Intervju - Filozofski fakultet - Beograd
Nikola Koruga student 3. godine andragogije Filozofskog fakulteta u Beogradu

Iz dana u dan sve više napredujemo. Andragogija ima kvalitetan akreditovan program usmeren na usvajanje ne samo znanja, već i veština neophodnih za konkurentnost na tržištu rada. Samo za tri godine, koliko ja studiram andragogiju, svašta se promenilo. Svake godine se osvežava literatura najnovijim saznanjima iz oblasti obrazovanja odraslih, sve više institucija nude praksu za naše studente, ostvaraju se novi projekti i mogućnost za isprobavanje naučenih veština za diplomirane studente. Za mene je najznačajnije da radimo u malim grupama, da profesori pokušavaju shodno kapacitetima da obezbede individualistički pristup podučavanja koji dovodi do otkrivanja talenata.

Svakako. Većina stručnih predmeta veoma je dobro izbalansirana u tom smislu. Nastava je uglavnom fokusirana na rešavanja praktičnih problema kroz radioničarski pristup. S obzirom na prednosti malih grupa u obrazovanju ovo nije teško ostvarljivo. Takođe, studenti bivaju podsticani i na volontiranje i uključivanje u niz saradničkih projekata tokom studiranja, npr. ove godine smo realizovali radionice u okviru studijskih poseta slovenačkih studenata Beogradu i naših studenata Ljubljani, potom smo učestvovali u pripremi i realizaciji konferencije „III Andragoški dan" i trenutno se spremamo za organizovanje studentskog dela jedne velike Balkanske konferencije o obrazovanju na našem fakultetu. Moram spomenuti i niz mogućnosti za praksu kako u institucijama kulture, tako i u velikim kompanijama, ali za to ipak morate i sami da budete zainteresovani i angažovani. Zaista, mislim da andragozima nije problem da nađu adekvatnu praksu za sebe tokom studija i nema razloga da se u njoj ne osećaju komotno, jer nas tokom studija uče kako da učimo u svakoj stiuaciji.

Veličina katedre i optimalan broj studenata andragogije u dosta slučajeva spašavaju od administrativnih ujdurmi. Generalno postoji problem što se pod studentskom službom podrazumevaju samo šalterski službenici/e. Bilo bi dobro kada bi smo ovaj segment organizacije šire sagledavali. Za sada na našem fakultetu postoje dobre inicijative u vidu fakultetskog centra za razvoj karijere, čuo sam da postoji i psihološko savetovalište, ali nisam siguran da funkcioniše, imamo dobro razvijen centar za međunarodnu saradnju. U svakom slučaju situacija je daleko od idealne, ali svakako je povoljna. Moram priznati da je recimo prijavljivanje ispita nepraktično i skupo, ali nadam se da će se i u tom domenu situacija popraviti i da ćemo ispite prijavljivati putem sajta koji iz godine u godinu priređuje prijatna iznenađenja.

Kada spomenemo studentske organizacije minula godina bila je veoma burna: ozbiljna diskusija se vodila oko studentskog parlamenta, osnovali smo Klub studenata andragogije, održano je niz tribina na temu visokog obrazovanja. Filozofski fakultet je uvek bio stožer sudara ideja, kreativnosti i različitih paradigmi društva. Zahvaljujući studentskim organizacijama, recimo istoričari su nedavno napravili fantastičan sajt, pred novogodišnje praznike kupujemo produkte i razgovaramo sa učesnicima radne terapije iz bolnice „Padinska skela", gledamo Bergmanove filmove, diskutujemo o osnivanju inicijativa za očuvanje mira u regionu, uživamo u alternativno društveno angažovanoj poeziji, pobeđujemo na sportskim manifestacijama. Mada, moram priznati da se tek uigravamo i da smo nedavno počeli da se organizujemo u studentska udruženja i da studiranje van formalnog dela obogaćujemo i organizujemo po našoj meri. Mislim da nam nedostaje malo više istraživačkog duha i saradnje između postojećih organizacija. Recimo često maštam o jednoj velikoj multidisciplinarnoj letnjoj školi studenata humanističkih nauka.

Andragogiju možete studirati samo na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nedavno je potpisan ugovor naše katedre sa Essenom, Barselonom i Temišvarom, te ćemo od naredne godine imati prvi program evropskog mastera na našem fakultetu. Dakle, imaćemo priznatu diplomu na evropskom nivou, učimo u malim studijskim grupama, otvorena su nam mnoga vrata za obavljanje prakse, profesori se trude da nam obezbede najsavremeniju literaturu i zanimljiv studijski program. Ponekada pomislim da studiram na privatnom fakultetu. Kada je u pitanju andragogija mislim da Filozofski fakultet ima prednost, jer iza naše katedre stoje velika imena poput profesora Dušana Savićevića. Privatni sektor u obrazovanju kod nas je još uvek u razvoju i nema dovoljno snage da ponudi ozbiljnost i kvalitet jedne državne isntitucije sa tradicijom. Naravno, ne verujem da se situacija neće menjati, kao što i sada imamo veoma klaitetne programe na privatnim fakultetima kada su recimo studije umetnosti u pitanju.