I te kako možete biti pametniji. Samo, kako?

Rođenjem ste dobili koeficijent inteligencije i njime se služite do kraja života. Neki ovu pamet poprilično koriste, a neki zagrebu samo po površini i nikada ne saznaju šta sve u stvari mogu. Ovi redovi su namenjeni svima koji žele dalje, više, koji su spremni da pomeraju granice i to ne samo životne, već i svoje, lične, intelektualne.

Foto: Pixabay

Danas je sasvim jasno i potvrđeno da se koeficijent inteligencije (IQ) može uvećati, tačnije, da je moguće biti pametniji. Ako ste spremni za ovakvo napredovanje, naučnik i profesor Eni Marfi Pol (Annie Murphy Paul) sa svojim timom ima šta da vam kaže –  tvrdi da pamet koju ste rođenjem dobili ne mora da bude konačna. Ako svoju inteligenciju upošljavate, aktivirate u određenim kontekstima ona će se povećati i za to postoje jednostavni načini na kojima ovi naučnici insistiraju.

Situacije vas čine pametnijim

’Fizičke’ – pod kolikim ste stresom, koliko spavate ili vežbate doprinosi da postanete pametniji. Više ovakvih aktivnosti u kombinaciji da mentalnim izuzetno doprinose da postanete pametniji. Zapravo, ’inteligencija situacije’ je jedina prava.

Verovanja vas čine pametniji

Jednostavno je – ako imate više vere u sebe, svoj rast i napredak, više ćete na tome i raditi i bićete pametniji. Problem je sa ljudima koji su mentalno statični – oni veruju da je to sa čime su rođeni konačno i da se ne može promeniti. U velikoj su zabludi.

Iskustvo vas čini pametnijim

Suština je da ljudi sa velikim iskustvom u jednoj oblasti imaju mnogo informacija, utabali su staze i samim tim o određenim problemima drugačije razmišljaju u odnosu na ostale sa manjim iskustvom. Biti stručan u bilo čemu traži mnogo vremena, ali nikada nije kasno niti rano. Ekspertima u nekoj od oblasti IQ je sigurno veći na vrhuncu karijere nego onda kada su počinjali i tek ulazili u posao.

Pažnja, pažnja, pažnja

Biti fokusiran na jedan posao, jedan zadatak, jednu stvar veoma je važno ako želite da budete pametniji. Morate negovati pažnju jer bolja pažnja garantuje i veću inteligenciju.

I emocije su važne

Kada ste u dobrom raspoloženju, pozitivni, puni elana, tada razmišljate bez ’ručnih kočnica’, kreativni ste i puni ideja. Anksioznost, briga, negativan stav koriste deo vaše radne memorije koja vam treba da biste rešavali probleme i tako vas ostavljaju ’bez inteligencije’.

Tehnologija

Važi mišljenje da nas tehnologija čini glupljim jer nas intelektualno razmazi i opusti. Ali, tehnologija može da vas opameti samo ukoliko dobro procenite koju od tehnoloških igračaka treba redovno koristiti i koliko, a koje bi za dobrobit vaše pameti trebalo izbegavati u velikom luku.

Vaša tela vas čine pametnijim

Sve što godi srcu, godi i vašem mozgu. Spavajte koliko treba, zdravo se hranite, vežbajte, šetajte i velike su šanse da budete pametniji.

Odnosi sa drugima

Život u zajednici podrazumeva odgovornosti i zaduženja koja vežbaju memoriju. Recimo, vi ste zaduženi za servis kola, plaćanje računa ili za spisak namirnica pred veliku kupovinu. Ovde koristite izvršnu memoriju koja je vrlo aktivna kada živite u zajednici. Dakle, veće su šanse da budite pametniji ukoliko sa nekim živite, nego ako ste se opredelili za samački život.

Izvor: BIZLife