Kako upisati umetničku akademiju? - prvi deo

Kako upisati umetničku akademiju?

-prvi deo-

Za početak, postavite sebi dva osnovna pitanja: gde ste sada i gde želite da budete u budućnosti? Na ova pitanja morate da odgovorite sami, a odgovori moraju biti najprecizniji mogući. Nema svrhe upisivati umetničku akademiju ukoliko je vaš jedini motiv obezbeđivanje egzistencije. Postoje mnogo jednostavniji i sigurniji načini da se obezbedi stalni izvor prihoda. Borite se za upis na akademiju jedino ako zaista želite da se bavite umetnošću i spremni ste da joj posvetite svoj život.

Ako ste konstatovali da ste spremni da se posvetite umetnosti, razmislite o detaljima – na koji način želite da se bavite umetnošću?

Ukoliko vas zanima muzika, da li želite da postanete solista, član kamernog sastava, orkestarski muzičar, pedagog u muzičkim školama ili akademijama? Slična pitanja možete postaviti sebi i za druge grane umetnosti.

Vrlo je verovatno da vaše želje u ovom trenutku neće biti previše realistične, sve dok ne razvijete sposobnost realnog sagledavanja činjenica.  Za početak bitno je da imate cilj kome težite, a kurs ćete već korigovati usput, u skladu sa povratnim informacijama. Cilj ne treba da bude upisati akademiju, to je samo prvi korak, cilj mora da bude dugoročniji.

Polazna tačka

Koje su vaše trenutne veštine, a koje tek morate da steknete da biste ostvarili ciljeve? Koliko ste dobri u onome što radite? S tim u vezi, treba da budete svesni da je sasvim moguće da ste bolji ili slabiji umetnik nego što mislite. Druga mogućnost je verovatnija. I dok je sasvim u redu da što više dece stekne osnovno znanje o različitim umetnostima (muzika, slikarstvo, gluma...), veoma je štetno podsticati đake da nastave školovanje iz oblasti umetnosti bez obzira da li za to imaju prirodnih sklonosti. Umetnost se u našoj zemlji često previše usko shvata. Za bavljenje ozbiljnom umetnošću, kao i svim elitističkim zanimanjima, neophodno je posedovati kulturu razmišljanja, a ona počinje da se razvija mnogo pre upisa na akademiju.

Postoje slučajevi gde pojedini đaci umetničkih škola imaju veliku podršku okoline i profesora iz srednjih škola (a samim tim i veće samopouzdanje),  iako ne poseduju neophodne sklonosti za dalje bavljenje umetnošću. Ima i suprotnih slučajeva, đaka koji imaju dobru osnovu, i uz malo dodatnog rada na detaljima i više samopouzdanja (samopouzdanje je rezultat znanja i iskustva, kvalitet koji se razvija u toku života, a ne urođena osobina!) mogli bi da postanu veoma dobri umetnici, ali nemaju podršku svojih srednjoškolskih profesora. Ovo se najčešće dešava kada se profesori plaše gubitka reputacije ukoliko đak ne položi prijemni.

Nemojte dozvoliti da ovakvi profesori kroz vas projektuju sopstvene stavove i time određuju vašu sudbinu, umesto da vam pruže objektivne informacije.

Kako izabrati akademiju?

Najvažnije je izabrati dobrog profesora – budućeg mentora. Manje je važno na kojoj akademiji predaje profesor kod koga želite da učite, mada, ako ozbiljno razmišljate o svojoj budućnosti, treba da uzmete u obzir i dodatne faktore, kao što su studijski program koji nudi određena akademija (studijski programi su slični, ali nisu identični) i kvalitet umetničkog života u gradu u kome se nalazi akademija. U Srbiji trenutno postoji nekoliko fakulteta na kojima može da se studira ozbiljna umetnost. Izaberite onaj na kome ćete steći znanja i veštine koji su vam potrebni dugoročno gledano, a to nije uvek onaj koji je trenutno najviše cenjen među ljudima iz vašeg okruženja, na kome je studiranje najjeftinije, na kome je prijemni lakši nego na drugim fakultetima ili se nalazi u gradu u kome vam je najlakše da pronađete smeštaj.

Ako pretpostavimo da imate predispozicije za izgradnju karijere u ovoj oblasti, da ste shvatili šta još treba da naučite, i da ste spremni da platite cenu uspeha u vidu svakodnevnog inteligentnog i sistematičnog rada, ostaje da izaberete profesora koji će vas naučiti onome što vam je potrebno i akademiju na kojoj ćete steći neophodna prateća znanja i iskustva. Nemojte bezglavo pokušavati da se upišete bilo gde žele da vas prime. Nemojte juriti za velikim imenima, ali ni bežati od njih. Ne precenjujte i ne potcenjujte nikog. Razmislite da li taj profesor i ta akademija mogu da vam pruže ono što je vama potrebno. Potražite nekog ko je već prošao putem kojim ste se vi zaputili i ko je uspešan u onome što radi.

Svi profesori imaju ista osnovna znanja, ali se način razmišljanja može drastično razlikovati. Ljudski kvaliteti su takođe bitni. Da li profesor može da vam bude uzor? Nakon četiri ili više godina rada sa mentorom, poprimićete mnoge njegove osobine i način razmišljanja. Zato ga birajte veoma pažljivo.

Internet pretraga će vam pružiti osnovne informacije o karijerama potencijalnih profesora. Međutim, podatke iz biografija, uključujući i one na zvaničnim sajtovima institucija, treba uzeti u obzir sa velikom rezervom. Neki umetnici su prirodno veštiji od drugih da istaknu svoje uspehe. To je, uostalom, veština koja se može i naučiti, i uči se, na odgovarajućim seminarima. Ima izvanrednih umetnika koji pisanju biografije ne posvećuju dovoljno pažnje jer to smatraju nebitnim. Ima umetnika koji su iskreno skromni. Ima i onih koji, u želji da se prikažu u što boljem svetlu, pisanju biografija pristupaju veoma kreativno. Neki su ostvarili zavidnu biografiju – na papiru, ali su kvalitet podredili kvantitetu. Sve to treba imati u vidu prilikom procenjivanja nečijih profesionalnih uspeha.

>> Drugi deo saveta
Kako da znate koji je profesor dobar?
Polaganje prijemnog – na više akademija ili na samo jednoj?
Šta ako ne položite?