Hobiji koji nas čine pametnijim

Hobiji mogu predstavljati vid zabave, ali isto tako i izvor novih znanja, a prema najnovijim istraživanjima, mogu i da nas učine pametnijim.

Ukoliko se mađu vašim hobijima nalaze i oni koji vas “teraju” da stičete neke nove veštine ili znanja, onda imate velike šanse da postanete pametniji dok se zabavljate. Naučno je dokazano da sticanje novih veština stvara nove nervne sinapse, koje čine da mozak radi brže i bolje.

Ovi hobiji su najbolji za razvoj moždanih aktivnosti, a predstavljaju i odličan vid zabave:

Sviranje

Oni koji sviraju neki muzički instrument imaju mogućnost da razviju i analitičke sposobnosti, da lakše savladaju jezike, matematiku, da budu veštiji u sitnim motoričkim radnjama itd. Pored toga, sviranje doprinosi kreativnosti koja se može primeniti na mnoge sfere života.

Jedino sviranje nekog muzičkog instrumenta može da pokrene mozak tako što jača “corpus callosum“, odnosno jača sponu između desne i leve hemisfere mozga. Ni jedna druga aktivnost ne može da utiče na ovaj deo mozga. Zbog toga oni koji sviraju mogu imati bolje izvršne veštine, pamćenje im je bolje, bolje se snalaze u rešavanju problema…

Čitanje

Nije važno šta čitate, da li je to neka stručna literatura, lagan ljubavni roman, naučna fantastika ili strip – važno je da čitate. Čitanjem se smanjuje nivo stresa, osećamo se bolje, a povećava i tri različita tipa inteligencije: iskrisalisanu – sposobnost da primenite stečeno znanje i iskustvo; fluidnu – znanje u teoriji – rešavanje problema, korišćenje logike u novim situacijama; emocionalnu inteligenciju.

Čitanje nam pomaže da shvatimo svet oko sebe, da uspešno detektujemo i rešavamo probleme, da upravljamo svakodnevnim životom, da tumačimo i odgovaramo na adekvatan način na emocije drugih ljudi.

Trening

Iako nije reč o nekoj umnoj radnji, fizička aktivnost može biti veoma zabavna, a isto tako i korisna za razvoj mozga. Koliko je važna vežba za mišiće kako bi se razvili, toliko je važna i za razvoj moždane aktivnosti.

Tokom vežbanja ćelije se napajaju proteinom (BDNF) zahvaljujući kom se poboljšava pamćenje, učenje, fokus, koncentracija i razmevanje. Upravo neaktivnost tela, prema mišljenju stručnjaka, usporava mozak i otežava njegov rad.

Novi jezik

Postoje različiti načini da se poboljša pamćenje i mnogi se trude da na tome rade. Međutim, najbolji način da se razvije pamćenje jeste – učenje novog jezika. Osim što može biti zabavno i što ćete pomoći razvijanje pamćenja, učenje novog jezika je uvek korisno.

Sturčnjaci su dokazali da ljudi koji znaju više jezika imaju bolje pamćenje, ali imaju i izraženije veštine za planiranje i rešavanje problema.

Enigmatika

Za mozak je teretana kada radite ukrštenice, igrate karte, video igrice, slagalice, kvizove ili nešto tome slično. Na taj način održavate aktivnost mozga na nivou, a što teži postaju zadaci, to je i aktivnost intenzivnija.

Ukoliko na ovaj način provodite svoje slobodno vreme možete biti sigurni da će vaš mozak “ostati u treningu” i da neće postati lenj. Zahvaljujući ovim aktivnostima mozak stiče sposobnosti da se menja i reogranizuje, što mu pomaže pri stvaranju novih vidika i gledišta, razumevanja okoline i različitih okolnosti.

Iako se naš mozak stalno razvija, možemo mu “pomoći” da u tome bude što uspešniji, a od toga koliko će se razviti i u kom pravcu zavisi samo od nas i od naših aktivnosti.

Preuzeto sa sajta www.fakulteti.edukacija.rs