Kako održati pažnju na predavanjima?

Ovo je jedan od ključnih problema većine studenata. Kako odmiču predavanja u toku dana, sve je teže zadržati pažnju na predavanjima. Ipak, nije nemoguće ostvariti to.

Vaša pažnja na predavanjima zavisi od mnogih faktora koji nisu direktno povezani sa samim predavanjima. Pre svega, morate biti odmorni kako biste bez problema mogli da zadržite koncentraciju tokom celog dana. Uspećete u tome samo ako svakog dana imate 7-8 sati aktivnog sna.

Koliko god nebitno zvuči, ishrana može da utiče na koncentraciju. Obroci bi trebalo da budu redovni i izbalansirani. Za vreme pauza napunite baterije nekom čokoladom ili omiljenim voćem. Proizvodi koji sadrže kakao se najčešće preporučuju iz razloga što sadrže dovoljnu količinu kofeina, koji pomaže da duže zadržimo koncentraciju.

Zatim dolazi onaj glavni deo - oko sat i po vremena sedenja na predavanju. Ukoliko uspete da naterate sebe da svu svoju pažnju usmerite ka profesoru i gradivu kojim se bavi, smatrajte da ste napravili ključan korak u ispunjavanju uloge studenta. Taj proces obuhvata:

1. Dolazak na vreme. Profesori ne vole kašnjenja, jer na taj način pokazujete kakav odnos imate prema predavanju i koliko poštujete samog predavača. Možda ste zakasnili zbog prevoza ili iz nekog drugog opravdanog razloga, ali niko vas neće pitati zašto ste zakasnili. Samo ćete ostaviti negativan utisak, a i poremetićete koncentraciju ostalih kolega.

2. Izaberite mesto koje vam najviše odgovara. Izaberite neko mesto gde ćete dobro čuti i videti profesora, što je najčešće prvih nekoliko klupa.

3. Trudite se da se ne okrećete tokom predavanja. Ne gledate okolo po učionici, ne razgovarate sa drugim studentima. Obavezno isključite telefon i odložite ga u torbu dok se predavanje ne završi.

4. Pažljivo slušajte profesora. Steknite naviku da brzo procenite šta je bitno, a šta je manje bitno. Na taj način ništa od ključnih stvari neće moći da vam promakne, a to će vam biti od velike koristi kada budete spremali ispit. Ne morate da se trudite da zapisujete svaku reč, jer može da se desi da vam odleti misao, a profesor je već prešao na drugu rečenicu.

Najbitnije je da razumete ideju i koncept koji su bili predmet predavanja, a ne samo da mehanički zapisujete sve što profesor kaže, jer su male šanse da ćete nakon predavanja razumeti to što ste zapisali. Izbegavajte striktno navođenje reči profesora, već pokušajte da svojim rečima, na što jednostavniji način preformulišete svaku rečenicu.

5. Nakon predavanja, kada budete pročitali beleške koje ste napravili, na marginama pročitanog treba da označite ono što je shvaćeno, ono što nije shvaćeno i zatražite pomoć od profesora ili kolega. Obavezno zapišite pitanja i dodatna objašnjenja potražite već na sledećem predavanju. Možete čak i da pročitate lekciju i pre nego što je profesor ispredaje, tako da možete odmah na predavanju da pitate ukoliko vam je nešto nejasno ili da dopunite profesora ako smatrate da je nešto izostavio.

6. Ukoliko za sledeće predavanje imate neki zadatak, obavezno ga obavite. Možda je, čak, najbolje da to uradite odmah nakon predavanja, dok vam je pređeno gradivo još uvek ,,sveže“.

Hvatanje beleški je jedan od ključnih razloga za odlazak na predavanja. Za kvalitetno hvatanje beleški bitne su tri stvari: posedovanje i primena kritičkog razmišljanja, aktivno i ciljano slušanje i umeće procene stila izlaganja profesora.

Preuzeto sa sajta www.iserbia.rs