Kako se izboriti sa predispitnim stresom

Stres je univerzalna ljudska reakcija na situacije koje doživljavamo kao zahtevne, preteće ili izazovne. Upravo zbog toga što je sastavni deo naše svakodnevice, stres ima potencijal da nas podstakne i pripremi za suočavanje sa različitim izazovima.

Jedna od čestih manifestacija stresa kod studenata jeste predispitni stres, koji može značajno uticati na njihov akademski uspeh. Stres u ovom kontekstu možemo definisati kao emocionalnu reakciju na izazove ili pritiske u vezi sa učenjem i testiranjem. Ovaj stres često proizlazi iz visokih očekivanja, straha od neuspeha i potrebe da se postignu akademski ciljevi.

Razumevanje prirode ovog stresa i načina na koje se njime može upravljati ključno je za postizanje uspeha u školovanju i očuvanju emocionalnog i fizičkog zdravlja tokom studiranja. 

Šta je stres?

Biološki, stres potiče iz našeg nervnog sistema i hormonskih promena koje se dešavaju u telu. Kada se suočimo sa stresnom situacijom, naš organizam reaguje lučenjem hormona kao što su adrenalin i kortizol. Ovi hormoni povećavaju našu budnost, brzinu odlučivanja i energiju kako bismo se bolje nosili sa situacijom.

Evoluciono, stres potiče od naše potrebe za preživljavanjem. Naši preci su morali brzo reagovati na pretnje, kao što su divlje životinje ili prirodne katastrofe, a stres im je pomagao da prežive.

Koji su uzroci stresa kod studenata?

Stres se često javlja kod studenata iz različitih razloga, a neki od ključnih faktora koji doprinose njegovoj pojavi su:

• Visoka očekivanja. Studenti se često suočavaju s visokim očekivanjima, kako sopstvenim, tako i očekivanjima svojih roditelja, profesora i okruženja. Visoka očekivanja i nerealno postavljeni ciljevi kod studenata stvaraju osećaj anksioznosti. 
• Strah od neuspeha. Strah od neuspeha, bilo da se radi o padu na ispitu ili neispunjavanju drugih ciljeva, može izazvati intenzivan stres. Studenti često osećaju da će neuspeh imati negativan uticaj na njihovu budućnost.
• Pretrpanost obavezama. Studiranje zahteva dosta vremena i truda, a studenti često imaju i druge obaveze, poput posla ili porodičnih obaveza. Nedostatak vremena i veliki broj aktivnosti koje pokušavaju da izbalansiraju dovodi do kontinuiranog osećaja napetosti.
• Ispitni rokovi. Veliki broj ispita u kratkom vremenskom periodu uglavnom dovode do pojačavanja stesa. 
• Nedostatak samopouzdanja. Neki studenti mogu imati nisko samopouzdanje u vezi sa svojim akademskim sposobnostima, što može izazvati anksioznost tokom učenja i ispitivanja.
• Nedostatak adekvatnih strategija za upravljanje stresom. Studenti možda nemaju dovoljno iskustva ili znanja o tome kako efikasno upravljati stresom, a to može doprineti osećaju nemoći.

Efikasne strategije za prevazilaženje predispitnog stresa

Predispitni stres je neizbežna pojava u životu svakog studenta. Bez obzira na nivo obrazovanja ili stepen samopouzdanja, većina studenata se suočava sa ovim izazovom tokom svog akademskog puta. Međutim, važno je shvatiti da stres nije nepremostiva prepreka i da postoje efikasne strategije za prevazilaženje ovog problema.

1. Budite organizovani

Započnite pripreme na vreme kako biste izbegli nagomilavanje gradiva. Pravljenje struktuiranog rasporeda pomoći će vam da optimalno rasporedite vreme za učenje, dajući prioritet najvažnijim predmetima i zadacima. 

Ključ je u postavljanju realnih ciljeva koji su izvodljivi i merljivi. Na taj način imaćete jasnu mapu šta treba da postignete i kada. Ovaj pristup će vam pružiti osećaj kontrole nad svojim obavezama i smanjiti stres koji dolazi iz osećaja haosa i nereda.

2. Praktikujte aktivnosti koje vas opuštaju

Uključivanje aktivnosti opuštanja u svoj svakodnevni ritam je ključ za očuvanje mentalnog zdravlja tokom priprema za ispite. Vežbanje, meditacija, duboko disanje ili šetnja prirodom su odlični načini da se oslobodite stresa i napetosti. 

Pronađite tehniku koja vam najviše odgovara i posvetite joj vreme svakodnevno. Ovi trenuci opuštanja će vam pomoći da se resetujete i povratite energiju za dalje učenje.

3. Pratite svoj napredak

Redovno praćenje napretka može vam pružiti osećaj zadovoljstva i samopouzdanja. Kada postignete određeni cilj ili završite deo gradiva, zabeležite to. 

Na taj način imaćete vizuelni podsetnik o svojim postignućima, a to će vam pomoći da budete sigurniji u svoje sposobnosti. Praćenje napretka takođe omogućava pravovremeno prilagođavanje vašeg rasporeda učenja ako primetite da nešto nije išlo kako ste planirali.

4. Potražite pomoć i podršku

Nemojte se ustručavati da potražite pomoć i podršku kada su vam potrebni. Razgovarajte sa profesorima, tutorima ili kolegama o svojim nedoumicama ili problemima u vezi sa gradivom. 

Podelite svoje brige sa nekim ko može da vam pruži savete ili smernice. Druge osobe mogu vam ponuditi nove perspektive i ideje koje vam mogu pomoći da bolje razumete gradivo ili rešite konkretni problem.

5. Vodite računa o fizičkom zdravlju

Fizičko zdravlje igra ključnu ulogu u vašoj sposobnosti da se suočite sa stresom. Obratite pažnju na svoju ishranu, obezbedite dovoljno sna i redovno vežbajte. 

Pravilna ishrana obezbeđuje vašem mozgu potrebne nutrijente za efikasno učenje i koncentraciju. Dobar san omogućava vašem telu da se oporavi i osveži. Vežbanje povećava protok krvi i kiseonika u mozgu, što može poboljšati vašu sposobnost da se koncentrišete i zapamtite informacije. Takođe, izbegavajte preterano unošenje kofeina ili šećera, jer ovi stimulansi mogu izazvati oscilacije energije koje otežavaju učenje.

6. Pozitivan stav i vizualizacija uspeha

Pozitivan stav igra ključnu ulogu u prevazilaženju predispitnog stresa. Verujte u sebe i svoje sposobnosti. Kako biste ojačali svoj pozitivan stav, možete koristiti tehnike afirmacije i vizuelizacije.

Vizuelizacija je moćna tehnika koja vam može pomoći da se osećate samouverenije pred ispit. Zamislite sebe kako uspešno savladavate gradivo i dobijate visoke ocene. Vizualizacija vam omogućava da se emotivno povežete sa svojim ciljevima i stvorite mentalnu sliku uspeha. Ova pozitivna slika može vam pružiti dodatno samopouzdanje i smanjiti stres.

7. Naučite da prihvatite imperfekciju

Niko nije savršen, i to je sasvim u redu. Ne opterećujte se potrebom za savršenstvom. Greške su normalan deo procesa učenja. Shvatite da svaka greška predstavlja priliku za rast i poboljšanje. Nemojte da dozvolite da strah od grešaka ometa vaš napredak.