-
Kako da pomognete svome detetu da upiše studije i izabere karijeru
Vaše dete uskoro treba da maturira! A šta posle? Mesec jun godinama pred mlade ljude donosi i žestoku dilemu: kako odabrati pravi put za budućnost. Iz generacije u generaciju ovo pitanje muči ne samo maturante, već često mnogo više i njihove roditelje. Neretko su ambicije veće od mogućnosti, a ponekada i nerealne. Uglavnom, oni koji svim srcem žele da se upišu fakultet ili visoku školu, blagovremeno počinju i temeljno se pripremaju za prijemni ispit. Oni manje ambiciozni nisu u prilici da gledaju šta žele, već gde mogu da se upišu. Raskorak između želja i mogućnosti je veliki. Namena ovog vodiča je da pomogne svim roditeljima da uz što manje stresa pomognu svom detetu da upiše studije.
1. Važnost visokog obrazovanja
2. Kako možete da pomognete
3. Započnite razgovor
4. Roditelji u maturskoj panici
5. Najčešće greške roditelja
6. Profesionalna orijentacija
7. Što više informacija, bolji izbor
8. Na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora visokoobrazovne ustanove
9. Planiranje obaveza i spremanje prijemnog
10. Korisni servisi
11. Neuspeh
12. Finansiranje studija
13. Studiranje u inostranstvu
14. Lista za proveru
15. Korisni alati i veb lokacije
U Srbiji postoji oko 200 visokoobrazovnih ustanova i preko 220.000 studenata. Upisom na neku visokoobrazovnu ustanovu Vaše dete otvara sebi mogućnosti da ostvari sve svoje potencijale, napravi uspešnu karijeru, upozna nove ljude, uključi se u veliki broj društvenih i sportskih aktivnosti... Visoko obrazovanje takođe može pozitivno uticati na osamostaljivanje mlade osobe na postepen način, bez pritisaka i celodnevnih obaveza. Osim toga, poslodavci sve više traže vešte i obrazovane kadrove i osobe sa visokim obrazovanjem u proseku zarađuju više u odnosu na osobe bez visokog obrazovanja.
Kao roditelj, vi igrate ključnu ulogu u pomaganju vašem detetu da izabere svoje zanimanje. Da bi mogli da pruže najbolju podršku i savete, roditeljima su potrebne sveže informacije o mnogim profesionalnim putevima koji su pred mladim ljudima. Važno je da sa detetom porazgovarate o različitim opcijama koje su mu na raspolaganju za dalje školovanje i buduće zaposlenje. Svom detetu možete pomoći pozitivnim stavom prema njegovim idejama i mogućnostima kako bi pronašao zadovoljavajući profesionalni put. Razmotrite zajedno pogodnost različitih zanimanja za decu i pomozite im da identifikuju svoje osobine, interesovanja, sklonosti i iskustva. Razgovarajte o njihovim nadama i vizijama za budućnost, kao i o tome gde bi želeli da studiraju ili rade.
Razgovor sa svojim detetom možete započeti onda kada ono postavi pitanja o životu nakon završetka škole. Većina mladih ljudi dobro reaguje na opuštene razgovore o izboru buduće karijere. Razgovarajte o svetu rada, opišite im neka od sopstvenih radnih i životnih iskustava i postavite im neka pitanja.
• Kako ćete ti i tvoji prijatelji odabrati smer u školi?
• Da li si razmišljao/la o svojim željama u životu?
• Da li bi želeo/la da upišeš studije?
• Šta si naučio/la u školi o odlukama u vezi sa izborom zanimanja?
• Da li se se raspitao o procesu upisa na studije?
Mnogi roditelji dižu tenziju, jer jasnije od dece sagledavaju koliko je izbor zanimanja važan za budućnost. Oni stvaraju napetost koja se automatski prenosi na decu. Često su u dilemi treba li praviti gužvu oko izbora fakulteta/visoke škole, da li je bolje da dete ide na neki fakultet/visoku školu koja je manje zahtevna, kako bi obezbedili lakše studiranje i mogućnost za rad uz studije, ili je bitnije da je fakultet/visoka škola jaka, da obezbedi dobar osnov znanja za dalje napredovanje u karijeri... Previše „galame" oko toga neće doprineti da se konstruktivno sagleda ovo pitanje. Psiholozi smatraju da postoje različite vrste roditelja, jedni koji su vrlo naporni, opterećuju dete, svakodnevno ga ispituju šta je radilo, da li je učilo, šta misli o ocenama, hoće li imati dovoljno poena, da li se odlučilo... Stalno nešto pitaju oko te teme. Neretko ti roditelji na sebe preuzimaju sve ono što bi dete obavezno trebalo da uradi. Drugu grupu čine roditelji koji smatraju da dete treba samo da odabere, neće da mu se mešaju u odluku, ali i ne snose odgovornost. Roditelj treba da bude pomoć i podrška svom detetu, da mu pruži relevatne informacije i podstakne na samostalno donošenje odluka.
• Previše se oslanjate na lično iskustvo prilikom savetovanja deteta
Nemojte previše forsirati da detetu prenesete svoje iskustvo od pre oko 25 godina. Visoko obrazovanje se dosta promenilo i vaše informacije neće biti dovoljno relevantne.
• Ostvarivanje ličnih ambicija kroz svoje dete
Koliko god ste vi zadovoljni svojim zvanjem npr. doktora ili advokata, to ne znači da vaše dete želi da postane to isto. Praksa je pokazala da studenti koji tokom studija promene fakultet naknadno komentarišu da su prvobitan izbor napravili zbog očekivanja porodice.
Neki maturanti su možda već krenuli na pripremne časove, a vaše dete još uvek ne zna šta će upisati. No, nemojte brinuti. Profesionalna odluka je jedna od najvažnijih odluka koju mlad čovek treba da donese i zato joj ne treba pristupiti olako. Čovek provede 2/3 svog života radeći i iz tog razloga je važno da posao koji odabere bude u skladu sa njegovim sposobnostima, karakteristikama ličnosti, željama i sklonostima, kako bi u njemu mogao/la da uživa, a samim tim bude i uspešniji.
Pre nego što zajednički donesete odluku o tome čime će se vaše dete dalje baviti, korisno je da mu postavite nekoliko pitanja. Njihova uloga je pre svega da ga podstaknu na razmišljanje.
Pitanja koja možete postaviti svome detetu:
• Da li želiš da nastaviš školovanje ili bi odmah počeo/la da radiš?
• Da li si svestan/a porodičnih materijalnih mogućnosti ili nekih drugih razloga koje mogu uticati u kom gradu ćeš upisati fakultet/visoku školu?
• Da li ti je iz nekih razloga važno da li je to privatni ili državni fakultet?
• Da li će ovo biti samo tvoja odluka ili na nju može i neko drugi uticati?
• Da li ti je važno isključivo da uživaš u materiji koju ćeš odabrati ili si spreman/na da studiraš nešto što ti i nije puno zanimljivo, ali pouzdano znaš da obećava bolju zaradu i mogućnost zaposlenja?
• Da li to zanimanje treba da podrazumeva timski ili isključivo individualni rad?
• Da li to zanimanje treba da donosi puno inovativnosti ili da se odnosi na rad po precizno strukturisanim pravilima?
• Da li ti je važno da vidiš opipljive produkte svog rada ili ti je važnije da uživaš i u procesu, bez obzira na vrstu ishoda?
Pronalaženjem odgovora na prethodna pitanja vaše dete je sve bliže donošenju ispravne profesionalne odluke. U tome vam može pomoći i usluga profesionalne orijentacije i savetovanja koja podrazumeva pružanje stručne pomoći i podrške u samostalnom donošenju profesionalne odluke.
Profesionalna orijentacija podrazumeva psihološko procenjivanje sposobnosti, ličnosti, interesovanja, motiva i očekivanja, sa ciljem da se detetu pomogne u uspešnom izboru zanimanja. Zakonom je to i predviđeno kao deo posla školskog psihologa i pedagoga, ali su u praksi samo retke pojedine škole spremne da pruže ovakvu pomoć. No ne očajavajte, tu je veliki broj agencija koje vašem detetu mogu pomoći u izboru pravog fakulteta/visoke škole.
Na osnovu testova, intervjua ili njihove kombinacije, od psihologa dete dobija preporuku zanimanja koje odgovara lično njemu i za koje ima predispozicije da postane uspešan/na. Prilikom donošenja odluke šta da upiše može mu pomoći i kalkulator za profesionalnu orijentaciju.
Što više informacija, bolji izbor
Nije na odmet imati mnogo informacija na teme kakve sve studije postoje, kakve su mogućnosti za nastavak školovanja, kakvi su profili zanimanja, kakvi zahtevi u toku školovanja... U Srbiji postoji više od 200 visokoobrazovnih institucija, kako privatnih tako i državnih, u preko 20 različitih gradova. Najveći broj državnih i privatnih fakulteta nalazi se u Beogradu.
Neki od najtraženijih visokoobrazovnih institucija širom Srbije su Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Nišu i Univerzitet u Kragujevcu. Pored državnih, budućim studentima su dostupni i privatni fakulteti. Najveći broj privatnih fakulteta za koje mladi ljudi pokazuju interesovanje takođe se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Naravno, pre odabira privatnog fakulteta važno je proveriti status akreditacije.
Mnogo je različitih faktora koje treba uzeti u obzir. U svetu, a sve više i kod nas, postoji pokretljivost u pogledu rada, pa možete studirati jedno, a raditi drugo, manje ili više srodno ili udaljeno. Stvari koje su hobiji mogu prerasti u zanimanja, a zanimanja u hobi. Tako čovek mudro ne napusti svoju ljubav, ali ako od te ljubavi ne može da živi, traži ono od čega može i šta još ume da radi. Roditelji pripadaju uglavnom još onoj generaciji koja se školovala za svoje zanimanje i misle da baš to treba da radi ceo život, čak i kada to ne priija. Sistem doškolovanja, školovanja na daljinu, pruža mnogo mogućnosti da se izađe iz strogih okvira svoje specijalnosti, ali da se ostane u kontaktu sa njom.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora visokoobrazovne ustanove:
- akreditacija
- uslovi upisa
- mogućnosti zapošljavanja
- sticanje praktičnog znanja
- profesorski kadar
- troškovi studiranja
- imidž visokoobrazovne ustanove
- mogućnosti za upis...
Planiranje obaveza i spremanje prijemnog
Kako bi upis na studije prošao sa što manje stresa potrebno je da podstaknete svoje dete da dobro isplanira svoje obaveze i na vreme počne pripremu za prijemni. Dodatni pritisak su i školske obaveze koje, kako se približava kraj školske godine, nisu ništa manje. Dakle, uz nešto dobre organizacije i dosta rada, moguće je upisati željeni fakultet/visoku školu. Važno je ne stvarati detetu paniku i omogućiti mu da se dobro organizuje i počne sa pripremama na vreme. Ono na šta najmanje u ovom momentu imate uticaja su ocene koje donose početne bodove. Ali ne dozvolite Vašem detetu da odustane, situacija još uvek može da se popravi. Kampanjskom učenju više nema mesta, kako bi dete postiglo što bolji uspeh u školi, dajte sve od sebe da ga uverite da je neophodno da redovno „greje stolicu". Na taj način će vaše dete svoje dnevne obaveze mnogo lakše uskladiti sa spremanjem prijemnog i samim tim manje će se nervirati. Kampanjsko učenje troši puno vremena i energije, a s obzirom da kraj godine donosi i više kontrolnih zadataka i odgovaranja, spremanje za iste će mu oduzeti dragoceno vreme, ne samo tog dana već i kasnije jer će neminovno morati odvojiti vreme za odmor.
Sa spremanjem prijemnog ispita bi trebalo početi što pre. Sugerišite mu da se raspita o literaturi koja će mu pomoći da spremi za prijemni. Nije loša ideja da mu pomognete da kontaktira nekoga ko već studira tamo. Ukoliko nemate nikog ko vam je blizak, uvek postoji „prijateljičina prijateljica", prema tome, dobro se raspitajte i proširite krug prijateljstava među kojima možete naći nekog ko će vam biti od pomoći. Postoje i razni časovi koji su usmereni na pripremu prijemnog ispita. Raspitajte se za njih, kao i to koji od tih časova su najbolji i najefikasniji za ono što je vašem detetu potrebno - svaka pomoć je dobrodošla, naročito ako vaše dete želi da se upiše na neki od najtežih fakulteta/visokih škola.
Najveći deo oko pripreme je ipak na samom detetu. Ne dozvolite mu da odlaže pripremu za prijemni na mesec dana pre samog prijemnog, jer će tada učiti na brzinu, biće u panici, pa će i šanse da "loše prođe" zbog stresa i premora biti znatno veće. Pomozite mu da napravi plan rada po kom će svaki dan obrađivati određeni deo gradiva. Kada završite sa učenjem, korisitite svaku priliku da ga ohrabrite, pa će ono puno znanja i bez panike otići na prijemni i pokazati svima kako se to radi!
- Statistika prošlogodišnjih prijemnih ispita
- Diskusije o upisu na studije
Neuspeh je sastavni deo života i kao takvog ga treba i prihvatiti. Kada neko ne može da upiše ono što želi, treba da se opredeli za ono što je srodno i što će indirektno da ga zadovolji, ili da upiše ono za šta je realno da završi u roku. Postoje i uporni koji zaredom nekoliko puta polažu prijemni na željenom fakultetu/visokoj školi. Ovo je najčešći slučaj prilikom upisa na umetničke fakultete.
Iako kod nas nije stekla popularnost, jedna od opcija koju srednjoškolci imaju jeste pauziranje godine. Ukoliko ne upišete željeni fakultet ili još uvek nemate ideju o tome za šta želite dalje da se školujete, godina pauze će vam obezbediti vreme koje možete iskoristiti za bolju prirpremu prijemnog ispita ili za preispitivanje svojih želja i ambicija. Važno je napomenuti da ovo vreme ne mora biti "izgubljeno", ukoliko se dobro isplanira. Godinu uvek možete iskoristiti za rad, volontiranje, učenje, usavršavanje i za upoznavanje sebe.
Najviše su frustrirana deca koja u toku srednje škole nisu imala uvida koliko će im ti poeni biti važni, a u međuvremenu su sazreli i opredelili se za ono gde im uspeh iz srednje škole koči i preči snove za budućnost. Oni moraju da se pronađu u nekom srodnom zanimanju i ako su uporni i istrajni otkriju put svog profesionalnog razvoja. Obrazovanje se kod mnogih nastavlja i kasnije, posle fakulteta, proširuje, produbljuje kroz praksu ili dodatno obrazovanje. Ne zaboravite, prelazak sa jednog profesionalnog puta na drugi, može se ostvariti u ma kom pravcu i u ma kom trenutku u životu.
Roditelji studenata čije se školovanje ne finansira iz budžeta moraju na početku nove školske godine odvojiti velike sume novca za plaćanje školarina. Studiranje više nije jeftino, tako da samofinansirajući studenti za jednu godinu studija moraju platiti od 40.000 do 240.000 dinara zavisno od fakulteta/visoke škole. Roditelji se snalaze na različite načine, a jedan od izlaza je uzimanje bankarskih kredita.
Zahtev za dobijanje kredita za plaćanje školarine mogu da podnesu zaposleni studenti, a u slučaju da ne rade, kredit za njih mogu uzeti njihovi roditelji, rođaci ili prijatelji koji su kreditno sposobni. Ulaganje u obrazovanje je ulaganje u razvoj i bolju budućnost vašeg deteta.
Izdržavanje tokom studija
Roditelji su obavezni da izdržavaju dete dok je ono maloletno. Ako dete odluči da studira, obaveza roditelja traje dok ne završi fakultet, a najkasnije do njegovog 27. rođendana (naravno, samo ako postoje opravdani razlozi za to: ako obnavlja godinu za godinom bez namere tu išta da menja, imate pravo da „zavrnete slavinu").
Ako dete nije sposobno za rad, obaveza izdržavanja traje sve dok dete tu sposobnost ne stekne. Ako roditelji nisu živi, ili ako nemaju dovoljno novca za izdržavanje, ovu obavezu preuzimaju ostali krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji - dede i babe...
Ukoliko vaše dete upiše studije u drugom gradu omogućite mu kontakte eventualnih rođaka i prijatelja u tom gradu, naučite ga najjednostvanijim receptima u kuhinji, kao i uputstvom kako da upravlja veš mašinom.
Ukoliko će vaše dete živeti sa vama i tokom studija, budite svesni da će mu biti potrebno više prostora, da će ponekada duže izostajati... Neophodno je da dogovorite jasna pravila kako biste uspešno funkcionisali u kući sa studentom.
Obaveza izdržavanja uopšte ne znači da roditelji moraju da svojoj deci daju pare za letovanje - barem ne po svaku cenu. Visina i struktura izdržavanja određuju se u skladu sa potrebama deteta (koje dalje zavise od godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja deteta), ali i u skladu sa mogućnostima roditelja, koje se određuju prema njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade, imovine, ličnih potreba.... Poželjno je da navikavate svoje dete da se osamostali, da razmišlja o sopstvenim izvorima prihoda, ali i da ga povremeno nagradite za uspehe postignute tokom studija.
Mladim ljudima može biti od koristi da kompletno ili delimično studije završe u inostranstvu i steknu dragoceno međunarodno iskustvo. Naravno, svi bismo voleli da se oni nakon toga i vrate u svoju zemlju i to znanje iskoriste za profesionalni napredak ovde. Međutim, na svakome je da odabere svoj put.
Studirati u inostranstvu nije lako izvodljivo. Jer, osim viza, znanja stranog jezika, studentu je potrebno i puno, puno para. Ukoliko Vaše dete želi da deo svojih studija provede u inostranstvu to može učiniti i tokom studija prijavljivanjem na različite programe razmene, seminare, letnje škole i stipendije. Kada je reč o destinacijama, studenti iz Srbije se najčešće odlučuju za školovanje u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Italiji i Americi. Važno je napomenuti da ove zemlje, ukoliko su određeni uslovi ispunjeni, studentima iz inostranstva omogućavaju besplatno studiranje.
Svom detetu možete pomoći u planiranju karijere pažljivim razmatranjem činjenica o tome ko je ono i koji su njegovi ciljevi u budućnosti.
• Da li ste sa svojim detetom razgovarali o mogućim putevima karijere?
• Jeste li razgovarali sa profesorima i pedagozima u školi vašeg deteta?
• Jeste li zajedno razmotrili različite mogućnosti za studiranje(različiti fakulteti, visoke škole, gradovi)?
• Da li ste ga usmerili da poseti neki sajam obrazovanja?
• Da li ste proverili ima li planiranih otvorenih dana na fakultetu/visokoj školi koja ga zanima?
prijemni.rs
poslovi.infostud.com
www.mingl.rs
www.upravusi.rs
Kalkulator za profesionalnu orijentaciju
Kalkulator za broj poena na prijemnom
Republička komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta
Ministarstvo prosvete Republike Srbije
Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije
