Prijemni.rs
Maturang
  • Intervju - Fakultet za medije i komunikacije (FMK)
    Vladimir Vlajić student komunikologije


Vladimir Vlajić , student komunikologije

Kakvi su uslovi studiranja i kakvo je vaše mišljenje o kvalitetu nastave na vašem fakultetu?

Svestan predubeđenja koje brucoši imaju prema privatnom fakultetu (predubeđenja koje sam i sam imao), onima koji biraju gde će nastaviti svoje školovanje pre svega bih poručio da svoj stav grade od slučaja do slučaja. Kako ima dobrih državnih fakulteta, ima i dobrih privatnih fakulteta. Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum je odličan fakultet. To kažem kao neko ko upravo na tom fakultetu studira već četiri godine. To kažem upravo zbog uslova koje moj fakultet svojim studentima i studentkinjama pruža prilikom studiranja. Godišnje se na dva smera (novinarski i komunikološki) prima 150 studenata, što obezbeđuje male nastavne grupe i interaktivna predavanja. Od tog broja se neće odustajati. Dolazak na nastavu je obavezan i sastavni je deo ocene, što - ukoliko ste redovni - stvara utisak lagodnog studiranja iako je gradivo u smislu sadržaja i savladivosti zahtevno.

Praktična nastava je neophodna za današnje kvalitetno obrazovanje. Da li, po vašem mišljenju, studenti na fakultetu imaju dovoljno praktične nastave?

Zaposlen sam u Radio-televiziji Srbije. Sve je počelo pre godinu i po dana, kada sam sa grupom svojih kolega otišao na praktičnu nastavu u Jutarnji programa RTS-a. Fakultet je obezbedio praksu na desetak medija u Srbiji. Bilo je tu štampanih, radio, televizijskih, ali i Internet medija. Fakultet sam upisao sa namerom da se bavim televizijskim novinarstvom, pa sam otišao na RTS. Nakon mesec dana praktične nastave - koliko mi je i bilo potrebno da uđem u štos - ljudi sa RTS-a ponudili su mi posao. U međuvremenu, zahvaljujući fakultetu radio sam i na Studiu B, ali obaveze na RTS-u i studijama su me u tome ograničile.

Kakva je saradnja studenata sa studenskom službom? Koji su najčešći problemi i šta bi moglo da se poboljša?

Gore sam naveo da nas na godini ima 150. Mi se između sebe svi više manje znamo. To nam u velikoj meri olakšava saradnju sa studentskom službom. U poslednje četiri godine bio sam i predsednik Studentskog parlamenta fakulteta i član parlamenta, ali i student bez obaveza u studentskoj službi. Iskreno, u svakom slučaju mi je bilo potrebno isto vremena da ukažem na neki problem. Ta saradnja sa studentskom službom, Nastavno-naučnim većem i studentima u velikoj meri pomaže i to što su vrata kabineta svih profesora uvek otvorena. Uz to, mejlovi ali i mobilni telefoni svih nastavnika dostupni su studentima.

Kako bi ocenili rad studentskih organizacija na fakultetu? Da li ste zadovoljni njihovim radom i kvalitetom?

U protekloj godini studenti Fakulteta za medije i komunikacije su - zahvaljujući i dobrom radu studentskih organizacija - uradili broj časopisa „Descripto" (reč je časopisu koji je pokrenula South East European Media Organisation), organizovali „UN week" (nedelju Ujedninjenih nacija)... Niz se nastavlja.

Koliko se obrazovanje na privatnim i državnim fakultetima razlikuje? Koje su to najbitnije razlike po Vašem mišljenju?

Osnovna razlika je što su državni fakulteti zatvoreniji u odnosu na privatne kada je reč o odnosu sa svojim studentima. Kada imate hiljadu studenata na godini, na državnom fakultetu, ne možete se posvetiti svakome od njih na pravi način, a i ne morate - država će puniti fakultetski budžet (priznajem od ove godine manje) kako god bilo. S druge strane, privatni fakulteti zavise od broja studenata koji se na njih upisuje, finansijski pa samim tim i egzistencijalno. Ali, vraćam se na odgovor na prvo pitanje da ocenu o svakom fakultetu - državnom ili privatnom - treba donositi zasebno. Naveo bih i to da je na privatnom fakultetu studentu lakše da da godinu, ali su uslovi studiranja zbog svega gore navedenog, ukoliko student hoće da radi, na privatnom fakultetu bolji. Na kraju, istakao bih da je pitanje godine kada će studiranje na privatnom fakultetu biti prestiž. Na zapadu je odavno tako.