Saobraćajni fakultet

O Fakultetu

Saobraćajni fakultet je najstariji fakultet ove vrste u regionu jugo-istočne Evrope i jedini koji ima sveobuhvatne programe obrazovanja stručnjaka iz oblasti saobraćaja, transporta, komunikacija i logistike.

Vlada FNRJ je, 13. septembra 1950. godine, donela uredbu kojom je osnovana Visoka saobraćajna škola (VSŠ) kao "najviša nastavno-vaspitna i naučna ustanova za spremanje visokoškolskih stručnjaka za eksploataciju saobraćajnih sredstava pojedinih grana saobraćaja, naučno-istraživački rad i učestvovanje u naučnom rešavanju problema iz oblasti saobraćaja".

Visoka saobraćajna škola počela je sa radom od jeseni 1950. godine u svojoj novoj zgradi na Banovom brdu u Beogradu (sadašnji Šumarski fakultet), kada je izvršen upis studenata istovremeno na prvu, drugu i treću godinu studija. U drugu i treću godinu upisivani su studenti sa proslušanom prvom, odnosno drugom godinom na srodnim tehničkim fakultetima (Mašinskom, Građevinskom, Elektrotehničkom).

Prve školske godine upisalo se oko 140 studenata na prvu godinu studija, a ukupno preko 450. Uredbom Vlade FNRJ je preneta nadležnost Savezne uprave u pogledu Visoke saobraćajne škole na NR Srbiju, a Savet za prosvetu, nauku i kulturu NR Srbije ukinuo je već 5. avgusta 1952. godine Visoku saobraćajnu školu kao samostalnu ustanovu i pripojio je tadašnjoj Visokoj tehničkoj školi (VTŠ) u Beogradu pod nazivom "Samostalni saobraćajni odsek" (SSO).

Novom reorganizacijom visokog školstva u Beogradu godine 1954. raspuštene su Velika tehnička škola i Velika medicinska škola, a fakulteti koji su se nalazili u okviru ovih škola ušli su u sastav Univerziteta u Beogradu. Uredbom br. 361 od 28. jula 1954. godine Izvršnog veća NR Srbije rešeno je da Samostalni saobraćajni odsek nastavi svoj rad u sastavu Mašinskog fakulteta.

Sve veće interesovanje privrede za inženjere saobraćaja doprinela je da Savet Mašinskog fakulteta donese odluku 6. aprila 1959. godine da se Savetu Univerziteta u Beogradu predloži osnivanje Saobraćajnog fakulteta. Savet Univerziteta je na svojoj sednici od 29. juna 1959. godine odlučio da se osnivanje Saobraćajnog fakulteta odloži za 1960/61. školsku godinu, ali da se već školskoj 1959/60. godini obavi upis studenata u prvu godinu Samostalnog saobraćajnog odseka pri Mašinskom fakultetu. Najzad je Zakonom o univerzitetima, 8. juna 1960. godine, Samostalni saobraćajni odsek pri Mašinskom fakultetu prerastao u Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Danas je Saobraćajni fakultet matičan za sledeće naučne oblasti u saobraćaju i transportu: tehnologija transporta, planiranje, tehnološko projektovanje, organizacija, eksploatacija, bezbednost, upravljanje, održavanje i ekonomika.

Studijski programi

Savladavanjem studijskog programa Saobraćaj studenti stiču kompetencije da analiziraju i prognoziraju zahteve na transportnom tržištu, planiraju i projektuju, upravljaju, eksploatišu i kontrolišu procese i sisteme koji omogućavaju protok ljudi, robe, tereta i informacija u različitim vidovima modalnog (drumskog, železničkog, vodnog, vazdušnog) i mutimodalnog saobraćaja i transporta, komunikacija i logistike.

Trajanje studija je pet godina. Prve dve godine su zajedničke za sve profile. U trećoj, četvrtoj i petoj godini se slušaju predmeti koji se odnose na pojedine profile. U desetom semestru radi se diplomski rad.

Osnovne akademske studije na Fakultetu traju četiri školske godine i vrednuju se sa 240 ESPB, a realizuju se kroz sledeće module: 

• Drumski i gradski transport (DT)
• Železnički saobraćaj i transport (ŽE)
• Logistika (LO)
• Vodni saobraćaj i transport (VD)
• Poštanski saobraćaj i informacione tehnologije (PS)
• Telekomunikacioni saobraćaj i mreže (TS)
• Vazdušni saobraćaj i transport (VZ)
• Drumski i gradski saobraćaj (DS)
• Bezbednost drumskog saobraćaja (DB)

Master akademske studije na Fakultetu traju jednu školsku godinu, vrednuju se sa 60 ESPB i realizuju se kroz sledeće module:

• Operaciona istraživanja u saobraćaju (MOI)
• Bezbednost drumskog saobraćaja (MDB)
• Železnički saobraćaj i transport (MŽE)
• Vazdušni saobraćaj i transport (MVZ)
• Vodni saobraćaj i transport (MVD)
• Saobraćajno inženjerstvo (MSI)
• Menadžment i ekonomija u transportu i komunikacijama (MMT)
• Logistika (MLO)
• Poštanski saobraćaj i informacione tehnologije (MPS)
• Inženjerstvo drumskog i gradskog transporta (MIT)
• Telekomunikacioni saobraćaj i mreže (MTS)