• Čedo Maksimović - profesor na Imperial Koledžu u Londonu

  
  

Čedo Maksimović je rođen 1947. godine u Glamočanima. Na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je na Odseku za hidrotehniku. Na istom fakultetu je i doktorirao. Od 1971. do 1996. godine radio je na Građevinskom fakultetu u Beogradu prošavši kroz sva zvanja od asistenta do redovnog profesora. U dva mandata je obavljao dužnost prodekana fakulteta i dva puta je bio upravnik Instituta za hidrotehniku. Od 1996. godine do danas radi kao profesor na Imperial Koledžu u Londonu koji je sa univerzitetima u Oksfordu i Kembridžu jedan od tri vodeća univerziteta u UK, a u oblasti tehničkih nauka (inženjerstva) je među 10 najuglednijih univerziteta u svetu. Za vreme rada na Imperial Koledžu pokrenuo je međunarodni časopis „Urban Water" i glavni je urednik. Kao autor, koautor ili urednik objavio je 41 knjigu i preko 350 radova u čaopisima i na skupovima.

Šta ste studirali?

Na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao sam 1971. godine na Odseku za hidrotehniku. Na istom fakultetu magistrirao sam 1976. i doktorirao 1981. godine.

Čemu su Vas studije naučile i koliko Vam je to značilo za karijeru?

Najznačajnija iskustva sa studija su:

• Ovladavanje osnovnim naučnim saznanjima u fundamentalnim disciplinama (matematika, fizika, mehanika solida i fluida) relevantnim u sopstvenoj stuci (hidrotehnici)
• Logički način razmišljanja kojim se fundamentalna saznanja i principi naučnog istraživanja kombinuju tako da se prilagode za koncipiranje istraživanja u aktuelnim oblastima i razvoj novih metoda za unapređenje prakse (rešavanje praktičnih problema)
• Saznanje da je vrlo malo metoda koje su „večite"

Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste se bavili na početku Vaše karijere?

Moj prvi posao trebalo je da bude projektant u „Energoprojektu" pošto sam bio njihov stipendista za vreme studiranja na Građevinskom fakultetu, ali su se odgovarajući ljudi u toj firmi i moj profesor sa Građevinskog fakulteta dogovorili da se „Enegroprojekt" saglasi da ostanem da radim kao asistent na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Prvi posao mi je bio inženjer u Hidrauličkoj laboratoriji. Na samom početku karijere bavio sam se modelskim ispitivanjem hirotehničkih objekata.

Kada zapošljavate ljude, kakav profil osoba tražite?

Najbitnije je da osoba ima dobro osnovno stručno obrazovanje, da ume logički da razmišlja, da bude kreativna, da voli posao kojim se bavi i da ume da uradi malo više i malo kvalitetnije nego što se traži (da dâ svoj lični doprinos) u onome čega se prihvati. Sve to nije lako da se unapred proceni, ali se vrlo brzo pokaže u radu.

Koje veštine usavršavate i kako radite na sebi?

Mislim da je najbitnije znati da, kada se pomisli da si „ovladao materijom" i da dalje nema šta da se uči (može lagodno da se živi i „krcka" dosadašnja mudrost), istog trenutka počinje proces „zastarevanja". „Rad na sebi" u stručnom pogledu podrazumeva da čovek pokušava da prihvati i, koliko je moguće, ovlada korišćenjem novih metoda i saznanja iz drugih oblasti koje mogu da „oplemene" njegov osnovi posao. To nije ni lako, ni jednostavno jer se tehnologija brzo razvija. Zbog toga je proporučljivo da se radi i na sopstvenom usavršavanju, ali i da se neguje timski rad gde svaki član tima pokušava u tim da unese ono najnovije što je naučio i u čemu je najkorisniji. Poželjno je da tim bude sastavljen od članova različitog "uzrasta". Na taj način najbrže uče jedan od drugog, a rezultat timskog rada je mnogo veći nego prosti zbir pojedinačnih rezultata ostvarenih u „izolaciji".

Preporučite nam knjige u svojoj oblasti rada, koje smatrate dobrim.

Postoji u svetu mnogo knjiga koje su „praktične i korisne", a u poslednje vreme mnogo materijala može lako da se nađe na internetu i treba ga samo selektivno koristiti.

U mojoj užoj struci (Mehanika fluida) na početku karijere sam razumeo osnovne logičke pristupe i „teoriju" od svog profesora Georgija Hajdina na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Njegova predavanja i knjige su meni bile dobre za start kako bi se lakše pratile i razumevale ostale knjige koje predstavljaju „nadgradnju", kao što su numerička analiza, metode merenja i analize podataka, primenjena hidroinformatika i slično.

2010. godina

---