Brzo i sporo mišljenje

Kada razmišljamo slažemo kockicu po kockicu dok mozaik ne bude potpun i ne vidimo sliku onoga o čemu razmišljamo.

Foto: Pixabay

Ovo mišljenje je postupno, analitičko i sporo. Za razliku od ovog mišljenja postoji i brzo, automatsko mišljenje koje nam donosi momentalne uvide i ne služi se analizom, već gotovim uvežbanim mislima. O njemu stičemo uvid preko zaključaka koje doživljavamo i uglavnom ne proveravamo. Takva je intuicija.

Intuicija

Intuiciju doživljavamo kao osećaj za istinu, realnost i pridajemo joj veliki značaj jer ima „životniji“ kvalitet. Ali da li je uvek ovaj „opipljivi“ put ka istini zaista tačan. Naravno da ne. Ako su naše intuicije koje su posledica sporog mišljenja koje se automatizovalo, posledica netačnih analiza onda i intuicija nije tačna iako imamo utisak koji pogrešno interpretiramo često nesvesni toga.

Šta je bolje, brzo ili sporo mišljenje

Kada bismo morali svaku situaciju u kojoj se nalazimo da aliziramo verovatno ne bismo opstali. U situacijama otovrene opasnosti reagujemo automatski, kao na primer kada vozimo automobil. Vožnja automobila je složen posao i dugo se uči na obuci, a kasnije polako postaje potpuno automatizovano tako da se srađamo sa mašinom. Brojne informacije koje dobijamo prilikom vožnje automatski se pretvara u brojne odluke prilikom upravljanja. Setite se ako ste vozač kako ste se osećali kada ste prvi put seli za volan automobila. Verovatno ste palili motor, a da pri tom zaboravite da izbacite menjač iz brzine ili niste pritisnuli kvačilo. Kasnije to postaje rutina, ali na početku je analiza i sasvim prirodno prepuna grešaka. Ali da nije bilo analize zasebnih pokreta ne bi bilo ni automatizovane radnje koju posle uvežbavanja izvodimo. Te stoga i brzo i sporo mišljenje imaju svoj značaj.

Šta je tačnije

Taško je reći koliko je precizan broj tačnih i pogrešnih intuicija. Kod analize imamo drugačiji problem. Analiziramo situaciju po situaciju i tu je teren sigurniji jer imamo veću kontrolu, a naročito ako smo vešti u ovom načinu mišljenja. Možemo analizirati i intuicije, onda kada vidimo da nam nešto ne ide, a da nemamo jasnu sliku zašto je to tako. Oslanjanje na intuiciju i situacijama u kojim imamo vremena za zaključivanje ne mora biti štetno, ali ako koristimo veoma stare intuicije koje smo uvežbavali kada smo imali manjak znanja o svetu u kojem živimo može biti isto tako manjkav. Neke intuicije su dobre, a neke loše u zavisnosti od njihove tačnosti odnosno tačnosti u analizi pre nego su postale automatske. To možemo proceniti ako smo spremni da prihvatimo sopstvene greške, a ako ne ostaćemo pri svojim intuicijama terajući druge da nam se prilagode.

Pogrešne intuicije kao izvor poremećaja

Ako se uporno oslanjamo na intuicije koje su stare možemo doći u situaciju da imamo neki od psiholoških poremećaja. Tako se možemo naći kao pile u kučinama jer su intuicije automatske ii nisu vidljive u punoj meri, odnosno vidimo samo zaključke i imamo osećaj. Tada je dobro da izanaliziramo i sopstvene osećaje da vidimo šta u njima zaista ne štima. Kada se nešto pogrešno nauči i automatizuje onda je potrebno prvo se odučiti od toga, a onda ponovo naučiti ispravno reagovanje. Niko od nas nije odrastao u laboratorijskim uslovim u kojima bi sticao perfektna znanja pod strogo kontrolisanim uslovima. Instruktori koje smo imali za upravljanje i vožnju kroz život su bili naši roditeli i naša okolina koji isto tako kao i mi nisu savršena bića i imaju svoje mane. Upravo u tome leži veliki deo razloga za pogrešno učenje u detinjstvu. Iako su naši roditelji pogrešivi mi to tada kada smo deca ne možemo do kraja shvatiti. Otuda izvlačimo zaključke svojim nezrelim saznajnim aparatom na osnovu mehanizama odbrane koji iskrivljuju naše analize koje u roditeljima vide savršena bezgrešna bića. U tome nam i oni pomažu, jer sebe mogu predstavljati kao neprikosnovene autoritete koji funkcionišu po principu „tako je zato što ja tako kažem“.

Otvorenost za ponovno učenje

Naučiti kako se uči je čitava nauka. Razvijanje svesti o sopstvenim procesima nije lak posao i dobro je konsultovati nauku po tom pitanju. Važno je steći znanje o tome kako se stiče znanje i tako razviti jasniji pogled na sopstveno unutrašnje biće. Za otvorenost u učenju jedna od najvažnijih stvari je biti otvoren za sticanje novog znanja, a za to i razvijanje svesti o tome da nismo perfektni niti mi niti drugi te stoga razviti motiv za promenu koji je često sputan idejom o savršenstvu. Uče samo oni koji misle da imaju šta da nauče, oni koji misle da sve znaju najmanje uče i verovatno imaju najviše problema pri tom stvarajući i probleme drugima uklapajući ih u svoju sliku neretko to čineći na nasilan, bilo pishološki bilo fizički, način.

Izvor: NajStudent