Naučite da razgovarate

Као što i sami znate, najveći deo svog života provedete u nekom razgovoru i obično uspevate da svom sagovorniku prenesete odgovarajuću poruku koju će on na pravi način razumeti. Ponekad, međutim, to nije moguće i na to utiče više faktora, pre svega emotivnih. Dešava se da, i pored sve volje i realnih sposobnosti da svoje misli pretočite u reči, nekada ne možemo da se izrazimo u pravo vreme i na pravi način. To ne treba da vas brine. To je nešto što se događa i najvrsnijim i najiskusnijim govornicima. Ponekada smo zbunjeni, tužni, uplašeni, nesigurni i to i te kako može da utiče na našu sposobnost i veštinu izražavanja.

Kako savladati veštinu usmenog izražavanja?

Tokom studija možete se naći u različitim situacijama u kojima biste se mogli osećati nesigurno. Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na vašu psihičku i emotivnu stabilnost, pa samim tim i na uspešnost izvršavanja vaših studentskih obaveza (učenje, prezetovanje naučenih saznanja usmenim ili pismenim putem, komuniciranje sa nastavnim kadrom na predavanjima i konsultacijama). Fokusiraćemo se na veštinu savladavanja usmenog izražavanja čak i u situacijama u kojima se vaša ličnost oseća ugroženo.

1. Vežbajte sa porodicom i prijateljima

Pre svega, ovu veštinu treba da vežbate u svom najbližem okruženju u komunikaciji sa svojim prijateljima i članovima porodice. Ukoliko u komunikaciji dođe do nesporazuma zbog koga se vi osećate loše izbegavajte kritikovanje sagovornika, fokusirajte se na sebe. Nemojte govoriti: „Ti si nefer, okrutan, bezobrazan, bezosećajan….”. Recite: Ja se osećam loše, zabrinuto, uplašeno.” Ne govorite: „Ti si lud (nisi normalan)”. Recite: „Ja ne razumem”. 

Kada shvatite da ovakvom komunikacijom postižete bolji efekat u komunikaciji, vrlo lako ćete to primeniti i u komunikaciji sa kolegama, službenicima ili profesorima na fakultetu. Izbegavajte raspravljanje zato što su vam ugožena studentska prava, ne optužujte, ne kritikujte, čak ni onda kada mislite da vam je naneta najveća moguća nepravda. Bolje smireno objasnite u čemu je vaš  problem, obrazložite u čemu se ne slažete sa svojim sagovornikom, izjasnite se kako smatrate da treba da budete tretirani vi i vaš problem.

2. Koristite adekvatna pitanja

Jedan od korisnih saveta u komunikaciji i izražavanju onoga što želimo jeste korišćenje adekvatnih pitanja. Pri tom ne govorimo o pitanjima koja su zaista pitanja. To je više vešto i učtivo oruđe za saopštavanje naših odluka ili jednostavno mišljenja. Opet počnimo od komunikacije sa najbližima. „Zar ne želiš da izgledaš lepše?” postiže mnogo bolji efekat od rečenice „Ja bih na tvom mestu skratila tu kosu već jednom”. Ova učtivost je lako primenjiva i u mnogo formalnijim situacijama, npr. kada je reč o onima u kojima treba da se izborite za neke studijske povoljnosti.

3. Neverbalna komunikacija je podjednako važna

Vaše neverbalno ponašanje je isto tako važno kao i način vašeg verbalnog izražavanja. Vaš stav, fizički izgled, vaša odeća, vaš pogled, gestikulacija takođe prenose poruku kao i ono što izgovorite. Nekada je ono neverbalno čak i mnogo upečatljivije. Stoga je važno da umete u komunikaciji da kontrolišete kako svoje svoje misli i reči, tako i svoje telo.

4. Ne stvarajte barijere sami sebi

Barijere u komunikaciji su ponekad neminovne. Samo na vama je da ih svedete na najmanju moguću meru. Ne dozvolite da vas strah od sagovornikove reakcije omete da izrazite ono što smatrate važnim. Kada želite da nešto kažete, ne treba unapred da razmišljate o tome koja će replika uslediti. To je kontraproduktivno i potpuno demorališuće. Ometaće vas da se iskažete, ostavićete utisak nesigurne osobe, čak i nepouzdane. Barijere u komunikaciji stvaramo mi sami, one nisu fizička prepreka. Kontrolišite intenzitet njihovog pojavljivanja, ne dozvolite da vas spreče u postizanju cilja.

5. Budite ljubazni i učtivi

Ne zaboravite na ljubaznost. U kojoj god situaciji da ste, ne zaboravite da „lepa reč i gvozdena vrata otvara”. Nekada će vam ona pomoći da rešite problema, nekada da sačuvate prijatelja, položite ispit, spasite sebe kazne ili čak spasiti život (ovo naravno u ekstremnim situacijama). Bilo kako bilo, ne budite ponosni čak i ako ste besni. Ljubazno ophođenje sa sagovornikom vam može pomoći, u suprotnom možete biti u još većem problemu.

6. Konstantno se usavršavajte

I najvažnije! Usavršavajte svoje govorne veštine da biste na ispitu pokazali ono najbolje što znate. Učestvujte u diskusijama sa kolegama na datu temu. Uključujte se u diskusije na predavanjima. Tako stičete sigurnost, a i dajte priliku profesoru da vas primeti. Pokušajte sami da u tim diskusijama napravite strategiju na koji način ćete nešto izlagati i kojim ćete argumentima pridobijati sagovornika. I ne očekujte od sebe da odmah budete blistavi govornici. Kao i sve u životu, i ovo se vežba. Potrebno je mnogo rada i vremena. To će vam pomoći da steknete potrebno znanje i iskustvo, a samim tim i dovoljnu sigurnost u sebe kao govornika.