Intervju - Pravni fakultet u Beogradu
Gordan Todorović član Nadzornog odbora Studentskog parlamenta

Iako se mnogo govorilo i govori o prednostima sistema obrazovanja kreiranog po propozicijama Bolonjske deklaracije, taj sistem ima dosta prednosti, ali i mana. Smatram da je naš sistem obrazovanja i pre primenjivanja Bolonjske deklaracije bio vrlo kvalitetan. Obrazovni stručni kadar nam ne fali, niti studenti koji žele da uče, fali nam samo ono što je država dužna da obezbedi a to su bolji uslovi, odnosno sredstva za studiranje.Pobornik sam teze da nije sve bajno što dolazi "iz uvoza". Mislim da obrazovanje nema više „čvrstinu" koju je nekada imalo, pa se plašim da prevelika liberalizacija u odnosu studenata i preofesora može da ima za posledicu i ono što se najmanje očekuje od toga, a to je odgovor na pitanje: "Gde je tu znanje?"

Smatram da je Pravni fakultet jedan od lidera u sprovođenju reformi u cilju poboljšanja uslova studiranja i da u saradnji sa Studentskim parlamentom uvek ide korak dalje. Studentima našeg fakulteta je omogućeno pohađanje praktične nastava, čemu su doprineli uprava fakulteta, Studentski parlament, profesori svojim ličnim kontaktima, kao i fakultetska manifestacija „Carrier days" na kojoj studenti imaju mogućnosti da se upoznaju sa onima koji nude obavljanje praktične nastave. U poslednjih pet godina studenti Pravnog fakulteta dobili su veći broj šansi da apliciraju za praktičnu nastavu, nego ikada do sad. Da li je ima dovoljno ili ne je jako teško odgovoriti. Studenti su svesni da praktična nastava i rad doprinose kvalitetu njihovog znanja i omogućavaju im da kanališu svoje buduće opredeljenje. Ali, tu postoji još jedan problem, a to je obaveštenost studentata za postojanje te vrste nastave i gde se za nju može aplicirati.

Naravno da smatram da treba da postoje privatni fakulteti. Poznajem dosta ljudi koji studiraju na raznim privatnim fakultetima, ali sam siguran da ih ne možemo stavljati sve u isti koš. Privatne fakultete delim u dve grupe, na one gde se stvarno ništa ne uči i koje nazivam neozbiljni privatni fakulteti i one gde se dovoljno uči i to su po meni ozbiljni privatni fakulteti. Ako krenemo od prijemnog ispita, već se tu uočava znatna razlika. Većina privatnih fakulteta ili nema prijemni ispit ili ima prijemni ispit na kom se nalaze pitanja po principu: "Da li se pod Pirovom pobedom smatra?". Veoma često to nije eliminaciono-kvalifikacioni ispit, jer na kraju svi kandidati budu primljeni. Takođe, smatram da sigurno ne postoji velika razlika između najviše ocene na državnim i „ozbiljnim" privatnim fakultetima, jer ti studenti ako znaju na jednom znaju i na drugom fakultetu, ali smatram da je studentima privatnih fakulteta potreban niži stepen znanja za najnižu ocenu sa kojom se polaže ispit. Mislim da su sami uslovi studiranja na mnogo višem nivou na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, jer nikako podrška jednog privatnika ne može da se meri sa podrškom države.