Devet fraza koje pametni ljudi izbegavaju u razgovoru

Sposobnost komunikacije jedna je od ključnih veština za uspeh, kako u poslovnom tako i u privatnom životu. Međutim, često se dešava da, usled nedostatka socijalne svesti, ljudi nesvesno koriste jezik i fraze koji mogu povrediti sagovornika ili izazvati neprijatnost kod njega. 

Socijalna svest predstavlja sposobnost razumevanja emocija, potreba i društvenih signala drugih, te je neophodna za uspešnu komunikaciju. Nedostatak ove veštine može dovesti do nesporazuma i konflikta u interakciji.

Šta je socijalna svest?

Socijalna svest je sposobnost razumevanja i tumačenja društvenih signala, emocija i potreba drugih ljudi. Ona igra ključnu ulogu u komunikaciji, s obzirom na to da nam omogućava uspešnu interpretaciju verbalnih i neverbalnih signala sagovornika. 

Posedovanje visokog nivoa socijalne svesti omogućava nam da budemo empatični, prilagodljivi i tolerantni u komunikaciji, što doprinosi boljem razumevanju i rešavanju konflikata, kao i boljoj saradnji i izgradnji poverenja sa drugim ljudima.

Problemi u komunikaciji koji mogu nastati zbog nedostatka socijalne svesti

Nedostatak socijalne svesti može izazvati niz problema u komunikaciji kao što su:

• Neadekvatno reagovanje na emotivne potrebe sagovornika: Osoba koja nema dovoljno razvijenu socijalnu svest može pokazati nedostatak empatije, što dovodi do neadekvatnog reagovanja na emotivne potrebe drugih. 
• Nepristojno ponašanje: Nedostatak socijalne svesti može rezultirati nepristojnim ponašanjem koje se najčešće manifestuje kroz davanje nedoličnih komentara i netaktičnost u razgovoru. 
• Neadekvatno reagovanje na neverbalne signale: Osoba koja nije svesna društvenih signala može propustiti suptilne neverbalne znakove i neizgovorene poruke, što može dovesti do nesporazuma i konflikata u komunikaciji. 
• Nemogućnost formiranja dubljih veza: Nedostatak socijalne svesti može ograničiti sposobnost osobe da uspostavi dublje odnose sa drugima, s obzirom na to da je ovakvim osobama teže da razumeju potrebe i osećanja sagovornika, kao i da se prilagode njima.

Koje učestale fraze treba izbegavati u razgovoru? 

U komunikaciji izbegavanje određenih fraza i jezičkih formulacija može biti ključno za očuvanje harmoničnih odnosa i sprečavanje potencijalnih nesporazuma. Neke od fraza koje često ukazuju na nedostatak socijalne svesti, a koje bi trebalo izbegavati su:

1. „Smršao/-la si” ili „Ugojio/-la si se”

Fraza „Smršao/-la si” ili „Ugojio/-la si se” neprikladna je u komunikaciji jer može izazvati osećaj nelagodnosti, nesigurnosti ili uvrediti sagovornika. Ova direktna konstatacija o fizičkim promenama deluje neprimereno jer ne uzima u obzir emotivni ili zdravstveni kontekst koji je mogao uticati na promene koje uočavamo. 

Umesto toga, bolje je izbegavati komentare o težini i fizičkom izgledu u razgovoru sa osobama koje nam nisu bliske. Ukoliko pak za ove teme postoji prostor, važno je imati pristup koji pokazuje razumevanje. Na primer, možemo reći nešto poput „Primetio/-la sam promene, kako se osećaš u vezi s tim?”. 

2. „Zašto si tako tih/-a?”

Ovu frazu često doživljavamo kao pritisak ili kritiku prema osobi koja nije previše sklona komunikaciji. Takav komentar može dodatno pojačati napetost ili nelagodnost kod sagovornika, jer se može osetiti neshvaćenim ili neprihvaćenim. 

Umesto toga, bolje je postaviti otvoreno pitanje kao što je „Kako ti gledaš na ovo?” ili pružiti podršku rečima poput: „Ako želiš da razgovaramo o tome, tu sam”.

3. „Ti si previše osetljiv/-a”

Fraza „Ti si previše osetljiv/-a” umanjuje validnost ili opravdanost osećanja osobe. To može izazvati dodatnu nelagodnost ili stid kod sagovornika, što otežava otvorenu komunikaciju. 

Bolje je pokazati empatiju i razumevanje rečima poput „Shvatam da ti ovo može biti teško, kako mogu da ti pomognem?”.

4. „To nije bitno”

Ova fraza implicira da su nam stavovi i osećanja sagovornika nevažni. Takva izjava može izazvati osećaj nepoštovanja kod druge strane, što uglavnom rezultira povlačenjem u sebe ili prekidom otvorene komunikacije.

Umesto toga, bolje je pokazati poštovanje prema stavovima sagovornika rečima poput „Shvatam zašto ti je to važno, ali ja imam drugačije mišljenje”.

5. „Ja to bolje znam”

Ova fraza deluje arogantno i negira vrednost mišljenja ili znanja sagovornika. Ona može izazvati osećaj nepoštovanja ili inferiornosti, što će otežati uspostavljanje otvorene i kvalitetne komunikacije. 

Umesto toga, bolje je izraziti svoje mišljenje na konstruktivan način, bez umanjivanja vrednosti druge strane: „Imam drugačije iskustvo, ali želim da čujem i tvoj ugao gledanja”.

6. „Kada ćeš se udati/ženiti?”

Frazu „Kada ćeš se udati/ženiti?” treba izbegavati jer je suviše napadna. Ova izjava može izazvati osećaj pritiska i nelagodnosti kod sagovornika, posebno ako ne žele da dele svoje intimne planove ili se suočavaju sa ličnim izazovima u vezi sa brakom. 

Umesto toga, bolje je pokazati interesovanje za osobu kao individuu, postavljajući otvorena pitanja koja ne navode na očekivanja ili pretpostavke o njihovom ljubavnom životu.

7. „Kolika ti je plata?”

Ova fraza je neprikladna jer se tiče finansijskih pitanja koja su za većinu ljudi privatna ili osetljiva. Postavljanje ovakvog pitanja uglavnom izaziva osećaj nelagodnosti zbog zadiranja u privatnost. 

Umesto toga, bolje je izbegavati direktno pitanje o finansijskoj situaciji i fokusirati se na druge aspekte života osobe. Ako je potrebno, možemo razgovarati o motivaciji u poslu ili profesionalnim ciljevima umesto o konkretnoj finansijskoj situaciji.

8. „Ti si uvek / Ti nikada…”

Fraza „Ti si uvek / Ti nikada…” je neprikladna jer generalizacija može biti nepravedna i neprecizna, dovodeći do nesporazuma i konflikata. Ova izjava može izazvati osećaj defanzivnosti ili frustracije kod sagovornika jer ne uzima u obzir raznolikost ljudskog ponašanja i iskustava. 

Umesto toga, bolje je konkretno opisati situaciju i izraziti svoja osećanja ili misli u vezi sa njom, otvarajući prostor za otvorenu komunikaciju i rešavanje problema.

9. „Ti si previše/premalo…”

Ova fraza može izazvati osećaj nesigurnosti ili nedostatak samopouzdanja kod sagovornika. Ovaj tip izjave sugeriše da osoba nije dovoljno dobra ili adekvatna, što može otežati dalju komunikaciju i izgradnju poverenja. 

Umesto toga, bolje je fokusirati se na konkretno ponašanje ili karakteristike i izraziti svoja osećanja ili potrebe, nudeći podršku i razumevanje.