Efikasno raspolaganje vremenom

Kada čujemo frazu "organizacija vremena" prvo što nam padne na pamet najverovatnije jeste časovnik sa kojim se trkamo ili profesor koji nam stoji nad glavom sa štopericom u ruci dok polažemo ispit, a ispred nas prazan papir ili slične košmarne slike. Ne brinite, stižu dobre vesti!

Teoretski govoreći uvek imate dovoljno vremena za sve što želite da postignete, a sve što treba da uradite jeste da dobro razmislite o mogućnostima i doneste razumne odluke. Imajmo na umu da bez obzira na rasu, pol, nacionalnu pripadnost, količinu novca u džepu, da li smo slavni ili ne svi imamo isti broj sati u danu ili nedelji. Vreme ne možemo da taložimo i čuvamo za kasnije, ono neprekidno teče, beži od nas, neuhvatljivo je i vrlo često ga ignorišemo. Nekada je sporije od puža, na dosadnom predavanju recimo, a nekada je brže od metka, u toku pismenog ispita na primer. Sve zavisi od toga u kojoj meri smo svesni postojanja vremena. Kada se potpuno unesemo u neki rad vreme ispari, nestane poput magije.

Kako da efikasno organizujete vreme?

Pristupajte vremenu kao da ga samo vi kontrolišete. Nekada imate osećaj da prijatelji kontrolišu vaše vreme, da vaši profesori ili roditelji imaju moć nad njime. Ne mora biti tako. Kada kažete da nemate dovoljno vremena možda samo govorite da ne trošite vreme koje je vaše na način na koji vi želite.

Sve što je ikada rečeno i napisano o upravljanju vremenom svodi se na dve stvari – znati tačno šta želite i znati kako da postignete ono što želite. Stavite vaše ciljeve na papir, a zatim odaberite aktivnosti koje će vam pomoći da ih ostvarite. Trošite svoj najdragoceniji resurs na način koji vi želite, a ne neko drugi. Kako? Najpre počnite da posmatrate kako to trošite vreme. Osvrnite se najpre na važne stvari koje je trebalo da uradite recimo protekle godine i navedite razloge zbog kojih ste uspeli ili podbacili. I njih stavite na papir jer se često osvestimo tek kada materijalizujemo ono što već navodno znamo.

Osnovna ideja je da vreme pretvorimo u predvidiv proces. Odvojite nedelju dana za to da osmatrate kako zapravo trošite svoje vreme. Beležite svoje aktivnosi i uporedite ih sa svojim inicijalnim planom. Za ovu vežbicu obratite pažnji na vreme svakih 15 minuta narednih sedam dana. Kada započnete neku aktivnost zabeležite i vreme početka, ali zaokružite do najbližih 15 minuta, na primer ako počnete doručak u 8.06 zaokružite početno vreme na 8.00. Vremenom će se to verovatno samo po sebi poklopiti. Svaka dva do tri sata zabeležite šta ste uradili. Zabeležite koliko vremena provedete spavajući, jedući, učeći, pohađajući lekcije, slušajući muziku, gledajući televiziju, putujući, obavljajući kućne poslove, apsolutno sve. Možda zvuči smešno, ali ovo nije način na koji ćete beležiti sve što radite do kraja života u intervalima od 15 minuta, ovo će vam pomoći da dođete do ćilja, to jest budete svesni kako raspolažete svojim vremenom. Kontrolisanjem svog vremena kontrolišete i stvari koje radite.

Možete biti kreativni i osmisliti sopstven način da kontrolišete vreme. Jako je važno da redovno beležite stvari koje uradite u tih nedelju dana kada odlučite da probate ovu vežbu. Kreirajte vizuelni podsetnik na knjizi, torbi, garderoberu, vratima, frižideru, gde god. Napravite mentalnnu sliku svog merača vremena, zamislite da ima ruke i noge, da sedi za vašim stolom, sedi pored vas u prevozu ili automobilu, pored vas na predavanjima. Možete ga učiniti još efektnijim dodajući zvučne efekte, dakle budite kreativni i svesni da je vreme u vašim rukama i da samo vi treba da ga kontrolišete sopstvenim odlukama.