Lak način da učite u grupi

Jedna od metoda uspešnog učenja jeste i učenje u grupi. Radom u grupi stičete veštine liderstva, učite timsko rešavanje problema, izgrađujete samopouzdanje, razvijate veštinu rešavanja sukoba, bolje komunicirate i pregovarate, vežbate prezentaciju gradiva... Sve ovo može biti od velike koristi u procesu vašeg daljeg učenja i za izgradnju vaše ličnosti.
Da biste sa uspehom učili u grupi, potrebno je da prihvatite zajednički izgrađene vrednosti i načine za obavljanje učenja.
Druga bitna stvar za uspešno i efikasno učenje u grupi je da ste spremni da prihvatate i uvažavate razlike koje postoje među različitim učenicima ili studentima, da se uzajamno poštujete i ohrabrujete.
Važan faktor uspeha u grupi je i kreativnost njenih članova. Pri tom treba da vodite računa o meri. Preterano i previše napadno zasipanje ostalih članova grupe idejama ne mora uvek biti produktivno. Ideje treba da stavite u funkciju uspeha učenja, a ne isticanja samog sebe.
Kod rada u grupi treba da imate u vidu da su mogući i sukobi mišljenja. Oni često nastaju iz kreativnosti. Rešavanje sukoba treba da usaglasite sa ciljevima učenja i da uzajamno uvažavate ostale članove grupe.
Rad u grupi značajno zavisi i od uloga profesora ili instruktora. Učenje će zavisiti od postavljenih ciljeva učenja koje definiše profesor kao i od određivanja načina za postizanje istih.
Profesor može pomoći uspehu grupe nenametljivim vođenjem i usmeravanjem procesa učenja. On mora studentima ili učenicima staviti do znanja da grupno učenje nije neka neformalna aktivnost koja će onima koji malo rade omogućiti da bez posebnih napora budu nagrađeni "zajednički" uspelim učenjem. Ukoliko kod nekih učenika u grupi postoje ovakve namere, nastavnik treba da interveniše i učenje reorganizuje na takav način da se obezbedi učešće i doprinos svih učenika ili studenata.

U narednom delu navodimo nekoliko preporuka za organizaciju rada grupe za učenje:

1. Na prvom sastanku svaki član grupe za učenje treba da predstavi sebe, svoje prethodno iskustvo i kvalifikacije u sličnim projektima, očekivanja od rada grupe.
2. Zatim treba izabrati osobu koja će sazivati sastanke grupe kao i onoga ko će voditi zapisnik.
3. Potom je potrebno urediti način dostavljanja zapisnika sa sastanaka, da li će to biti poštom, mejlom.
4. Obavezati sve članove da pre sledećeg sastanka pročitaju zapisnik i daju svoju procenu unapređenja rada grupe.
5. Na prvom sastanku treba dogovoriti način, sredstva i učestalost komuniciranja članova grupe.
6. Zatim, utvrditi termine sastanaka, tj. mesto i vreme. Razmeniti brojeve telefona, mejl adrese i utvrditi pogodno vreme za komuniciranje među članovima.
7. Sedmi korak je formulisanje ciljeva učenja. Treba dogovoriti da svaki od učesnika u radu grupe za sledeći sastanak formuliše tri do četiri najvažnija cilja učenja. Ciljevi treba da budu specifični, merljivi, dostižni, bitni i povezani.
8. Na sledećem sastanku cela grupa treba da uporedi različita viđenja svojih članova i usaglasi cljeve grupe.
9. Deveta faza je određivanje procesa za postizanje ciljeva. Utvrđivanje metode, sredstava za realizaciju i prezentaciju učenja, faze realizacije učenja, vremenske okvire za projekat zajedničkog učenja, određivanje podgrupa, utvrđivanje metoda istraživanja (da li su to biblioteke, terenska istraživanja i sl).
10. Sledeća aktivnost je analiza učinjenih istraživanja, provera napretka procesa, analiza propusta, traženje pomoći...
11. Jedanaesta faza jeste završetak zadatka. Da li je to pisanje nekog eseja, završetak seminarskog rada, izrada prezentacije, kreiraje testova, navođenje bibliografije...
12. I završna faza jeste evaluacija i revizija. Ocenjuje se proizvod rada tima, proces rada grupe, učešće i doprinos pojedinih članova, rezime rada, ispravljaju se propusti i greške, daju sugestije i zaključci za unapređenja itd.

Preuzeto iz "Vodič za učenje" LINKgroup