Nekoliko saveta za kreativniji život

Šta je kreativnost? Kako objasniti njeno značenje i kako je podstaći? Kako eliminisati strah koji guši kreativnost? Ovaj tekst pojašnjava njeno značenje i podsticanje kod svakoga.

Kreativnost je komplikovana reč. Savetnici pokušavaju da je prodaju, a brendovi je obećavaju. Iako često ne znamo pravo značenje te reči, svi joj težimo. Jednostavno, kreativnost je prilično nedokučiva. Ipak, autorka Elizabeta Gilbert pojednostavljuje kreativnost kroz novija saznanja na ovu temu. Po njoj, mi smo svi kreativni u duši, samo treba da saznamo kako da upregnemo inspiraciju i oslobodimo njen duh.

Ovo su njeni saveti za vođenje kreativnog života.

1. Ako ste živi, onda ste kreativni.

Koliko puta ste čuli nekoga da kaže da nema smisla za kreativnost? To je kao da je neko toj osobi u devetoj godini života nalepio etiketu koju i danas nosi. Umesto takvog izazova koji će ih zastrašiti, ja ih zamolim da u rečenici reč „kreativan" zamene sa rečju „znatiželjan" da bi uvideli kako to zvuči smešno.

Ako se možete osloboditi nervoze i tereta koji vas asociraju na reč „kreativnost", jer ste ubeđeni u mit da ta reč pripada samo posebnim ljudima, i ubacite reč „znatiželjan", onda ćete videti da ste, u stvari, izuzetno kreativna osoba, jer kreativnost počinje sa znatiželjom. Kada oslušnete svoju znatiželju i dopustite sebi da joj se prepustite, ubrzo ćete se naći u mnogo kreativnijem životu od onog prošlogodišnjeg.

2. Niste genije, već posedujete genijalnost.

Čarobna misao u angažovanju kreativnosti je ideja da inspiracija ne dolazi od nas, nego dolazi do nas. Čak će i razumni akademski građani reći da je neka ideja „doprla do njih". Upravo tako će se izraziti, sve dok ne počnete da ih pritiskate, kada će promeniti svoj iskaz i reći iz kog dela cerebralnog korteksa se inspiracija pojavila.

Drugim rečima, oni bi se oslobodili njenih čari i definisali je kao dosadnu, umesto da je smatraju „hogvortstičnom", što ja više volim, zato što je jedino carstvo u našim životima u kome je sigurno i korisno čarobno razmišljati - u carstvu kreativnosti.

3. Napravite nešto, uradite nešto - bilo šta.

Ako imate kreativan um, to je kao da posedujete psa ovčara. Morate mu dati nešto da radi ili će on sam pronaći, ali neće vam se svideti to što će uraditi. Stoga, ako odete u školu i ostavite vašeg ovčara nezbrinutog i nespremnog u vašem stanu, u povratku kući ćete otkriti da je on pronašao sebi posao, a taj posao je verovatno vađenje sunđera iz vašeg kauča ili toalet papira iz rolni. To je zato što mu treba posao.

Kreativan um takođe tako funkcioniše. Moje iskustvo sa kreativnim umom nalaže da, ukoliko mu ne date zadatak, loptu za kojom bi jurio, štap za kojim bi trčao, da čuva neke patke, onda će se um prepustiti sebi. Za vaše mentalno stanje je vrlo važno da se pobrinete da vaš pas trči. Stoga mu dajte posao i ne brinite o tome da li će ishod biti savršen ili večan, da li će promeniti ljudima živote, svet, vas, da li je to originalno, revolucionarno ili tržišno. Samo dajte psu posao i imaćete srećniji život, bez obzira na njegov ishod.

4. Prestanite da se žalite i krenite na posao.

Nikada nećete čuti više žalbi nego od ljudi koji žive u kreativnim sferama. Ako imate priliku da provedete svoj život tako što ćete koristiti najuzvišeniju funkciju uma, zašto biste kukali? Postupite čvrsto.

Opterećeni ste svojim darom i talentima, a iscrpljeni zbog kreativnih ciljeva, kao da vam je to nametnuto, a ne izabrano vašom voljom. I na kraju, ujedno i najgore, vi plašite inspiraciju. Inspiracija, kao kod svakog, traži da bude voljena i pohvaljena, i ako čuje da vam ona uništava život, otići će svojim poslom na drugo mesto. Zato, kad čujem kreativne ljude da se žale kako to izgleda kao bojno polje i da oni krvare zbog svog posla, onda ja šapnem inspiraciji da dođe kod mene.

5. Frustracija ne prekida proces, frustracija je proces.

Postoji mnogo talentovanih, kreativnih i inovativnih ljudi kako se svađaju međusobno u školi ili još gore, prestaju da uče zbog frustracije sa kojom se suočavaju kroz učenje. Oni pričaju o toj frustraciji kao da je neopisiva prepreka koja uništava sve živo. Sve što su želeli je da budu kreativni, ali im ta frustracija opet naiđe i uništi im svu zabavu školovanja, čineći ga nemogućim i nezabavnim.

Ja onda mislim: „Hej ljudi, grešite u vezi sa čitavim procesom, jer je vaš kreativni proces produktivan samo ako ste zaljubljeni u ono što učite. Tada svi cilindri rade punom parom, inspiracija buja i proces je lagan, zabavan i divan“. I tu dolazi do odstupanja. Taj trenutak lakoće kada je sve u redu je zavaravajuć. Tada nešto nije u redu. To je čudo koje se dešava ponekad ako ste srećni. Frustracija, naporano učenje, prepreke, nesigurnosti, poteškoće, „ne znam šta da radim sa tim“ je ceo proces kreativnosti. Ako želite da učite samo do trenutka kada se jave frustracija i poteškoće, onda niste adekvatni za taj predmet.

6. Odustanite od savršenstva.

Savršenost je smrt svih dobrih stvari: zadovoljstva, produktivnosti, efikasnosti i radosti. Savršenstvo je samo batina koja ide okolo i ubija sve što je dobro. Neko je nekad rekao da sam ja neiskrena što govorim ovo, jer pokušavam da uradim nešto najbolje što mogu. To je sasvim tačno, ali postoji velika razlika između „najbolje što mogu“ i savršenstva.

7. Ne možete se otarasiti straha, ali zapamtite da je on dosadan.

Ovo je moje osnovno protivljenje mitskom snu o neustrašivosti kad god se smatra vrlinom. Ne treba da se otarasimo straha, jer nas on održava živima. On nas je očuvao. Strah je potcenjen kada god govorimo o neustrašivosti.

Ipak, to je najstariji, najdublji i najmanje suptilan deo emotivnog života, te je zbog toga dosadan. Nema nijansu. Zbog toga vodite razgovor sa svojim strahom koji besni kada želite da uradite nešto kreativno. Neka zna ovo: „Ja samo pokušavam da napišem pesmu, neće niko umreti“. Međutim, ne pokušavajte da idete u rat protiv njega, to je veliko trošenje energije. Samo razgovarajte sa njim i nastavite.

8. Ako je nešto dovoljno autentično, biće originalno.

Nisam obožavalac, niti imam želju da uradim nešto originalno. Kao prvo, to stvara neverovatnu nervozu, a drugo, to je nemoguća težnja zato što ne postoji nešto što je originalan rad. Ako mi pokažete neku umetninu za koju su svi čuli da je original, ja ću onda dovesti deset akademskih kritičara koje će razmatrati taj rad i reći odakle inspiracija osobi koje je to nacrtala, napisala, obojila, itd.

Mnogo sam više zainteresovana za taj lanac uticaja, nego za narcizam originalnosti. Jedini način da stvorite kreativan rad je velikom poniznošću, nadom i znatiželjom. Pratite svoju radoznalost, vidite gde će vas odvesti, verujte onome što će izaći iz vas i to će vas činiti originalnim. Iako će drugi ljudi možda nešto uraditi pre vas, čim vi to uradite i ostavite svoj potpis, to će s punim pravom biti originalno dok god ima autentičan duh.

9. Radoznalost je istina i način kreativnog stila života.

Kada god vam je rečeno da „pratite svoju strast", to može biti vrlo zastrašujuće i konfuzno, zato što ponekad strast nije dovoljno jasna, gori jako i izgori brzo, menja se, a nekada vrlo tužnog utorka ujutru, kada niste naspavani, ideja strasti toliko deluje van domašaja da ne možete ni zamisliti da doprete do nje. Ipak, radoznalost je odana, čvrsta, prijateljska i dostupna energija koja nikada neće biti van domašaja.

Ne postoji dan kada ne možete iskopati sićušne fragmente interesovanja za nešto u svetu, bez obzira na to koliko može izgledati skromno i nepovezano sa bilo čim što radite ili učite. Strast zahteva vašu punu privrženost. Radoznalost ne uzima ništa od vas - ona jednostavno pruža tragove, prelepe niti, male tragove od sakupljenih trofeja koje vas čini unikatnim u životu.

Preuzeto sa sajta www.iserbia.rs