Kako pisati…Velika i mala slova (prvi deo)

Kada ste poslednji put uzeli olovku u ruke i napisali pismo, razglednicu ili nešto slično? Sve manjom upotrebom olovke, a sve većom upotrebom tastature (kako kompjuterske tako i one na mobilnim telefonima) pisanje postaje zanemareno. Kucanje umesto pisanja nas je dovelo do toga da slova poput čćšđž sve manje koristimo, a reči iz drugih jezika sve više naviru u naš. Čak i usled svih ovih promena, koje jesu sastavni deo života i kojima se treba prilagoditi, očuvanje jezika i pravopisa je postalo sve veći imperative. Velike dileme se javljaju pri upotrebi malih i velikih slova.

Lična imena i prezimena se pišu velikim slovom (Stefan, Dora, Pavlišin, Janković, Ivanov). Ako vlastito ime ima opšte značenje, onda se piše malim slovom, na primer, Njutn (vlastito ime), ali njutn (merna jedinica). U stranim imenima, član, predlog ili veznik se piše malim slovom, osim kada se nalazi na početku imena (Da Vinčijev kod, Leonardo da Vinči).

Atributi i nadimci, se pišu velikim slovom ukoliko su deo imena ili se koriste kao ime: Karlo Veliki, Ričard Lavljeg Srca, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Prvi, Hajduk Veljko, Hadži Ruvim, Aleksandar Dima Sin, Plinije Mlađi. Atribut koji nije deo imena, već je njegova svrha u rečenici opisivanje i bliže određivanje imenice uz koju stoji, piše se malim slovom: Marković otac, Crnković mlađi.

Imena životinja, građevina i stvari se pišu takođe velikim slovom: Brundo (medved), Hektor (pas), Jablan (bik), Labud (brod), Savski most, Vakufski neboder, Omladinska pruga itd. Ako ovi nazivi nisu vlastita imena, onda se pišu malim slovom: dunavski most (bilo koji most na reci Dunav). Isto se dešava i sa nazivima životinja koja se daju po nekoj fizičkoj osobini iste, a nisu vlastita imena životinja: vranac, sivonja, šarulja, blekna, itd.

Imena nebeskih tela i sazvežđa pišu se velikim početnim slovom prve reči: Mesec, Zemlja, Mlečni put, Veliki medved, Halejeva kometa, itd. Ukoliko se imenice zemlja, sunce i mesec koriste kao zajedničke imenice, pišu se malim slovom: Ceo dan smo šetali po suncu.

Naslovi knjiga,časopisa, novina, članaka itd. pišu se velikim početnim slovom prve reči i deo naslova koji označava vlastito ime: Gorski vijenac, Na Drini ćuprija, Društvo u Zolinoj Nani, Naš jezik i mi, itd.

Imena praznika pišu se velikim početnim slovom prve reči: Bajram, Uskrs, Nova godina, Prvi maj, itd. Ako je drugi deo višesložnog imena praznika i sam vlastito ime, onda se piše velikim slovom: Dan Republike (odnosi se na SFRJ), Sveti Sava (praznik).

Božanstva i sveci - Imena božanstava pišu se velikim slovom: Zeus, Hera, Svevišnji, Jehova, Gospod. Kada ime božanstva predstavlja višečlani naziv, onda se piše samo prvo slovo veliko (Sveta trojica, Duh sveti), osim u slučajima kada se radi o vlastitom imenu (sveta devica Marija, prepodobni mučenik Teodosije, itd.). Kod pluralnih imena božanstava u grčkoj mitologiji, imena se pišu velikim slovom iako su zajedničke imenice, jer obično predstavljaju određen i konačan broj ličnosti (Gorgone, Ernije, Eumenide, Mojre), pa se stoga smatraju ličnim imenima. Ima imenica ovog tipa koje se takođe koriste i u prenesenom značenju i tada se pišu malim slovom. Imenice bog, boginja, božica, kad se upotrebe kao zajedničke imenice, pišu se malim slovom: bog Zevs, boginja Atina. Imenice Bog i Alah se pišu velikim slovom kada se njima personifikuje božanstvo ili se označava ime nekog lica: Reče Bogu Mihail arhangel... Kada se koriste u opštem značenju, uvek se pišu malim slovom: bog, alah. Imenica sveti kao i skraćenica iste (sv.) se piše malim slovom ako se odnosi na samog sveca kao čoveka. Ako se odnosi na praznik, crkvu ili geografsko ime, onda se piše velikim slovom.

Crkve, verske organizacije i hramovi - Imena crkava i verskih organizacija, ako se radi o zvaničnim nazivima, pišu se velikim početnim slovom prve reči: Srpska pravoslavna crkva, Katolička crkva. Nezvanični nazivi verskih organizacija se pak, pišu malim slovom: protestantska crkva. Nazivi hramova i crkava pišu se malim slovom: crkva svetog Marka, katedrala u Milanu. Međutim, ako se radi o samom imenu crkava i hramova, onda se piše velikim početnim slovom: Sveti Naum, Đurđevi stupovi.

Sportski, društveni i kulturni događaji - Nazivi skupova, kongresa, sajmova, izložbi, sportskih i kulturnih događaja takođe se pišu velikim početnim slovom prve reči: Sajam mode, Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije, Olimpijske igre, Oktobarski salon, itd.

Imenice koje dolaze iza rednog broja pišu se malim slovom, jer redni broj zamenjuje prvu reč: 1. bataljon/Prvi bataljon, 7. kongres Udruženja ortodonta Srbije (Sedmi kongres Udruženja ortodonata Srbije).

Istorijski događaji - Imena ratova, primirja, sporazuma, ustanaka, revolucija pišu se velikim početnim slovom prve reči: Oktobarska revolucija, Stogodišnji rat, Španski građanski rat, Seljačka buna, Ilindenski ustanak, Pariska komuna, Sporazum u Rambujeu, Minhenski sporazum, Novosadski dogovor, itd. Ukoliko naziv istorijskog događaja ima opisni karakter, onda se piše malim slovom: ustanak 13. jula. Nazivi ratova i drugih istorijskih događaja koji imaju simboličko ime i koji se sastoje od prideva i imenice, uvek se pišu velikim početnim slovom prve reči: Kosovski boj, Cerska bitka, Sremski front, Sarajevski atentat, Nirnberško suđenje.

Trgovi, gradska naselja i ostali javni prostori - Imena ulica, trgova, gradskih naselja, parkova, građevina, spomenika, pišu se uvek velikim početnim slovom prve reči: Bosanska ulica, Savski venac, Studentski park, Ulica socijalističke revolucije.

Ulica - Kada se reč ulica u množini ili u jednini množinskog značenja nađe ispred posebnih imena treba je pisati malim slovom, a velikim slovom početak posebnog imena: Bez struje su ostale ulice Čika Ljubina, Vasina i Studentski trg. Kada je reč ulica već upisana, normalno je velikim slovom upisati kraće ime ulice, npr.: Knez Mihailova, Kneza Miloša, Internacionalnih brigada. Budući da reč ulica u ovim primerima nije neodvojivi deo imena, nije jezički pogrešno ako se ona shvati kao najavna opšta reč i piše malim slovom, a velikim slovom početak karakterističkog imena: ulica Bosanska (bolje Bosanska ulica). Reč ulica treba pisati malim slovom i kad se (kao termin) nađe ispred imeničkog ili pridevsko-imeničkog naziva: ulica Velike spomenica, ulica Mirijevski venac, ulica Ilica, itd. Nazivi u kojima nema reči ulica ispisuju se uvek kao puni nazivi, velikim početnim slovom. Puni naziv, velikim početnim slovom, treba ispisivati i kad je reč ulica neodvojivi deo imena: Ulica brodarica, Ulica breza i sl.

Izvor teksta: www.vokabular.org