Kako konkurisati za doktorske studije u inostranstvu

Ako spadate u grupu ljudi koje interesuje akademska i istraživačka karijera, imate završene magistarske (master) studije i planirate da upišete doktorske (studije) na nekom od univerziteta u inostranstvu, treba da imate na umu nekoliko stvari koje će vam pomoći u izboru mentora, škole/univerziteta/insitututa gde ćete istraživati i pisati disertaciju. Bilo da vas zanimaju univerziteti u Americi ili neki drugi, u narednim redovima pokušaćemo da ukažemo na stvari koje su bitne pre prijave i tokom prijavljivanja na određeni program.

Različiti univerziteti raspisuju konkurse tokom čitave godine, tako da se gotovo uvek možete prijaviti. Ono na čemu treba konstantno raditi pre prijavljivanja je da na vreme imate spremnu dokumentaciju (transkripte, sertifikate, itd.) i da radite na sopstvenom predlogu za istraživanje (research proposal). Predlog za izradu disertacije (osim ako se ne radi o projektu nekog instituta na univerzitetu) je veoma važan i od njega, pored preporuka, zavisi da li ćete ući u uži krug gde će vas pozvati na intervju.

Pre svega toga morate da imate jasne stavove o nekoliko bitnih stvari:

1. Da li znate tačno koju oblast biste usavršavali, šta vas zapravo interesuje, a da nije već istraženo, objavljeno? Veliki je broj studenata i kandidata koji lutaju između dve ili tri oblasti i na kraju završe na četvrtoj ili nijednoj. Dakle, fokusirajte se na jedan specifičan problem u određenoj oblasti.

2. Druga i najbitnija stavka: sa pretpostavkom da pratite oblast koju želite da studirate i da ste upoznati sa autoritetima i profesorima na stranim univerzitetima iz te oblasti, logično je da tražite instituciju ili univerzitet po autoritetu mentora sa kojim želite da radite. Mnogima su reputacija i rangiranje (ranking) univerziteta najbitniji. Ali, ako je neki univerzitet najbolje rangiran, to ne znači da je najbolji za vas i vaš istraživački projekat, naprotiv - možete zalutati vodeći se kriterijumom rangiranja.

3. Stoga, izbor mentora je važniji od izbora mesta i univerziteta gde konkurišete jer u narednih par godina ili godinu dana (u zavisnosti da li upisujete Msc ili PhD) vaš odnos sa mentorom je od presudnog značaja za vas. Mentor je osoba koja vas sve vreme vodi i upućuje kroz istraživanje, a i učestalost i kvalitet komunikacije i konsultacija je daleko veća nego na našim univerzitetima. Mentor je najbitnija osoba tokom vaših doktorskih studija, osoba koja je, ne samo akademski supervizor, već i lični akademski trener (academic coach) koji će vas upućivati gde i kako da objavljujete članke, koje su konferencije bitne... Zadatak mentora je da bude osoba koja će vas podržavati i usmeravati i sa kojom treba da budete kompatibilni prilikom izrade doktorske disertacije.

4. Kada ste izabrali oblast, mentora, odnosno univerzitet gde aplicirate, potrudite se da ispoštujete sve zahteve prilikom konkurisanja - bilo za upis, bilo za stipendiju. To znači da je potrebno da spremite: sve transkipte diploma, objavljene radove na engleskom, tražena dokumenta, dodatna dokumenta (npr. dokaz o položenom TOEFL ili IELTS ispitu), biografiju (CV), motivaciono pismo, preporuke... Posebno obratite pažnju na predlog istraživanja od kojeg ponajviše zavisi da li ćete ući u uži krug kandidata za PhD. Ako univerzitet ili institucija na koju konkurišete smatra da vaš predlog istraživanja nije dovoljno precizan, da hipoteze nisu dovoljno jake, a da tema nije toliko relevantna za datu oblast, najverovatnije nećete biti primljeni. Ovo ne treba da vas obeshrabri jer je praksa pokazala da retko kome uspeva iz prvog puta, te je bitno da se prijavite na dva, tri univerziteta, kao rezervni plan. Ako budete imali sreće, bićete pozvani na razgovor i to je pozitivan znak da ste baš vi kandidat koji im je privukao pažnju.

5. Svakodnevno korišćenje Interneta i društvenih mreža može vam pomoći da budete informisani o potencijalnim stipendijama i programima kako biste ostvarili svoj cilj. Na stranicama sa stipendijama možete pronaći pregršt informacija i linkova ka stranim univerzitetima gde možete naći zanimljive ponude. Takođe, pretražujte Internet prema različitim oblastima i tražite sajtove gde postoje konkursi za raznorazne stipendije na koje mogu konkurisati kandidati određenog profila. Dakle, da biste uspeli morate da odvojite dovoljno vremena da pretražujete Internet kroz korisne servise koje on pruža.

U svakom slučaju, ako znate šta želite, vidite sebe u istraživačkoj i akademskoj karijeri, a imate iza sebe dobru akademsku i profesionalnu referencu, uvek treba pokušati i aplicirati. Imajte na umu da, bez obzira na sve, znanje je moć.

Danica Radovanović,
Student doktorskih studija,
Oksford Internet Institut, Oksford univerzitet
www.danicar.org