Osvežite vašu memoriju

Jeste li se nekada zapitali postoji li sličnost između ljudskog uma i ormara?

Ovo nije vic. Zaista postoji sličnost i to iznenađujuća. U ljudskom umu se sećanja slažu i selektuju po pregradama, fiokama, policama, isto kao i u ormaru. Jedina razlika je što je prvo „slaganje” mentalno, a drugo fizičko.

Ako je reč o nečemu što ste davno pročitali, kada treba da se toga prisetite, to je vrlo slično onom „kopanju” po starim stvarima kada treba da nađete neki kačket koji ste nosili u osnovnoj školi. Ukoliko imate sreće, izvući ćete ga iz neke kese sa dna ormara. A možda ga je mama u nekom trenutku pronašla i dala Crvenom krstu. Tako je i sa sećanjem, nekad možete iz „malog mozga” da izvučete nešto što ni u snu niste sanjali da znate. U suprotnom, samo možete da konstatujete da se više ne sećate.

Ormari su nam vrlo često prenatrpani stvarima koje nikada ne nosimo. I glava nam je vrlo često prepuna informacija koje ničemu ne služe. Pamtimo svakojake informacije, koje nam samo zauzimaju mesto u memoriji (našem mentalnom ormaru). To što je ormar veliki ne znači da u njemu treba da držimo i ono što nam ne treba. Vrlo često je prepun i u njega više ništa ne može da stane. Slično je i sa memorijom. Od previše nepotrebnih informacija više ne možete da primate nove, javlja se zamor.

Olakšavajuća okolnost je što memorija nije stvar, već neka vrsta procesa koju mogu pokrenuti različite senzacije: miris, reč, muzika, slika… Sa biološke tačke gledišta u ovaj proces su uključeni milioni neurona koji šalju hemijsku poruku jedni drugima i na taj način aktiviraju sve funkcije. Tako možemo i da zaboravljamo i da se prisećamo, i da sortiramo informacije, i da ih gradiramo, i da ih povezujemo. U tom slučaju je naš mozak mnogo napredniji od ormara. Savršenost ovog procesa bi i kompjuter „postidela”. Naučnici tvrde da kada se serije ćelija nađu nekoliko puta u istoj ravni, rezultat toga je memorija. Ormar to ne može. To znači da među njima ima sličnosti, ali da je um savršeniji i od ormara i od kompjutera.

Prisećanje je neka vrsta dekodiranja signala i talasa koje neuroni šalju. Kada god naučite nešto novo mozak se fizički menja rastom broja veza među neuronima. Što više učite, veći je broj veza. A što je navažnije, ne postoji ograničenje u broju veza koje mogu da nastanu, odnosno u broju informacija kojih možete da se setite.

Ipak, treba se pažljivo ophoditi prema svom mentalnom ormaru. Trudite se da informacije iščitavate i pamtite sistematski. Smeštajte ih po „fiokama”, povezujte ih sa slikom, rečju, muzikom, mirisom. Stvaranjem asocijacija dok učite, lakše ćete se prisetiti kada budete odgovarali ili se prelišavali.

Pomozite svom mozgu da povezuje situacije sa informacijama, manje ćete ga naprezati. I ne opterećujte ga nepotrebnim detaljima. Ne pamtite stvari, datume i informacije koja vam nisu potrebne. Ostavite prostora za one koje će vam biti od koristi.

Preuzeto sa sajta www.prijemniispiti.com