Medicinski fakultet u Beogradu

O Fakultetu

Istorija fakulteta

U drugoj polovini XIX veka kada u Srbiji počinje organizovanje zdravstvene zaštite stanovništva u savremenom smislu, u Narodnoj skupštini Srbije vodila se prvi put i rasprava o osnivanju Medicinskog fakulteta u Beogradu (decembar 1879).

Zdravstvene prilike u vreme kada se u Narodnoj skupštini vodila pomenuta debata bile su toliko teške „da je bolje i ne spominjati“ – kako je govorio dr Vladan Đorđević. U svakodnevnom životu i zdravstvenoj zaštiti nije bilo jasnih granica između medicinske prakse i nadrilekarstva. Bilo je to „pravo polje za varanje“ kako je to dr Laza Lazarević izrekao u svom čuvenom eseju „obmanjivanje publike lažnim lekovima“, koji je objavljen 10. oktobra 1879. godine na prvoj strani lista „Srpske novine“ što je Lazu i navelo da se o svemu „povede javan govor“.

U skupštinskoj raspravi 1879. godine bilo je ponovo zahteva da se „odmah što veći broj naših sinova pošalje da izuče medicinu, a da se lekarska mesta dotle ne popunjavaju strancima, jer inače neće imati mesta za našu decu kada svrše te nauke“. Nasuprot tome narodni poslanik Vasilije Pavić traži najpre da se „Velika škola digne na stepen Univerziteta, pa da se na Školi naši sinovi spreme za doktore, te da oni leče svoj narod“. Međutim, mimo očekivanja dogodilo se da autor „predugotovne radnje“ dr Vladan Đorđević, poznat u našoj javnosti kao jedan od najistaknutijih lekara – ospori predloge poslanika Pavića i definitivno zaustavi svaku dalju raspravu o osnivanju Medicinskog fakulteta. 

Novi vek nije doneo ništa novo u oblasti zdravstvene zaštite – i dalje su vladale teške prilike.  U ovakvim prilikama, s jedne strane u teškoj situaciji u pogledu narodnog zdravlja i sve izraženijoj orijentaciji na „pušku i top“ – zaslugom doktora Vojislava Subbotića („starijeg“) pokrenuta je nova inicijativa za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu, ovaj put u okvirima Srpskog lekarskog društva. Dr Vojislav Subbotić, jedan od najzaslužnijih naših leakra, koji je dolaskom u Beograd 1889. godine svojim stručnim radom i društvenom aktivnošću preporodio medicinu u Srbiji, najzaslužniji je što je i pored uporne opozicije ova inicijativa urodila plodom i donošenjem rešenja za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu 1914. godine. Te godine je tadašnji ministar Stojan Protić „ceneći veliki naučni, nacionalni i kulturni značaj Medicinskog fakulteta za Kraljevinu Srbiju, na osnovu referata tročlane komisije koju su sačinjavali dr Batut, dr Vojislav Subotić i dr Edvard Mihl – potpisao maja 1914. godine odluku o otvaranju Medicinskog fakulteta u Beogradu. I da ubrzo zatim nije buknuo svetski rat, Univerzitet u Beogradu bi „stvarno imao i tada pored pravničkog, filozofskog, tehničkog još i Medicinski fakultet“.

U prvim posleratnim godinama, u zemlji ratom razorenoj i epidemijama razjedenoj, u kojima su kritike ranijeg stanja i svega što se dešavalo u minulim ratovima dominirale u javnosti uz konstatcije da smo „nastradali zbog nekultivisane preventive“ – pristupa se konačno i osnivanju Medicinskog fakulteta, zahvaljuju i energičnom nastojanju tadašnjeg ministra prosvete Ljube Davidovića. Medicinski fakultet svečano je otvoren 09.12.1920. govorom profesora Milana Jovanovića-Batuta u svečanoj sali Univerziteta. Iza toga je pristupnim predavanjem Dr Nika Miljanića, profesora anatomije označen početak nastave na Fakultetu. Ovaj datum se od 1970.godine slavi kao Dan škole.

Fakultet danas

• Fakultet je visokoškolska ustanova koja obavlja delatnost visokog obrazovanja,
• naučnoistraživačku i zdravstvenu delatnost.
• Visokoobrazovni studijski programi Fakulteta se obavljaju u okviru polja medicinskih nauka.
• Fakultet može da samostalno ili u saradnji sa drugim visokoškolskim ustanovama obavlja studijske programe i u drugim poljima.
• U okviru svojih delatnosti Fakultet može da obavlja i druge poslove u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu odgovarajuće delatnosti.
• Organizacijom rada Fakultet obezbeđuje da se poslovi kojima se ostvaruju delatnosti obavljaju sinergistički, i posebno, da se obezbeđuje neometano i kvalitetno ostvarivanje studijskih programa.

Studijski programi

Osnovne akademske studije - Sestrinstvo

Program osnovnih akademskih studija sestrinstva za sticanje zvanja Diplomirana medicinska sestra traju 4 godine odnosno i ima svrhu da osposobi studente da steknu kompetenicje koje će im omogućiti da kao ravnopravni profesionalci doprinose ispunjavanju ciljeva unapređenja zdravlja i razvoja sistema zdravstvene zaštite. Studenti će biti osposobljeni da integrišu teorisjko znanje i praktične veštine rada sa bolesnim i zdravim osobama, kao i da kroz istraživački rad doprinose unapređenju teorije i prakse sestrinstva. Završetkom studijskog programa, odbranom završnog rada, nosilac diplome je osposobljen za samostalno obavljanje  zdravstvene delatnosti posle obavljenog pripravničkog staža i položenog stučnog ispita prema važećim zakonskim i podzakonskim odredbama.

Program studija sestrinstva je organizovan tako da omogući razvoj profesionalnih, akademskih i istraživačkih kompetencija.

Integrisane akademske studije medicine

Integrisane akademske studije medicine za sticanje akademskog naziva doktor medicine, koje se izvode na Medicinskom fakultetu u Beogradu, traju 6 godina odnosno 12 semestara ili 5500 časova aktivne nastave. Nastava je jedinstven proces koja se odvija kroz predavanja, vežbe, seminare, kliničku praksu i kliničkog staža. Klinički staž je u funkciji izrade završnog diplomskog ispita. Nastava se izvodi po planu i programu koji je akreditovan od strane Univerziteta u Beogradu i Nastavno naučnog veća Medicinskog fakulteta u Beogradu. Nastavni proces pojedinog predmeta odvija se u toku jednog, a najviše u toku dva semestra u skladu sa planom.

Master strukovne studije

Master strukovne studije se organizuju iz različitih oblasti medicine, prevashodno onih koje se odnose na tehničke aspekte dijagnostike, negu i oporavak bolesnika kao i organizacione aspekte nege i oporavka bolesnika i namenjene su studentima koji su prethodno završili osnovne strukovne studije u obimu od najmanje 180 ESPB bodova.

Master strukovne studije traju dve školske godine, završavaju se odbranom završnog rada, čime student stiče 120 ESPB bodova.

Nastava je organizovana po predmetima, obaveznim i izbornim, koji daju praktična znanja iz oblasti studijskih programa.

Studijski programi: 

• MASTER STRUKOVNE STUDIJE - MEDICINSKA SESTRA
• MASTER STRUKOVNE STUDIJE - ANESTETIČAR
• MASTER STRUKOVNE STUDIJE - MEDICINSKO-LABORATORIJSKI TEHNOLOG
• MASTER STRUKOVNE STUDIJE - SANITARNO-EKOLOŠKI INŽENJER
• MASTER STRUKOVNE STUDIJE - FIZIOTERAPEUT
• MASTER STRUKOVNE STUDIJE - RADIJACIONI TERAPEUT

Specijalističke akademske studije

Specijalističke akademske studije – medicinske nauke su studije drugog stepena, obezbeđuje sticanje znanja i sposobnosti za naučnoistraživački rad i primenu rezultata nauke u praksi, osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih i stručnih dostignuća, traju jednu godinu i njihovim završetkom stiče se 60 ESPB bodova. Specijalističkih akademskih studija – medicinske nauke može upisati lice koje je završilo integrisane akademske studije medicine ili lice koje je steklo visoko obrazovanje iz oblasti medicinskih nauka po po propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju. Završetkom studijskog programa specijalističkih akademskih studija – medicinske nauke stiče se stručni naziv specijalista sa naznakom zvanja drugog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti medicine.

Spisak modula:

• JAVNOZDRAVSTVENI MODUL
• KLINIČKI MODUL
• PRETKLINIČKI MODUL

Master akademske studije

Čine obavezni i izborni predmeti sa ukupno 60 ESPB. Skup obaveznih predmeta je isti za sve polaznike, a sastoji se od 8 predmeta sa ukupno 40 bodova ESPB. Posle odslušanih obaveznih predmeta studenti se opredeljuju za 3 izborna predmeta (ukupno 15 bodova) od ponuđenih 14 predmeta. Napisani završni rad nosi 5 ESPB, što zajedno čini 60 ESPB. Način završetka master akademskih studija iz javnog zdravlja je javna odbrana rada.

Spisak modula:

• Master iz javnog zdravlja - Master of public health (MPH)
• Master iz menadžmenta u sistemu zdravstvene zaštite
• Master iz farmaceutske medicine
• Master akademske studije iz bioetike
• Master akademske studije fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem
• Master akademske studije medicine dugovečnosti i zdravog starenja

Doktorske akademske studije

Doktorske akademske studije se završavaju najduže u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za njihovu realizaciju (šest godina studijski programi sa 180 ESPB, odnosno osam godina studijski programi sa 240 ESPB). Ukoliko student ne završi sve obaveze predviđene planom i programom doktorskih studija u roku od tri školske godine, u narednoj školskoj godini obnavlja upis uz plaćanje troškova obnove godine, kako bi imao pravo završavanja studija i zadržao status studenta do odbrane doktorske disertacije.

Spisak modula: 

• Biologija skeleta
• Biologija tumora i oksidativna oboljenja
• Biomedicinska informatika
• Ekološki i nutritivni faktori i zdravlje
• Endokrinologija
• Epidemiologija
• Zapaljenje i autoimunost
• Istraživanja u rehabilitaciji
• Javno zdravlje
• Medicinska farmakologija
• Mikrobi i infekcija
• Molekularna medicina
• Neurologija
• Neuronauke
• Nefrologija
• Primenjena istraživanja u medicini sporta i motornim veštinama
• Pulmologija
• Radiologija i nuklearna medicina
• Rekonstruktivna hirurgija
• Fiziološke nauke
• Humana reprodukcija, perinatologija i neonatologija
• Biofizička istraživanja u medicini
• ­Fetalno programiranje i prenatalna prevencija bolesti adultnog doba
• Istraživanja psihopatoloških fenomena i poremećaja
• ­Istraživanja u kardiovaskularnoj medicini
• Patološke osnove bolesti
• Kognitivne neuronauke
• Ginekologija i ginekološka onkologija
• Personalizovana terapija hematoloških oboljenja
• Personalizovana terapija hematoloških oboljenja