Intervju - Filozofski fakultet - Beograd
mr Jovan Miljkovic asistent Odeljenja za pedagogiju i andragogiju, Katedra za andragogiju

Uslovi studiranja bi se mogli oceniti kao vrlo dobri, sa tendencijom poboljšanja. Tokom proteklih nekoliko godina Katedra za andragogiju se proširila za pet mladih naučnika, što se pozitivno odražava na kvalitet nastave. Permanentno usavršavanje andragoškog nastavnog kadra je intenzivno i odvija se velikim delom u inostranstvu. Strana iskustva se kritički promišljaju, a najbolja implemetiraju u nastavi. Katedra za andragogiju je aktivan član velikog broja relevantnih evropskih i svetskih asocijacija na polju obrazovanja odraslih što omogućava ne samo praćenje svetskih trendova u ovoj oblasti, već i aktivno uticanje na njih. Realtivno male studijske grupe (oko 30 studenata) u velikoj meri omogućavaju korišćenje interaktivnih metoda u nastavi i direktniji, neposredniji i individualizovan odnos sa studentima. Prošle godine smo počeli i sa realizacijom Evropskog mastera u saradnji sa tri evropska univerziteta, što garantuje relevantnost nastavnog sadržaja u evropskim okvirima.

Mislim da je praktična nastava zastupljena u optimalnoj meri.
Ne treba zaboraviti ni to da andragogija, kao društveno-humanistička nauka, na studijima školuje i svoj naučni podmladak, te je potrebno usvojiti dosta teorijskih znanja iz različitih oblasti sa kojima je obrazovanje odraslih povezano (ekonomija, poltika, sociologija, demografija, ... ).

U isto vreme studije andragogije omogućavaju studentima da kroz predispitne obaveze, ali i kroz van nastavne aktivnosti, praktično dožive kako izgleda baviti se obrazovanjem odraslih u vrlo različitim oblastima ljudskog života. Može se reći da studenti andragogije imaju onoliko prilike za praktična iskustva koliko to oni žele. Studenti sa inicijativom i spremnošću na volonterski rad mogu u oblasti obrazovanja odraslih steći značajna iskustva, s obzirom na to da ih nastavno osoblje uključuje i u van nastavne aktivnosti.

S obzirom na veličinu Filozofskog fakulteta (10 studijskih grupa i preko 250 nastavnika) birokratizacija je jedan od većih problema upravljanja Fakultetom. U tom smislu postoji centralizovana (ne tako brojna) studentska služba koja se bavi uglavnom administrativnim aspektima studija. Nisam siguran da se studentima dopadaju prilično komplikovane procedure prijave ispita, upisa ocena, overavanja semestra, informisanja i sl. Ono što je pozitivno je to što uprava Fakulteta već duži niz godina radi na unapređenju i olakšavanju ovog aspekta studiranja, a šansa se vidi u većoj primeni ICT tehnologija u komunikaciji između Fakulteta i studenata. Pohvalio bih uvođenje u organizacionu strukturu Fakulteta i Centra za međunarodnu saradnju koji ostvaruje značajne rezultate u povećanju mobilnosti nastavnika i studenata, kao i proširivanje Računarskog centra novim osobljem i savremenom tehikom.

Filozofski fakultet je poznat po različitim studentskim organizacijama kroz koje mladi artikulišu svoje naučne, ali i šire društvene zahteve. Kritičko mišljenje, društveno angažovanje i požrtvanost u realizaciji svojih ideala već spadaju u tradiciju studenskih organizacija Filozofskog fakulteta, pa ni studenti andragogije u tom smislu ne predstavljaju izuzetak. Od prošle godine organizovani oko Kluba studenata andragogije, andragoški podmladak je već nekoliko projekata (razmena studenata, konferencija, društveno korisnih akcija) realizovao na način koji njima i njihovim profesorima služi na čast i dokazuje da su spremni i za ozbiljnije uloge.

Katedra za andragogiju, ali i Institut za pedagogiju i andragogiju kao i Društvo za obrazovanje odraslih svesrdno podržavaju studensku inicijativu u pravcu daljeg aktivizma. Naravno, prostora za inteziviranje i unapređivanje saradnje uvek ima. Pošto sve zavisi od dalje studentske kreativnosti i volje za društvenim angažovanjem, trudimo se da privučemo buduće studente upravo ovakvih kvaliteta. Ono što mene čini zadovoljnim kada razmišljam o „Klubu ..." je vera studenata andragogije u znanje i veštine kao preduslov uspeha u životu, i to što obrazovanje vide kao mehanizam lične i društvene promene.

U slučaju andragogije, ovakvo poređenje se ne može napraviti, jer se andragogija (u Republici Srbiji) izučava isključivo na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ali uopšteno posmatrajući, smatram da su državni fakulteti s prelaskom na Bolonjski sistem obrazovanja postali manje dostupni (ili čak nedostupni) zaposlenim osobama, jer nisu vremenski fleksibilni i ne podređuju organizaciju nastave potrebama studenata. Privatni fakulteti, s obzirom na to da zavise isključivo od školarina studenata, organizuju nastavu dosta fleksibilnije, koristeći u većoj meri od državnih fakulteta prednosti on-line nastave, ali i organizujući nastavu u kasnim popodnevnim časovima.

Što se tiče školarina one su približno iste na privatnim i državnim univerzitetima, s tim što privatni fakulteti nemaju mogućnosti za budžetsko studiranje. Ovo se može smatrati konkurenskom prednošću državnih fakulteta.
Čini mi se da je diploma državnih fakulteta, generalno gledano, još uvek prepoznatljivija na tržištu rada, ali se u pojedinim oblastima izdvajaju privatni fakulteti sa već jasno definisanim imidžom. Dalji uspeh u fakulteta u Srbiji zavisiće od njihove sposobnosti da ponude nova relevantna znanja u oblasti kojom se bave i njihovoj umreženosti sa drugim sličnim fakultetima u svetu.

Što se tiče oblasti obrazovanja odraslih, andragogija kao studijska grupa Filozofskog fakulteta u Beogradu, sigurno nema konkurenciju u Srbiji, a prema navedenim indikatorima ni u zemljama u regionu.