Intervju - Pravni fakultet u Beogradu
Aleksandra Simić student Pravnog fakulteta u Beogradu

Pre svega moram da naglasim da sam ja poslednja generacija studenata po starom programu tj. koju nije obuhvatio bolonjski proces i da mogu primetim da su se uslovi studiranja od kako sam upisala fakultet jako poboljsali. Na fakultetu sam bila svedok mnogih pozitivnih reformi od kako sam pocela da studiram od nove tehnicke opreme koja daje kvalitetu studiranja ( wireless, posebne studentske kompjuterske labaratorije, komjuterski pultovi gde mozete u svakom trenutku da se obavestite o predavanjima i vasim ispitima), zatim su reformom administracije ukinuti oni cuveni redovi na salterima koji su bili na losem glasu, sve procedure prijavljivanja ispita i drugih administrativnih postupaka je mnogo brza i transparentnija. Jedino sto necu docekati online prijavljivanje ispita mada je i to u planu. Kao sto rekoh sve prostorije na fakultetu su renovirane a posebno izdvajam dobro opremljenu sudnicu i konferencisku salu u kojoj je obezbedjena videolink veza putem koje su studenti na seminarima mogli da cuju neke od svetskih strucnjaka iz SAD i Evrope sto posebno stavlja Pravni fakultet u ravan sa najbolje opremljenim svetskim fakultetima. Moram da spomenem da je Pravni medju prvima izgradio rampe i lift za studente sa invaliditetom. Biblioteka je jako bogata strucnom literaturom, renovirana je i dostupna svim studentima BU, a radno vreme je produženo.
Nesto sto nije zakacilo moju generaciju a sto svakako pozdravljam je da svi studenti prve godine koji se finansiraju iz budzeta dobijaju besplatno knjige za prvu godinu.U tom pogledu izdavacka delatnost fakulteta je jako znacajna za sve studente kao buduce pravnike jer nudi literaturu koja je neophodna i po zavrsetku studija. Sto se tice naucnonastavnog kadara zaista moram reci da su mladje generacije buducih profesora (mahom proveli deo studija u inostranstvu) jako otvoreni i dostupni studentima, uvek spremni da pomognu, sluze se modernim metodima poducavanja te su u potpunosti osvezili fakultet mada moram da naglasim da strucnost starijih profesora ipak ne moze da se dovede u pitanje.
Fakultet organizuje mnoge seminare, strucne konferencije i letnje skole na kojima okuplja strucnjake iz raznih oblasti i prakse.
Sve prednosti fakulteta student tek pocinje da primecuje posle druge godine studiranja kao i na svakom fakultetu kada udje u tok i sistem funkcionisanja. Moram da naglasim da Uprava fakulteta ma koliko to drugima zvucalo sumnjivo je uvek otvorena za primedbe, pitanja i molbe studenata, a takodje uvek pomaze studente koji se nalaze u losoj finansiskoj situaciji.
Bolonja pokazuje dobre rezultate ali kao i na celom Univerzitetu implementacija moze i mora biti jos uspesnija sta ce biti pokazace vreme.

Prakaticna nastava je aposluno neophodna posebo za pravnicku struku, ono sto vidim pozitivno jeste sto su potpisani protokoli saradnje sa Udruzenjem mladih pravnika, MUP-om koji spovode praksu u drugom i trecem opstinskom sudu sto je od velike vrednosti za polaganje procesnih ispita. Takodje mnogi predavaci koncipiraju svoja predavanja kroz simulacije sudjenja ili razmatranje slucajeva, a mnogi od njih organizuju posete raznim institucijama sudovima, kaznenim ustanovama i Predsednistvu.
Na fakultetu se tokom godine i preko leta organizuju placene strucne prakse raznih renomiranih advokatskih kancelarija, a prakticno iskustvo u razlicitim oblastima studenti mogu steci i ucescem na nekoliko studentskih internacionalnih takmicenja.Nasi studenti do sada su se pokazali veoma uspesnim i staju rame uz rame sa studentima najrenomiranijih pravnih fakulteta na svetu.
Uprkos svim mogucnostima koje fakultet nudi smatram da prakse nikad nije dovoljno i kao savet novim generacijama predlazem da sami stvore sebi mogucnost da sticu prakticna iskustva jos tokom studija bilo individualno bilo kroz zajednicku inicijativu kojom bi uitcali na svet starijih kolega pravnika u tom pravcu da shvate da je prakticno iskustvo mladima veoma neophodno i da ce ako im pruze sansu samo naciniti boljim i konkurentnijim kadrom sutra.

Rad studentske sluzbe kao i usluga na salterima kao sto sam rekla je poboljsana, ja sam imala relativno pozitivna iskustva mada ne i svi studenti.Ono sto bih ja promenila jeste produzenje radnog vremena studentske sluzbe i to sto mnogi studenti u pocetku ne znaju da postoji studentska sluzba i gde se nalazi te bi trebalo da se studenti bolje obaveste o mogucnostima kome za sta treba da se obrate.

Ono sto cini glavnu razliku drzavnog Pravnog fakulteta i privatnog jeste pre svega broj studenata sto odmah menja odnos profesor-student.

Ako imate manji broj studenata naravno da ce predavac imati vise vremena i strpljenja za svakog ponaosob a posebno ako se zna da taj student to placa tad je motiv za bolji i usluzniji tretman prema njemu jos veci sto je sasvim logicno. Na drzavni fakultet se upise oko 2000 studenata na prvu godinu sto odmah ukazuje kakav je to haos, sto za same studenta da se izdvoje iz mase sa svojim pitanjima i potrebama,sto za profesore da budu strpljivi u granicama ljudske moci za sve nih. Usled svega ovoga desava se da na prvoj godini mnogi imaju ruzna iskustva sa profesorima mada su i studenti cesto dosta bezobrazni u sta sam se vise puta uverila.

Posle te prve godine stvari se menjaju duplo se smanjuje broj studenta i tada se i odnos menja. Pitanje zasto se uopste upisuje toliki broj studenata koji na kraju ni ne zavrse studije ili dugo studiraju je vec politicke prirode i tice se ne samo fakulteta vec i Univerziteta a i same drzave i obrazovnog sistema.

Osim predusretljivijeg odnosa profesora gde se on trudi da mu student polozi ispit zato sto je to i platio ne vidim neku veliku razliku imazdju fakulteta ni u pozitvinom ni u negaivnom smislu o samoj nastavi i uslovima na privatnim fakultetima ne mogu sa sigurnoscu da govorim jer jednostavno nemam informacije na osnovu sopstvenog iskustva.

Jedno sigurno podrzavam a to je konkurencija jer ona tera fakultete da se usavrsavaju i na taj nacin privlace student.