Ivan Tasovac je pijanista i od 2001. godine je na privremenom mestu direktora Beogradske filharmonije. Nastupao je kao solista sa orkestrima u Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Irskoj, SAD, Rusiji, Belgiji, ex Jugoslaviji i Jugoslaviji. Osim toga, član je žirija međunarodnih konkursa, a vodio je i majstorske kurseve pijanizma u Italiji, Rusiji i Jugoslaviji.
Šta ste studirali?
Diplomirao sam klavir u klasi profesora Sergeja Dorenjskog na Konzervatorijumu "Čajkovski" u Moskvi, gde sam i magistrirao.
Čemu su Vas studije naučile i koliko Vam je to značilo za karijeru?
U hodnicima konzervatorijuma "Čajkovski" sretao sam ljude koje sam pre toga viđao samo u udžbenicima i na omotima vinilskih ploča. Imali smo vrhunske profesore koji su nas učili da je sviranje samo jedan važan deo naših života, a ne život sam. To sam shvatio doslovno i toga se držim i danas, na moju veliku sreću i veliku žalost moje karijere.
Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste se bavili na početku Vaše karijere?
Sa dvanaest godina dobio sam poziv da sviram sa Zagrebačkom filharmonijom na nekoj reviji mladih talenata u dvorani Lisinski. Da li sam bio talenat, ne znam, ali da sam bio mlad, definitivno jesam. Karijeru pijaniste prekinuo sam kada sam došao na čelo Beogradske filharmonije, 2001. Tada sam počeo da učim posao menadžera, tako da sam imao sreću da više puta budem na početku neke uspešne karijere.
Kada zapošljavate ljude, kakav profil osoba tražite?
Hrabre i posvećene. Ljude sa vizijom.
Koje veštine usavršavate i kako radite na sebi?
Optimizam, koji je kod mene više dijagnoza, nego karakterna osobina. I to što sam uvek imao veru da je ono što radim veoma važno i bio dovoljno zarazan da to prenesem na svoju okolinu.
Preporučite nam knjige u svojoj oblasti rada, koje smatrate dobrim.
Još su me ruski profesori početnom osamdesetih naučili da ako imaš dovoljno obrazovanja, i Dostojevskog možeš da tretiraš kao pisca kriminalističkih romana. Tako da samo čitajte.
2009. godina