Kako pobediti tremu i anksioznost

Od nje se ne umire. Bar niko nikad nije. Od nje ne može da se skrati život, nije nikakav predznak, kao što uznemirena osoba misli, niti je simptom neke teške bolesti - bar ne kad su u pitanju samo živci i teška trema od toga šta nas iščekuje za koji dan, sat ili minut. Što se više približava dan neke odluke, dan koji nam je važan, bilo zbog razgovora za posao ili zbog ispita koji odlučuje o mnogo tome, ili neke druge provere, dlanovi su sve mokriji, srce je sve više u grlu a stomak u fronclama. Hladan znoj izbija kao da ćete se svakog trenutka srušiti. Neko bukvalno dobije fizičke simptome kao što je nagon da se "baci pegla" ili da se u kontinuitetu duže sedi na WC šolji zbog teških grčeva.

Trema, ništa nepoznato na ovom svetu, a oni koji kažu da je nemaju - lažu. Oni su samo dovoljno dobro savladali tehnike i snagom samopouzdanja, volje i već nečeg trećeg, objasnili sebi da ono što ih čeka ne mora da znači propast, već uspeh. Oni se ne boje uspeha.

Može li se snagom misli i isključivo pozitivnom energijom postići uspeh? Pa, kad imate kampanjca koji nije pipnuo knjigu, šanse su minimalne, ali ostvarive. Kad imate nekoga ko je dugo vredno radio, sigurnost u sebe može da donese mnogo toga pozitivnog. Ali isto tako može i trema.

Ne znači obavezno da je trema loša. Recimo, ako brinete mnogo i često - vaša anksioznost može da bude znak visoke inteligencije. Tako bar kažu vrhunski američki terapeuti. Ova pomalo diskriminativna ideja postoji već neko vreme: izreka da je neznanje blaženstvo sugeriše i obrnuti smer - da znanje podrazumeva bol. Sada ta tvrdnja dobija i naučnu potvrdu. U studiji psihologa Aleksandera Penija i njegovih kolega, preko 100 studenata na Univerzitetu Lejkhed u Ontariju trebalo je da prijave nivo svoje zabrinutosti. Istraživači su otkrili da su oni studenti koji su bili anksiozniji i više se slagali s izjavom tipa "Uvek sam zabrinut zbog nečega", imali viši rezultat na testu inteligencije. Percepcija da su oni preterano zabrinuti pametniji ojačana je čudnim eksperimentom iz 2012. koji su izveli psiholozi Tsachi Ein-Dor i Orgad Tal, iz interdisciplinarnog centra Herzlija u Izraelu.

Eksperiment je merio slučajne nalete stresa kod 80 studenata. Njihov posao je bio da ocenjuju crteže softverskog programa, uz jedan namešteni "detalj": tokom tog posla "slučajno" bi aktivirali opasan kompjuterski virus. Tada bi obučeni glumci "izdramili" da je neophodno otrčati po tehničku podršku hitno, pre nego što vredna arhiva potpuno nestane. Na tom putu su ih čekale još četiri pripremljene prepreke, na primer, neko bi ih u hodniku zadržavao zbog ankete ili prosuo hrpu papira da ih uspori. Oni sa najviše anksioznosti bili su bolje koncentrisani na tako običan zadatak kao što je rešavanje dovođenja programera.

"Anksiozniji pojedinci bili su manje spremni da odlažu izvršenje zadatka", navodi se u studiji. Ta ideja da su oni zabrinutiji mudriji od ostalih objašnjava se time da je anksiozan um istraživački (traži problem i mane), a pametniji ljudi imaju kognitivnu sposobnost da istraže više uglova bilo koje situacije, za dobro ili loše.

Ako se osvrnete unazad, najinteligentniji ljudi sveta bili su izuzetno anksiozni - Nikola Tesla, Čarls Darvin, Abraham Linkoln, koji je sebe opisao kao "prirodno nervozni temperament". Koji god nivo kreativnosti posedujete, ako vas prati strah, verovatno ćete imati više šansi da preživite, kažu psiholozi. Kad vam neko sledeći put kaže da se opustite, objasnite da nervoza ima svoje prednosti, kao na primer viši IQ.

Ali šta kad ona parališe, toliko da čovek ne može da funkcioniše? Jednostavna tehnika pod nazivom "ponovna procena zabrinutog" može da pomogne ljudima da kanališu nervozu u bolje performanse.

Prvo je važno znati da naša potreba da rešimo problem predstavlja -- problem. Stres stvara želja da budemo "tamo" a ne "ovde", tj. neizvesnost nekog važnog trenutka. U našoj glavi je permanentan samo naš problem, ništa drugo na svetu nije, rekao je Čarli Čaplin, i sam poznat po različitim stanjima duha.

"Kad pitate ljude kako se osećaju povodom govora koji treba upravo da ozdrže, oni uglavnom kažu da su nervozni i da pokušavaju da se smire", kaže Alison Vud Bruks, profesor na Harvardskoj školi biznisa. Ali upravo obrnuta tehnika, tj. reći sebi da ste "uzbuđeni" umesto "nervozni" mnogo može da pomogne. Oba osećanja uznemiravaju, srce lupa jače, kortizol raste, a telo je spremno na akciju. Jedina razlika je što je prvo pozitivna emocija koja se koncentriše na ono što bi moglo da prođe dobro. Smirenost je takođe pozitivna, ali nosi nizak nivo uzbuđenja. Za većinu ljudi potrebno je manje napora da se "prešaltuju" sa "nervoze" na "uzbuđenje" nego na mirnoću.

Drugim rečima, mnogo ćete više sebi pomoći ako ubedite sebe da ste uzbuđeni nego mirni kada vas napadne anksioznost. Vud Bruks kaže da nije loše napraviti listu onoga što bi moglo da nas učini anksioznima, i kako bi to moglo da bude s dobrim ishodom po nas.

Doduše, ova tehnika nije za svakoga, recimo, nije nikako za hirurge, čiji posao zahteva mirnoću i kontrolu motorike. Većina pak može da obavlja svoj posao pod stresom.

Kada se "veliki dan" približava, a nivo stresa otkida, moguće je učiniti nešto, kažu stručnjaci. Recimo, ništa dobro neće doneti paničenje. Doneće samo blokadu u glavi. U zavisnosti od toga kakav je ko tip, svako treba noć uoči važnog događaja da radi ono što mu prija - nekome je to trčanje i izbacivanje stresa, a nekome druženje, šetnja i nešto opuštajuće. Obična kupka, recimo. Ništa ne treba siliti i forsirati. Psiholozi kažu da je važno i jesti i da je bolje da su to složeni ugljeni hidrati, jer drže energiju. Važno je držati se rutine koju imamo jer, recimo, učenje od 24 sata sedam dana nedeljno može samo da iscrpi i učini da izgorimo, mnogo pre pravog ispita. Kažu da je važno podeliti svaki dan na tri perioda od 150 minuta i ponavljati gradivo dva od tri perioda. Jedan dan nedeljno imati potpuno za ponavljanje. Ne odustajte od dokolice, jer je ona mnogo važna. Zdrav život je važan, podrška prijatelja i porodice. Sve što odvlači energiju nije vredno pažnje. Ne eksperimentišite ni sa čim novim u tom trenutku. Važna napomena je da je obavezno "izduvati se" posle ponavljanja. Šta god to za vas predstavlja.

Ako i dalje ne možete da se smirite, računajte na to da je potrebno više vremena da se stekne neka navika i promeni obrazac ponašanja. Još važnije, zapamtite da većina ljudi oseća tenziju u važnom trenutku. Koliko god dobro da ste pripremljeni, možete da prođete loše, i obrnuto. Zašto onda preterano brinuti zbog nečega što se najčešće nikad i ne dogodi, kako kaže Marfijev zakon?

"Keep calm and carry on."