Naučite 4 stvari sada koje će vam koristiti do kraja života

Da li biste voleli da čujete nešto korisno danas? Savet, činjenicu… Nešto što će uneti pozitivne promene u vaš svakodnevni život?

Ako je vaš odgovor pozitivan i ako ste spremni da poboljšate kvalitet vašeg života, krenimo odmah sa predlozima.

1. Naučite zašto odlažete (poboljšajte efektivnost)

Odlaganje praćeno osećajem bezvolje za rad javlja se kao rezultat loših navika nastalih dugotrajnim ponavljanjem određenog ponašanja. Razmislite šta radite svakoga dana. Da li dosta vremena provodite na društvenim mrežama, dok se broj vaših klikova neprestano uvećava? Rutina je sledeća: najčešće vam na pamet padne neka ideja, zatim po navici odlazite na internet da je istražite i time na momenat bežite od posla koji vam se ne radi, ne čineći ništa korisno za sebe i ostavljajući vrlo malo vremena za rad. Kako sprečiti ponavljanje ovakvog i sličnog ponašanja? Uočavanjem i izbegavanjem loših navika i zamenom sa onim koje će vam koristiti. Na primer, svaki put kada osetite potrebu da proverite fejsbuk, odradite neku vežbu ili prošetajte.

2. Planirajte vaš dan (poboljšajte efikasnost)

Uzmite planer ili običan papir i olovku (istraživanja kažu da je olovka „moćnija“ od tastature kada je reč o čuvanju informacija), odvojite svako veče 5-10 minuta da zapišete šta ćete raditi narednog dana i odlučno se držite plana. Razmislite koje aktivnosti će vam pomoći da ispunite postavljene ciljeve u različitim sferama vašeg života (posao, zdravlje, lični razvoj). Zapišite ih sa jedne strane, a sa druge pišite beleške koje mogu biti i motivacione poruke, crteži… odnosno neki oblik fidbeka za određenu aktivnost. Kada ovako planirate vaše aktivnosti, spremno ćete ući u novi dan, bićete produktivniji, zadovoljniji i ispunjeniji.

3. Naučite da bolje razumete druge (poboljšajte ponašanje)

Kako da imate bolju interakciju i izazovete željene reakcije vaših sagovornika? Naučite da prepoznate u kom se mentalnom stanju nalazite, odnosno u kom se mentalnom stanju nalazi osoba sa kojom govorite. Postoji 5 mentalnih stanja: „brižni roditelj“, „roditelj koji kritikuje“, „odrasla osoba“, „slobodno dete“ i „buntovno dete“ (ili uža podela: roditelj, odrastao i dete). „Brižni roditelj“ ohrabruje i pruža utehu; „roditelj koji kritikuje“ osuđuje i ističe kako je nešto trebalo da se uradi; „odrasla osoba“ ukazuje na činjenice; „slobodno dete“ je uvek spremno na „igru“; „buntovno dete“ često govori da ga ostave na miru, da nešto ne želi da uradi i sl.

Trebalo bi da nastojite da uvek budete „brižni roditelj“, „odrasla osoba“ ili „dete koje se igra“. Preuzimanjem uloge „roditelja koji kritikuje“ probudićete i „buntovno dete“ u sagovorniku. Ako želite da promenite mentalno stanje vašeg sagovornika koji je u jednom od 2 nepoželjna stanja („roditelj koji kritikuje“ i „buntovno dete“), postavite mu pitanje koje zahteva  da odgovori nekom činjenicom, jer ćete tako izazvati promenu njegovog mentalnog stanja  u „odraslu osobu“.

4. Naučite osnove Sokratovog metoda (poboljšajte kognitivne funkcije)

Šta je Sokratov metod? To je metod nazvan po poznatom grčkom filozofu koji se koristi u mnogim naučnim disciplinama, a nastao još u 4. veku p.n.e. On vam može pomoći da kroz dijalog izgradite jake i logične argumente, odnosno odbacite slabe, zatim ukazuje na nedostatke ili greške u razmišljanju i pomaže vam da razumete sopstvena osećanja i akcije. Najpre se locira argument neke tvrdnje, zatim se ispituje tačnost tog argumenta tako što se iznose kontra-argumenti. Ako uspeju da opovrgnu početnu tvrdnju, onda se tvrdnja menja i unose se uočeni izuzeci. Da bi tvrdnja bila što istinitija, postavljaju se nova pitanja na već ispravljenu tvrdnju.

Na primer, na početnu tvrdnju da je auto crvene boje, može se postaviti pitanje da li je on crvene boje za nekoga ko je slep. Ako je odgovor ne, onda se tvrdnja odmah menja, a ako je odgovor da, onda se može pitati zašto nije bele ili zelene boje. Sada već uočena slabost ovog argumenta eliminiše se dodavanjem izuzetka u početnoj tvrdnji, odnosno da je auto crvene boje za one koji vide. Na ovu tvrdnju mogu se postaviti i nova pitanja, što sve ima za cilj kreiranje konstruktivne rasprave i dolaženje do najboljeg rešenja.

Imate li i Vi neki koristan savet i koji?

Izvor: www.bizlife.rs