Intervju - Pravni fakultet u Beogradu
Davor Lulić student

Što se tiče uslova na fakultetu, kao i na svakom fakultetu, to je pitanje koje uvek treba da ostane otvoreno i da se uvek teži ka boljem, ali trenutno stanje je sasvim zadovoljavajuće. Na fakultetu postoji dovoljan broj učionica, grejanje koje je redovno, nedostaje nam biblioteka, ali je njeno formiranje u planu, tako da se nadamo da će to vrlo brzo biti rešeno. Što se tiče kvaliteta nastave, smatram da je on na veoma viskom nivou i da možda čak i prevazilazi standarde koji postoje na ostalim fakultetima. Bilo bi neozbiljno ovde sad nabrajati imena profesora koji predaju, ali vas uveravam da su to sve vrhunski advokati, istaknute sudije, javni tužioci, inspektori iz Srbije, ali i zemalja iz okruženja, koji su priznati ne samo ovde već i u celoj Evropi.

Problem nedostatka praktične nastave postoji u strukturi celog sistema obrazovanja Srbije. A i postavljam pitanje, šta je to dovoljno? Praktična nastava predstavlja vrhunac stečenog teoretskog znanja i moram priznati da to malo nedostaje, što ne znači da uopšte ne postoji. Postoje iz ponekih predmeta organizovani odlasci na sud i praćenja određenih slučajeva. A tu valja spomenuti i činjenicu da je većina suđenja javnog karaktera i da svaki građanin može da prisustvuje na njima, što treba samo da predstavlja još jedan podstrek da mi studenti prava kao pojedinci u slobodno vreme odlazimo na sud i pratimo određene zanimljive slučajeve radi sopstvenog napretka.

Lako bi bilo kritikovati, ali ne treba zaboraviti da su i ljudi u studentskoj službi samo ljudi i da ponekad ne mogu da zadovolje sve naše zahteve, koji ponekad i nisu realni. Sve u svemu, generalno sam zadovoljan funkcionisanjem studentske službe, a naravno, kao i u svemu u životu, i tu ima mesta za napredak.

Smatram da se te razlike polako marginalizuju i da prestaju da postoje. Sve je više mladih koji upisuju privatne fakultete. I ona nekadašnja prednost državnih naspram privatnih polako počinje da bledi. U prilog privatnim ide sve veći haos na državnim fakultetima, gde ne postoje odgovarajući kadrovi, katedre sve češće postaju jače na privatnim fakultetima, rad u manjim grupama predstavlja posebnu pogodnost. Tu će do kraja i potpunog izjednačavanja ključnu ulogu imati komisija za akreditaciju koja mora da valjano i temeljno sprovede program akreditacije, i da na obrazovnoj sceni ostanu stvarno samo oni koji ispunjavaju propisane uslove, pa bili oni privatni ili državni.