U vihoru Prvog svetskog rata, u velikoj golgoti srpskog naroda, stradali su brojni učitelji i porušene su mnoge škole. Usled nedostatka narodnih učitelja i malog broja osnovnih škola pokrenuta je inicijativa za osnivanje učiteljske škole u Užicu. Prvo pedagoško odeljenje, zvanično otvoreno 1919. godine, radilo je u sastavu užičke Gimnazije i iz njega je tri godine kasnije izašla prva generacija od 35 učitelja.
Odlukom Ministarstva prosvete, u Užicu je 1925. godine osnovana Državna mešovita učiteljska škola, prva škola za obrazovanje učitelja u zapadnoj Srbiji. Za pedeset tri godine postojanja diplomu ove škole ponelo je preko 3000 učitelja. Za to vreme škola je nekoliko puta menjala zgradu u kojoj je radila. Taj problem konačno je rešen 1965. godine, kada je škola najzad dobila novu školsku zgradu u kojoj se danas nalazi Učiteljski fakultet.
Uspešan poluvekovni rad Učiteljske škole u Užicu presudno je uticao na odluku da se 1972. godine osnuje Pedagoška akademija za obrazovanje nastavnika razredne nastave. Četiri godine kasnije (1976) otvoren je i odsek za vaspitače predškolskih ustanova.
Osnivanje Učiteljskog fakulteta u Užicu temelji se na višedecenijskoj misiji Učiteljske škole i dve decenije trajanja i rada Pedagoške akademije. Usvajanjem Zakona o osnivanju učiteljskih fakulteta i promeni delatnosti pedagoških akademija i viših škola, Pedagoška akademija prerasla je 1993. godine u Učiteljski fakultet, kada je započelo obrazovanje prve generacije studenata na studijskom smeru profesor razredne nastave.
Fakultet se ubrzano i planski razvijao, uz veliki entuzijazam zaposlenih i podršku društvene zajednice. Kadrovski se popunjavao najpre dovođenjem već afirmisanih stručnjaka s drugih visokoškolskih ustanova, a onda i mladim i talentovanim ljudima koji su na Fakultetu započeli da grade univerzitetsku karijeru.Takođe, značajna pažnja posvećena je modernizaciji opreme neophodne za uspešno funkcionisanje i realizaciju nastave. Obogaćivan je bibliotečki fond, a 1998. godine pokrenut je časopis Zbornik radova.
Prilagođavajući svoj rad savremenim kretanjima u visokom obrazovanju, Učiteljski fakultet je uveo i akreditovao nove studijske programe osnovnih akademskih i master akademskih studija. Studijski smer za vaspitače uveden je 2005. godine. Nastava na master studijama na oba studijska smera (Učitelj i Vapitač) realizuje se na Fakultetu od školske 2007/2008. godine.
Učiteljski fakultet je 2007. godine akreditovan kao državni fakultet za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti. Tri godine kasnije (2010) akreditovane su i doktorske studije iz oblasti Metodika nastave.
Podstičući razvoj naučnoistraživačkog rada, Učiteljski fakultet se uključio u međuuniverzitetsku i međunarodnu saradnju. Fakultet aktivno sarađuje sa učiteljskim fakultetima u Srbiji, ali i sa srodnim fakultetima iz Slovačke (Nitra), Slovenije (Kopar), Makedonije (Skoplje, Bitolj), Bosne i Hercegovine, Poljske, Češke, Bugarske i sl.
Pedagoški fakultet u Užicu izrastao je u modernu naučnu ustanovu koja se pored nastavnog rada bavi i istraživačkim radom, učestvuje u realizaciji naučnih projekata, organizuje naučne skupove, ima razvijenu izdavačku delatnost i kvalitetan nastavni kadar koji može da odgovori zahtevima savremene univerzitetske nastave.
Studijski programi
Fakultet organizuje nastavu na svim nivoima studija, i to:
Osnovne akademske studije
Master akademske studije
Doktorske studije
Fakultet takođe organizuje:
1. Program pedagoško-psihološko-metodičkog obrazovanja nastavnika za sticanje najmanje 36 ESPB. Program je namenjen licima koja na studijama nisu imala odgovarajuću grupu predmeta, a svojim inicijalnim obrazovanje ispunjavanju uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika u osnovnim i srednjim školama.
2. Program obrazovanja učitelja za izvođenje nastave iz informatike i računarstva.
3. Kratki program studija: Učenje i aktivni odmor.
Kvalitetne pripreme za prijemni ispit su izuzetno bitne kako biste upisali fakultet koji želite. Da biste na prijemnom ispitu prošli onako kako želite, neophodno je napravite dobar plan.
Uspešno učenje nije privilegija genijalnih ljudi. Oni koji uče uspešnije samo primenjuju određene metode, tehnike i taktike.
Svima se dešava da kažu nešto što drugi pogrešno protumače. Razumevanje skrivenih značenja zahteva socijalnu svest, sposobnost da se razumeju emocije i iskustvo