanja. Vreme koje doktorand mora da provede u ovakvom radu određuje se u dogovoru sa mentorom.
Vesti o studiranju
-
Interesovanje za ITHS ne prestaje – polako se popunjava i drugo odeljenje za generaciju 2025/26!
Nakon što je jedno odeljenje za generaciju 2025/26. već popunjeno u prvih 15 dana predupisa, Srednja škola za informacione tehnologije – ITHS beleži izuzetno interesovanje za upis. Mesta u drugom…
18.11.2024 -
Poklon od ITS-a za Međunarodni dan studenata – Upišite se uz dodatni popust od 100 evra!
U znak podrške svim budućim studentima, ITS poklanja dodatni popust od 100 evra na školarinu za sve koji se prijave 16, 17. ili 18. novembra!
18.11.2024 -
Poklon od Fakulteta savremenih umetnosti za Međunarodni dan studenata – Upišite se uz dodatni popust od 100 evra!
Međunarodni dan studenata, koji se širom sveta obeležava 17. novembra, simbolizuje pravo mladih na obrazovanje i jednakost u ostvarivanju svojih snova. U znak podrške budućim umetnicima i stvaralačkim liderima, Fakultet…
15.11.2024
Saveti za polaganje prijemnog
-
Najbolje pripreme za upis na fakultet
Kvalitetne pripreme za prijemni ispit su izuzetno bitne kako biste upisali fakultet koji želite. Da biste na prijemnom ispitu prošli onako kako želite, neophodno je napravite dobar plan.
-
Ovo su zlatna pravila efikasnog učenja
Uspešno učenje nije privilegija genijalnih ljudi. Oni koji uče uspešnije samo primenjuju određene metode, tehnike i taktike.
-
Devet fraza koje pametni ljudi izbegavaju u razgovoru
Svima se dešava da kažu nešto što drugi pogrešno protumače. Razumevanje skrivenih značenja zahteva socijalnu svest, sposobnost da se razumeju emocije i iskustvo