Intervju - Visoka škola za informacione i komunikacione tehnologije u Beogradu
Nenad Stojanović predsednik Studentskog parlamenta

 

U Visokoj ICT školi doslovce se primenjuje Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine. To u prevodu znači da je sam sistem bodovanja primenjen i funkcioniše u praksi. Kako je taj Zakon pisan sa preporukama proisteklim iz Bolonjske deklaracije ovaj način studija adaptiran je tako da student realno može da prati nastavu i ostvari zadate uslove da položi sve ispite u tekućoj godini. Važno je napomenuti, ne postoji obnova godine (iako po Zakonu još od 2005. nažalost u praksi je slučaj da po drugim ustanovama to postoji i buni studente koji počinju studije kod nas), već se na početku školske godine sve 'resetuje' i student ponovo prati kompletnu nastavu i nije uskraćen za polaganje svih predispitnih obaveza, kolokvijuma i sl.
Po mojoj oceni, a na osnovu učestvovanja na Nastavnim većima, Savetu i komisijama, sprovođenja ankete, kvalitet nastave je poprilično dobar. Naravno, postoje uvek profesori koji ne bi da promene svoj pristup, ali bitno je da postoji većina koja svojim radom poboljšava kvalitet i doprinosi razvoju nastavnog procesa koji se uvek mora kretati u pozitivnom smeru.

 

 

Smatram da je ogroman fokus na ovom delu. Ponekad je i pritužba studenata da ne mogu da isprate pojedine predmete jer su prezahtevni i preobimni, posebno one koji u sebi sadrže dosta praktičene nastave. Ovi problemi rešavani su deljenjem u dva predmeta i sl. Mislim da postoji dosta primene znanja tj. praktična upotreba onoga što se izučava, ali i da se na usavršavanju ovoga radi.

 

Iskreno, mislim da je privatan sektor mnogo slobodniji i mnogo više prati trendove. Nažalost, mislim da je kod nas još uvek pravilo da se ovi studenti ređe zapošljavaju. Možda su kriterijumi još uvek slabi.
Problem kod državnih obrazovnih institucija je da su određeni redovni profesori, bez obzira što imaju loše rezultate, zaštićeni kao beli medvedi što je apsurd sam po sebi. To znači da smo mi kao društvo spremni da nagradimo one koji ne rade svoj posao ili ga rade loše. U privatnom sektoru se na loše rezultate odgovara smanjenjem plate ili otkazom.
Iz dosadašnjeg iskustva smatram da smo vrlo neuređena zemlja u sferi visokog obrazovanja i iskreno, za sada ne vidim da se krećemo ka poboljšanju. Svoj doprinos ka poboljšanju dao sam kao predsednik Studentskog parlamenta Visoke ICT škole, a od aprila 2010. izabran sam i za predsednika svih parlamenata visokih škola u Srbiji. Naziv je Studentska konferencija akademija strukovnih studija Srbije koja je osnovana Zakonom o visokom obrazovanju. Moram se požaliti da smo, kao predstavnici preko 60.000 ljudi koji u ovom trenutku studira visoke škole u Srbiji, češće bili sputavani nego što nam je bila pružena reč podrške, a o bilo kom drugom tipu podrške da ne govorim.
Nadam se da sam bio od pomoći studentima kojima želim da po završetku studija pronađu posao i to u svojoj struci. Ovo će pokazati kvalitet obrazovne institucije koju odaberete.