Bezgrešne komunikacije

Da li planiramo kako ćemo nešto nekom reći, kako ćemo se ponašati. Da li u mislima vežbamo kako ćemo nastupiti. Odgovor je da. Ovo je karakteristično veorovatno za sve ljude. Razmišljamo o situacijama i pokušavamo da predvidimo njihov ishod povoljan za nas.

Foto: Pixabay

Kontrola

Svako od nas bi da kontroliše sadašnjost i budućnost, prošlost je kako samo ime kaže prošla i tu ne možemo ništa više osim promene odnosa prema onom što se desilo. Da li je kontrola moguća i da li vežbanje mogućih situacija dovodi zaista do nastupa koji nam odgovara, i još bitnije šta je to što nam odgovara. Mogućnost kontrole je pre svega u kontroli nas samih ali smo skloni da imamo malo uvida u to da drugu ili druge strane u komunikaciji ne kontrolišemo pa zamišljamo sve više i više sve moguće situacije u težnji da preuzmemu potpunu kontrolu, pa čak i kontrolu nad drugim.

Zapetljano klupko

Svaki put kada mislimo da pored toga što želimo neizostavno i moramo da upravljamo komunikacijom pravimo grešku. Dajemo sebi u zadatak nemoguće, a to je kontrola nad drugim. Često zaboravljamo da je to nemoguće i da svako od nas kontroliše samo sebe, ali to kao da nam nije dovoljno u nemeri da izbegnemo negativne ishode i drugoj strani nametnemo svoj stav. Iz ovakve pozicije naše uvežbavanje umesto da bude na realnim osnovama pretvara se u beskonačnu traku mogućih situacija. Niko nije beskonačan pa ni mi sami otuda kada ovako razmišljamo trošimo jako veliki deo vremena na reakcije drugih da bismo pripremili sopstvene reakcije. Toga ne bi bilo da ne katastrofiziramo oko toga ako ne uspemo u nameri da posedujemo druge.

Posedovanje tuđe slobode

Koren potrebe da se poseduje tuđa volja je već u navedenom stavu da neizostavno i aposlutno moramo uspeti u onom što želimo. Bez ovog moranja jednostavno bi iskalkulisali osnovne mogućnosti i ostatak vremena posvetili ispoljavanju sebe na odgovarajući način. Ali šta je to odgovarajuće. Odgovarajuće je sve ono što je direktno bez uvijanja uz poštovanje tuđeg prava da ne pristane na ono što nudimo. Ovo nije lako, naročito za ono što smatramo posebno važnim u ostvarivanju sopstvenog interesa.

Čiji je interes veći

Ako smo navikli da se potčinjavamo u komunikaciji ili da budemo pasivni prihvatajući tuđe zahteve samo da izbegnemo to da smo sebični ili da nas drugi odbaci, onda će interes drugih biti preči od interesa nas samih. Sa druge strane možemo navići sebe da je naš interes preči i tako slobodno ispoljavati sebe. Ovo nije loše ako pri tom uvažavamo i interes druge strane, ali ako smataramo da naš interes jedini važan onda ćemo neumoljivo nametati sebe i na taj način agresivno oduzimati pravo drugog da se opredeljuje prema sopstvenim nahođenjima. Jednakost je najbolji pristup u kojem je naš interes makar za malo ispred interesa drugih pri čemu to pravo dajemo i drugome. Iz toga sledi da će naša komunikacija biti ograničena na određen broj ishoda i vremenski ograničen period. Ako ovako razmišljamo nećemo napraviti zamršeno klupko beskonačnog razmišljanja šta sve treba da predupredimo da bismo izbegli nečije zahteve ili ostvarili svoje.

Ja sam važan i drugi je važan stav

Ne moramo pošto poto dobiti ono što želimo, važno je da smo spremni da se suočimo i sa mogućnošću da ishodi komunikacije i ne budu povoljni po nas i da smo spremni da živimo sa tom idejom. Kao što sam naveo ranije ako apsolutiziramo nećemo biti u stanju da prihvatamo i frustracije izgubljene dobiti od drugih. Da ne bismo omalovažavali druge kao ni prihvatali da drugi omalovažava nas važnost koju pridajemo sebi treba kao pravo da damo i drugoj osobi.

Šta ako drugi ima stav da je samo on važan

Jednostavno takva komunikacija se može posmatrati kao neodgovarajuća i može se prekinuti odustajanjem od onoga što želimo od drugog, ako smatramo da možemo načiniti kompromis u redu, ali ako druga osoba nije spremna na to onda ćemo svoju granicu upostaviti običnim NE. Koliko god nam trebalo nešto od osobe koja smatra da je ona jedini bitan činilac u međusobnoj razmeni ne treba da odustanemo od svojih potreba i pristanemo na ovaj stav preuzimajući ga kao svoj. Stil komunikacije u kojoj znamo za svoj interes uz uvažavanje interesa drugog ne podrazumeva da skliznemo u stav da naš interes nije važan samo da ne bismo na primer izgubili željeni odnos sa drugim. Takav odnos nije konstruktivan i vremenom postaje nešto što nam zagorčava život praveći od nas opsesivne osobe koje kao što sam rekao na beskonačnoj traci smišljaju kako reći pravu, idealnu rečenicu koja će drugog popraviti i vratiti u ulogu koja nam odgovara.

Upornost i njene granice

Važno je biti uporan u ostvarivanju svojih interesa, ali je isto tako dobro znati gde su njegove granice. Ako uđemo u ulogu samo ja sam važan vrlo brzo ćemo imati situaciju da malo ko hoće da učestvuje sa nama u značajnim interakcijama i obrnuto ako skliznemo u ulogu stalnog odustajanja od sopstvenih interesa praveći štetne komrpomise na naš račun bićemo stalno u poziciji kako da izbegnemo ono što izbeći ne možemo. Služićemo interesima drugih i proklinjati ih za njihovo ponašanje. Rešenje je da naučimo da postavimo svoje granice, naučimo da kažemo odlučno NE i ono što smo očekivali od te osobe  to potražimo na nekoj drugoj strani. Pronalažnje savršenog, bezgrešnog odgovora za onoga koji ne poštuje naša prava nećemo naći, i sve dok verujemo da će neko drugi sa ovakvim stavom umesto nas ispoštovati te granice bićemo u zabludi čineći drugima više nego sebi zaboravljajući da samo konstruktivni kompromisi, obostranog odustajanja od dela sopstvenih interesa zarad većeg zajedničkog interesa donose dobit za obe strane gradeći tako odnos poverenja i uzajamnog poštovanja.

Lojalnost i prijateljstvo

Jedan od čestih razloga za odustajanje od svojih potreba, a koje nisu deo zdravog komrpomisa je strah od gubitka osobe, „prijatelja“, ili neke druge bliske osobe. Mislimo ako kažemo ne da će se druga strana naljutiti i misliti o nama loše. Ako nismo spremni da se suočimo sa time da drugi mogu misliti ono tšo žele i da to ne utiče na naš stav o sebi onda ćemo biti daleko od odlučnog NE zahtevima koji nam ne odgovaraju. Primenjaivanjem odlučnog NE verovatno ćete neke „prijatelje“ izgubiti, ali ćete se i vežbati u tome kako da pronađete one prave. Naučiti biti sam sa sobom je dobra preventiva odustajanju od sebe i dobra poruka koju šaljemo drugima sa kojima započinjemo odnos u kojem će lojalnost biti prava lojalnost uz obostrano uvažavanje.

Izvor: Najstudent