-
Kako upisati umetničku akademiju? - drugi deo
Kako upisati umetničku akademiju?
-drugi deo-
Kako da znate koji je profesor dobar?
Ako biografije nisu pouzdani kriterijum, na šta se osloniti? Ako je u profesor još uvek aktivan umetnik, a većina jeste, prisustvujte nekom njegovom nastupu ili izložbi. Dobar izvođač nije uvek i dobar pedagog, zato pronađite njegove sadašnje i bivše studente, prisustvujte i njhovim nastupima ili izložbama, raspitajte se o profesoru. Imajte na umu da će pedagoške kvalitete istog profesora različito ocenjivati vredni studenti i oni koji to nisu.
Obratite pažnju na uspehe bivših studenata, naročito u oblasti koja vas privlači. Uspesi bivših studenata su najbolji pokazatelj kvaliteta nečijeg pedagoškog rada. Razmislite da li je uspešan pedagog onaj iz čije je klase izašlo nekoliko zvezda, ili onaj koji kontinuirano obrazuje dobre umetnike tokom dužeg vremenskog perioda.
Ako profesor drži konsultacije, zamolite ga da vas čuje. To je dobar način da se upoznate. Ako želite da studirate baš kod tog profesora, recite mu to otvoreno i objasnite svoje motive. Takva izjava – ako je iskrena! – može značajno da vam poveća šanse da budete primljeni. Svaki profesor će radije primiti kandidata koji razmišlja poput njega, nego nekog ko ima drugačija shvatanja o životu i umetnosti. Ukoliko ne želi da vas upozna pre ispita, neka vas to ne obeshrabri, verovatno samo želi da svim kandidatima pruži jednaku šansu na prijemnom ispitu.
Polaganje prijemnog – na više akademija ili na samo jednoj?
Postavlja se pitanje da li je bolje polagati prijemni ispit na više akademija ili samo na jednoj. Ima profesora koji ne gledaju blagonaklono na studente koji polažu i kod njih i kod njihovih kolega (što je vrlo lako saznati). Već u toku konsultacija saopšte kandidatu da li će ga primiti i očekuju od njega istu vrstu iskrenosti. Ukoliko je profesor kod koga želite da upišete takav, i drži svoju reč (što je takođe lako saznati), poštujte ukazano poverenje i ne pokušavajte da polažete kod drugih profesora. U suprotnom, svakako polažite svuda gde postoji studijski program (smer) koji vas interesuje.
Nije slučajno što se datumi prijemnih ispita na različitim akademijama ne poklapaju. Oni koji su primljeni treba da budu svesni da su tek na početku, da ih čeka veoma ozbiljan rad i da od načina na koji budu iskoristili godine studija umnogome zavisi njihova budućnost. Stvari koje se ne nauče kada je potrebno – ne nauče se nikad! Sve kasnije aktivnosti su ili nadgradnja blagovremeno stečene osnove, ili, neretko, samo neprimereno upinjanje da se prikriju propusti u obrazovanju i da se, uprkos njima, izbori mesto u hijerarhiji.
Šta ako ne položite?
Šta sa onima koji nisu položili? „Padanje“ na prijemnom ispitu jedan je od najtraumatičnijih događaja u dotadašnjem životu kandidata. Razlog je razumljiv – i potpuno pogrešan. Većina kandidata doživljava rezultate ispita kao konačan sud o sopstvenim sposobnostima, što on nikako nije.
Na prijemnom ispitu se procenjuje vaše trenutno znanje i potencijal da se razvijate na način koji profesor smatra ispravnim. Ne procenjuje se vaša sklonost ka umetnosti, osim ako je izrazita (gotovo svi kandidati su u dovoljnoj meri skloni umetnosti, a o onim retkim koji nisu, komisija i ne diskutuje), niti bilo koja osobina koju ne biste mogli da razvijete pravilnim i istrajnim radom.
Svaki profesor pri procenjivanju kandidata daje prednost određenim elementima u odnosu na druge: izražaju, tehnici, kulturi, kreativnosti, razumevanju... Možda ste dobri u nečemu što profesor ne smatra presudnim, a nedovoljno dobri u onome što on smatra bitnim. Pokušajte kod nekog drugog. Možda ste bili dobri u svemu, ali je neko, te godine, bio za nijansu bolji od vas. Pokušajte ponovo sledeće godine.
Ima profesora koji odbijaju svaki kontakt sa kandidatima pre prijemnog ispita, ali po njegovom završetku popričaju otvoreno sa svima i objasne im zašto su, ili nisu, primljeni. Neki rade suprotno, otvoreni su za konsultacije pre ispita ali ćete o ishodu saznati isključivo preko oglasne table, odnosno interneta. Ako je ikako moguće, pokušajte, na kulturan način, da od profesora dobijete komentar po završetku ispita, bez obzira na ishod. Možda ćete se iznenaditi koliko je malo nedostajalo da budete primljeni i to saznanje će vam biti podsticaj da do sledeće godine korigujete nedostatke na koje vam je profesor ukazao i dostignete nivo neophodan za početak studija.
Zaključak
Ništa ne može da zameni kontinuirani višegodišnji rad sa profesorom koji je stručan i spreman da vam posveti svoje vreme. Ako imate sreće da vam predaje čovek koji poseduje sve neophodne stručne i moralne kvalitete, poštujte ga, budite mu zahvalni i dopustite mu da vas oblikuje. Takav profesor će vas najbolje pripremiti za izazove koji su pred vama. Takođe, budite svesni da je učenje aktivan proces. Posvetite se umetnosti, bavite se njome, istražujte je. Ne takmičite se ni sa kim. Uvek će postojati neko ko je u stanju da održi više koncerata/predstava/izložbi od vas, privuče veću medijsku pažnju, izmami jeftinim trikovima oduševljenje publike. Ne ugledajte se na njih, ne podilazite publici, niti ispitnoj komisiji. Kreirajte umetnost koju razumete i trudite se da proniknete u njenu suštinu. Razvijajte svoj talenat i širite svoju kulturu. Negujte sopstvenu individualnost. Kultivisana ličnost oplemeniće vaš umetnički izražaj i on neće ostati nezapažen.
Članak je nastao adaptacijom teksta pod nazivom Kako položiti prijemni ispit na muzičkoj akademiji? Autor originalnog članka je Andrija Blagojević, docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i predsedavajući Internacionalne asocijacije klarinetista za Srbiju (International Clarinet Association).
