Kako postati bolji student: Metode efikasnog učenja koje funkcionišu

U savremenom obrazovnom sistemu pitanje efikasnog učenja je veoma aktuelno. Međutim, često se u školskim sistemima podstiče površno učenje ili „učenje napamet”, koje ne doprinosi dubljem razumevanju gradiva. Ova konvencionalna metoda učenja može zadovoljiti trenutne obrazovne zahteve, ali neće razviti kritičko razmišljanje i veštine primene znanja u stvarnim situacijama.

Srećom, postoje različite metode učenja koje omogućavaju studentima da bolje razumeju i lakše usvoje gradivo. Svaki student ima jedinstvene preferencije i potrebe, stoga je važno da pronađe metode učenja koje najbolje odgovaraju njegovom stilu i ciljevima. Bez obzira na to da li se radi o aktivnom učenju, vizualizaciji, grupnom radu ili drugim pristupima, svako može pronaći metode koje će mu pomoći da postane bolji studenti i lakše savlada akademske zahteve.

Kako učiti efikasno?

Postoji veliki broj metoda koje studenti mogu da primene. U zavisnosti od preferencija, neke će biti manje, a neke više efikasne. Međutim, nekoliko opštih principa pokazalo se veoma efektno.

1. Sagledajte gradivo kao celinu pre izdvajanja važnih informacija

Efikasno učenje zahteva pažljivo planiranje i pristup koji je usredsređen na bitne informacije. Pre nego što posegnete za markerom kako biste podvukli pojedine delove teksta, važno je da se materijal sagleda u celini. Ovaj korak je ključan za razumevanje konteksta.

Kada pažljivo proučimo čitavu lekciju ili tekst, možemo bolje prepoznati ključne tačke i glavne ideje. Nakon toga, podvlačenje ili označavanje ovih ključnih delova postaje mnogo smislenije. Ova tehnika pomaže u usmeravanju pažnje na najvažnije informacije, olakšava ponavljanje gradiva i podstiče bolje razumevanje.

2. Eksperimentišite sa stilovima učenja

Efikasno učenje ne zavisi samo od materijala i uloženog truda već i od toga kako pojedinac najbolje procesuira informacije. Razumevanje različitih stilova učenja može biti ključno za postizanje uspeha u obrazovanju.

Tri osnovna stila učenja koja su bazirana na načinu usvajanja informacija su:

• Vizuelni. Ovaj tip ljudi najbolje usvaja informacije kroz slike, dijagrame, grafikone i tekstualne informacije. Upotreba boja, iscrtavanje skica i kreiranje vizualnih asocijacija pomažu im da bolje razumeju gradivo.
• Auditivni. Ove osobe preferiraju učenje putem slušanja i razgovora. Aktivnosti kao što su diskusije, slušanje predavanja ili snimanje glasovnih beležaka pomažu im da bolje usvoje informacije.
• Kinestetički. Ovaj tip ljudi najbolje uči kroz praktično iskustvo i fizičku interakciju sa materijalom. Upotreba modela, eksperimenata i praktičnih vežbi pomaže im da bolje razumeju i zapamte gradivo.

Svako ima svoj jedinstveni stil učenja, ali eksperimentisati sa različitim tehnikama kako biste pronašli onu koja vam najviše odgovara može biti veoma korisno. Kombinovanje različitih pristupa u učenju može vam pomoći da bolje razumete i zapamtite gradivo. Važno je da budete fleksibilni i otvoreni za različite stilove kako biste postigli najbolje rezultate u svom obrazovanju.

3. Kreirajte asocijacije

Kreiranje asocijacija je moćan alat za efikasno učenje. Ova tehnika se zasniva na principu povezivanja novog gradiva sa već poznatim informacijama ili iskustvima, što pomaže da se naučeno bolje zapamti i integriše u dugoročnu memoriju.

Kada povežemo novo znanje sa već postojećim, stvaramo mentalne mostove koji olakšavaju pristup informacijama onda kada nam zatrebaju. Na primer, ako učimo strani jezik, možemo povezati nove reči sa rečima iz maternjeg jezika koje zvuče slično ili imaju slično značenje. Ovaj tip asocijacije olakšava pamćenje i brže prepoznavanje reči.

Takođe, kreiranje vizualnih asocijacija može biti korisno. Kada pokušavamo zapamtiti niz činjenica, možemo ih povezati sa određenim slikama ili mentalnim slikama. Ovo često čini apstraktne informacije konkretnijim i lakšim za pamćenje.

4. Postavite problem i rešite ga

Metoda postavljanja problema i njegovog rešavanja predstavlja izuzetno efikasan način učenja. Ova tehnika podrazumeva da student sam postavi izazovno pitanje ili problem koji će zatim rešiti. Ovakav pristup omogućava dublje razumevanje gradiva i bolje pamćenje.

Kada postavite problem, angažujete svoj um u analizi i razmišljanju o rešenju. Aktivno razmišljanje i traženje odgovora pomažu u jačanju kognitivnih veština. Kroz ovaj proces um stvara veze i asocijacije koje čine informacije lakšim za pamćenje.

Rešavanje problema takođe pomaže u kontekstualizaciji gradiva. Umesto da pasivno primamo informacije, mi aktivno radimo na njihovom razumevanju i primeni. Ovaj proces čini učenje značajnijim i omogućava nam da se dublje povežemo sa gradivom.

Osim toga, kada samostalno rešimo problem, osećamo se ispunjeno i raste nam samopouzdanje. Proces postavljanja problema i traženja rešenja pomaže nam da razvijemo veštine kritičkog razmišljanja, analize i rešavanja realnih problema u svakodnevnom životu.

5. Ponavljajte

Ponavljanjem informacije se ugrađuju u memoriju i postaju dostupnije kad god su nam potrebne. 

Jedan od popularnih načina za ponavljanje je korišćenje „flashcards” ili „indeks kartica”. Na jednoj strani kartice možete napisati pojam ili pitanje, a na drugoj strani odgovor ili objašnjenje. Pomoću ovih kartica možete testirati svoje znanje, ponavljati gradivo i usredsrediti se na ono što ne znate dovoljno dobro.

Tehnika poznata kao „progresivno ponavljanje” podrazumeva ponavljanje gradiva u sve dužim vremenskim razmacima. Na primer, prvi put ćete ponoviti gradivo nakon jednog dana, zatim nakon tri dana, sedam dana itd. Ovaj metod omogućava postepeno jačanje pamćenja i sprečava zaboravljanje.

Ponavljanje takođe može uključivati pisanje sažetaka ili ponavljanje gradiva naglas. Važno je da prilagodite tehniku ponavljanja svojim potrebama i bez obzira na izabranu metodu, redovno ponavljanje će vam pomoći da bolje pamtite i razumete gradivo, što je ključ za akademski uspeh.