Iako je muzikom počeo da se bavi tek sa petnaest godina, već odavno spada među najuspešnije kompozitore svoje generacije u svetu. Put koji ga je dotle doveo bio je vijugav i nepredvidiv, a često se činilo i da u rancu nosi čizme od sedam milja. Njegov opus obuhvata gotovo sve muzičke žanrove, a među poručiocima se nalaze takve institucije kao što su Ujedinjene nacije, Jad Vašem, Vatikan i Ruska federacija. Za Infostud otkriva neke od recepata koji su mu poslužili u pravljenju uspešne karijere.
Šta ste studirali?
Studirao sam medicinu, a onda sam posle nekoliko godina upisao kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, i to bez ijednog dana muzičke škole. Kada sam počeo da sviram klavir, rekli su mi da je kasno da se upišem u nižu muzičku školu, i ja sam tih šest, sedam godina do upisivanja akademije živeo ubeđen da sam genije, i siguran da to niko nikada neće shvatiti, osim naravno mene. Onda sam, maltene zbog opklade otišao na fakultet, položio sve diferencijalne ispite za nižu, zatim za srednju školu, a na kraju i prijemne ispite za sam fakultet. Na svakom od ispita sam dobio po sto poena i na posletku čak bio prvi na prijemnim listama za sve odseke.
Ako smem sam da izvučem zaključak i da dam neku vrstu saveta korisnicima vašeg sajta, rekao bih da nikada nije kasno da posegnete za svojim snovima... Da ne treba odustajati, a pogotovo ne pre nego što ste pokušali... Da je u redu promeniti školu ako na pola studija shvatite da bi možda više voleli da se bavite nečim drugim. Bolje to nego da se ostatak života bavite nečim što Vas ne ispunjava. Kada birate fakultet, treba da budete svesni da ne birate samo ono čime ćete se baviti nego i način na koji ćete provesti ceo svoj život.
Čemu su Vas studije naučile i koliko Vam je to značilo za karijeru?
Ne bog-zna-čemu. Većinu stvari koje je trebalo da naučim na fakultetu ja sam već prethodno otkrio sam, baveći se muzikom, čitajući sve što mi je dolazilo pod ruku i komunicirajuci sa muzičarima po čitavom svetu.
Ali, to je samo moje lično iskustvo koje ne bi smelo da vas demotiviše kada je u pitanju škola. Na fakultetima pored znanja dobijate i čitavu mrežu ljudi sa kojima ćete kroz čitavu karijeru komunicirati. Tu se pravi ona osnovna baza koja se kasnije proširuje. Postoje specifičnosti svake škole, ali nesumnjivo godine provedene u amfiteatru treba najpametnije iskoristiti.
Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste se bavili na početku Vaše karijere?
Već par meseci nakon što sam prosvirao klavir, zaposlio sam se kao korepetitor u baletskoj školi. Imao sam šesnaest godina i mislim da vam je jasno da moji motivi nisu bili samo muzičke prirode :) ... Ipak, mnogo sam naučio u tom periodu. Kasnije, kada su drugi počeli da prave baletske koreografije na moju muziku, imao sam potpuno drugačiji odnos prema celoj stvari. Svako novo iskustvo vas obogati i jako je važno gajiti širinu. Ako ste previše skoncentrisani na vaše usko-stručno polje, to nije dobro.
Kada zapošljavate ljude, kakav profil osoba tražite?
Kada biram ljude sa kojima ću sarađivati, biram razumne, kompetentne, odgovorne, poslušne, ali istovremeno i kreativne.
Koje veštine usavršavate i kako radite na sebi?
Bavljenje muzikom zahteva zaista čitav niz veština. Kompozitor mora da odvoji neko vreme za pisanje, za vežbanje klavira ili nekog drugog instrumenta, za slušanje muzike, za informisanje o novostima u svetu muzike i za konstantno učenje. Zatim, važno je održavati kontakte sa izvođačima, producentima, orkestrima, festivalima, rediteljima, koreografima i svima onima koji čine sastavni deo mreže u koji i vi kao autor spadate.
Ako vam od svega toga ostane malo slobodnog vremena, tek onda možete da se posvetite radu na sebi, koji obavezno ne mora da podrazumeva muzičke aktivnosti. Multidisciplinarnost je neophodna u svakoj profesiji i obogaćuje i čoveka i njegov rad, da ne kažem delo. Važno je čitati, družiti se, baviti se sportom, izlaziti u prirodu... Zapravo, važno je živeti život, jer je upravo život najvažniji rezervoar iz koga crpimo kreativnu energiju, ideje i inspiraciju.
Preporučite nam knjige u svojoj oblasti rada, koje smatrate dobrim.
Bilo bi malo neozbiljno da to pokušam da uradim na manje od par desetina stranica. Za početak koristite Google (www.google.com) i slušajte moju muziku (www.aleksandarsimic.com), da vam lakše prođe vreme dok surfujete po netu u potrazi za onim stvarima koje će Vam otvoriti neka nova vrata, prozore i fijoke.
2011. godina