Mape uma

Napretkom u polju nauke i medicine došli smo do spoznaje da je sve podložno promeni i ništa nije apsolutno. Znanje kojim vladamo je sve veće i ono nam pomaže da budemo sve bolji kvalitetniji, brži... Učenje je imperativ u svakom segmentu naših aktivnosti, proces koji nam omogućava da se krećmo uzlaznim putanjama i bivamo sve napredniji.

Ovu potrebu je prepoznao psiholog Toni Buzan (koji se od tada bavi razvojem umnih i kreativnih sposobnosti) i pretočio je u idejni projekat koji je rezultirao idejom o mapiranju uma. Mada se pretpostavlja da je još i Leonardo Da Vinči koristio ovakav način učenja i beleženja.

Šta su mape uma?

Ovakav način učenja nam omogućava da koristimo (i pamtimo) veoma obimnu materiju, sećajući se samo suštine, bez velikih osvrtanja na detalje. Mape uma predstavljaju grafički prikaz jasnog i kreativnog. Ovaj grafički prikaz se kreće od centra (sredine) ka krajevima sve više se granajući. Polazi se od osnovnog pojma ili teme, sve više ga razlažući i opisujući dok se ne stvore klučne reči za opis tačke od koje smo krenuli. Ključne reči imaju ulogu da stvore asocijaciju na određeni sadržaj izuzimajući nevažne detalje.

Specifičnost ovakvog učenja je u tome što se u isto vreme koriste obe moždane hemisfere. Leva ili logička hemisfera, koja se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama i desna ili kreativna hemisfera, koja je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Znajući ovo, kada mapiramo naš um, moramo koristiti pojmove koje koriste i jedna i druga hemisfera mozga. Dakle, levoj hemisferi su potrebne činjenice, a desnoj opisi tih činjenica.

Kako se crtaju mape uma?

Pre svega, jako je važno imati na umu da sve što se može treba povezati sa bilo kojom asocijacijom iz prošlosti jer je to najbolji vid ucrtavanja. Počinjemo od centralnog pojma, ključne ideje. Ukoliko je moguće, trebalo bi je predstaviti u vidu crteža kako bi olakšali našem mozgu jer se slike lakše pamte nego slova, reči ili rečenice (jer su oni našem mozgu već predstavljeni kao niz slika). Na centralni crtež "nižemo" dalje asocijacije koje raščlanjuju ključnu ideju. Centralni crtež bi trebao da sadrži minimum tri boje kako bi umu stvorili iluziju trodimenzionalnosti. Svaki novi vid razgranjavanja predstavljamo jednom od boja iz centra, tako da je poželjno da postoji što više boja (crna se ne preporučuje) i crteža jer mozak na njih izuzetno pozitivno deluje i lakše priziva asocijacije.

Crtanje se radi tako što za svaku granu za koju smo definisali boju, definišemo i neku reč koja je objašnjava (nju upisujemo horizontalno, iznad grane). Reči treba da budu štampane i da ih je što manje (rečenice ne dolaze u obzir). U crtanju grana kao i u pisanju reči preporučuje se maštovitost, dakle, što više stilova i načina za crtanje. Ne postoji konkretan smer ili plan crtanja, ali je važno da se organizujemo tako da sve bude čitko i vidljivo. Dobra ideja je da grane pri raščlanjivanju budu sve tanje i tanje kako bismo imali uvid u važnost pojmova koje ucrtavamo (što su grane tanje, u pitanju je veći detalj). Uopšeni savet za svaki od elemenata je da je bitno da sve bude lako za pamćenje, zabavno i zanimljivo.

Primena mapa uma

Umne ili mentalne mape imaju širok opseg primene i koriste se često u poslovne i obrazovne svrhe. Polja u kojima su one najprimenjivije su sumiranje nekog znanja, revidiranje, pojašnjavanje ili kao pomoćno sredstvo na, na primer, predavanjima, gde mogu da posluže kao podsetnik.

Ono što je možda najznačajnije istaći je da su mentalne mape "sredstvo" koje nam omogućava da dobijemo celovitiju sliku o obrađenoj temi, umesto da se prisećamo samo delova teme. Ova informacija izuzetno pozitivno utiče na organizaciju reprodukovanja i mogućnosti planiranja primene određenih informacija. A činjenica da su tom prilikom aktivne obe moždane hemisfere, doprinosi boljem balansu upotrebnog potencijala mozga i, samim tim, postiže se veći balans.

U izradama mentalnih mapa sada nam pomaže i tehnologija. Sve veća primena ove tehnike inspirisala je nastanak kompjuterskih programa koji omogućavaju crtanje mapa, čime dodatno štedimo vreme, a pritom, na raspolaganju imamo veći broj tehnika i alata.

Značaj celoživotnog usavršavanja je neosporan, sve što treba da uradimo je da budemo otvoreni i za nove tehnike usvajanja, reprodukovanja i primena stečenog znanja kako bi ono postiglo svoj cilj i unapredilo nas. Mentalne mape su sredstvo kojim upravo to možemo postići. Podstiču kreativnost i višestrano, sveobuhvatno razmišljanje, i definitivno predstavljaju nov i zanimljiv način učenja.