Razlika između Msc (Master of Science) i MBA (Master of Business Administration)

Kako veliki broj onih koji bi trebalo da znaju šta donosi novi sistem školstva ni ne znaju da je Zakon o visokom obrazovanju donet još na jesen 2005. g., a ne da znaju šta je to suštinski novo doneo Zakon koji nas je definitivno približio “Bolonjskom procesu“, tj. procesu ujedinjavanja edukativnog prostora u EU. U ovom tekstu razmatra se uloga magistarskih (Msc) i MBA studija u aktuelnom sistemu školstva, obzirom da je veoma mali broj osoba koji zna šta je i čemu služi MBA diploma i u kakvoj je vezi sa MSC diplomom (odnosno, novom Master diplomom).

1. Da li treba “Bolonja” ili ne?

Ovo pitanje suštinski nije u skladu sa aktuelnim Zakonom o visokom obrazovanju, ali se ono i dalje s vremena na vreme postavlja, obzirom da najveći broj zainteresovanih strana u industriji edukacije nije se potrudilo da prouči domaće i EU dokumente o ovom procesu (profesori i studenti, naročito). U poslednje vreme, ovo pitanje je dodatno aktuelizovano informacijom da su prestižni Oksford, Kembridž i Sorbona istupili iz “Bolonjskog procesa”.

Osnova “Bolonjskog procesa” je jednostavna: kreiranje uporedivog edukativnog prostora, u kojem je na jednostavan način omogućena fluktuacija studenata i profesora (na adekvatnom nivou studija). To se omogućuje jedinstvenim sistemom kreiranja programa, jedinstvenim sistemom bodovanja važnosti predmeta, i sistema studiranja. Osnova spoticanja u ovom sistemu predstavlja mišljenje onih koji nisu za konkurenciju da se na ovaj način kreiraju bezlične edukativne ustanove, a suštinski radi se o uporedivosti. To što najjači fakulteti u Evropi neće da pristupe ovom procesu je njihovo pravo, a stečeni kredibilitet kaže da se “dobitna kombinacija ne menja”.

U domaćim uslovima, obzirom na poznatu degradaciju školstva u poslednjih 15 godina, veoma dobro dođe da postoji pravni okvir koji kreira uporedivi edukativni prostor, koji će za koju godinu (na žalost, ne može odmah) odvojiti “žito od kukolja”.

2. Suštinsko pitnje: Strukovne ili akademske studije?

Studenti pri upisu na neki fakultet ili visoku školu trebalo bi da postave pitanje sebi: Da li želim na odabranim studijama da dobijem fundamentalno znanje ili praktično znanje? Ovo pitanje predstavlja okosnicu novog sistema edukacije (potiče iz SAD koje su već  decenijama najuspešnije u visokoškolskoj edukaciji), koji u prvi plan ističe odnos između kvantitativnog i kvalitativnog prenesenog znanja o određenoj oblasti, i transfera tog znanja za primenu u praksi.

Fundamentalno znanje, između ostalog, zahteva izučavanje materije koja nije direktno primenljiva u praksi, i iz tog razloga sam proces usvajanja fundamentalnih znanja nije jednostavan i zahteva dosta vremena. Sa ovakvim tipom znanja, osobe koje ga poseduju u situaciji su da direktno utiču na unapređenje naučnog saznanja, ali i za izdvajanje inovativnih segmenata naučnih istraživanja koji se mogu primenjivati u praksi.

Sa druge strane, usvajanje praktičnih znanja zahteva značajnije manje vremena, i sistem usvajanja ovakvog tipa znanja je značajno različit od sistema usvajanja fundamentalnog znanja - praktično znanje se najbolje usvaja praktičnim radom, odnosno studijama slučajeva, u kombinaciji sa samostalnim radom.

Cilj akademskih studija po “Bolonjskom pocesu” bi trebalo da bude usvajanje obimnijih znanja u odnosu na praktične (strukovne) studije, koja bi trebalo da vode ka sistemskom unapređenju poslova ostvarenih od strane osoba sa akademskim znanjem. Na osnovnim akademskim studijama cilj je dobiti osnovna fundamentalna znanja (povećanje broja studenata koji završavaju studije), dok se ozbiljniji naučni rad očekuje tek na doktorskim studijama. Strukovne (praktične) studije imaju za cilj usvajanje konkretnih znanja koje omogućuju završenom studentu osnovnih studija da što pre pronađe posao u struci, a na poslediplomskim strukovnim (praktičnim) studijama obezbeđuju unapređenje postojećeg (ili budućeg) posla.

3. Odnos “stare” i nove magistarske diplome

Primeri prakse pohađanja jednogodišnjih Master studija u okruženju (posle četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija - 240 bodova, dovoljno je završiti jednogodišnje Master studije - pet predmeta, posle kojih se stiče uslov /300 bodova/ da se prijavi i odbrani Master rad), pokazuju da se javlja hiper-produkcija novih “magistara”  koji ni u kojoj meri nisu uporedivi sa magistrima (Master of Science - MSc) iz perioda pre donošenja “Bolonjskih” zakona.

Veoma bitan detalj previđaju oni studenti koji završavaju ovakve studije, kao i institucije koje drže ovakve studije, a to je da su za adekvatno akademsko znanje potrebne reference. Kako će sigurno u narednih bar 20 godina biti radno sposobnih magistara po prethodnim zakonima, kada se postavi pitanje osnovne stručnosti za obavljanje ozbiljnih poslova, oni koji imaju veći broj urađenih naučnih radova, veći broj internacionalnih objavljivanja članaka u časopisima, različitim stručnim skupovima, itd., uvek će biti u prednosti u odnosu na one osobe koje su dobile magistarsku diplomu i nakon toga nisu učinile ništa za unapređenje svog naučnog znanja.

Sa druge strane, čak i u ovoj državi u poslednjih deset godina sve više postaje dominantno da se u realnom poslu ceni više znanje od zvanja, naročito za odgovorne poslove koji donose i veće plate. Magistri koji nemaju određena potrebna znanja, neće moći da konkurišu onima koji imaju to znanje, jer kako vreme prolazi, živimo u sve konkuretnijem poslovnom okruženju (uključujući i obrazovni prostor), gde se očekuje da su magistri stručnjaci. Ako nisu, nema ni ozbiljnog posla (rođačke, prijateljske i ostale slične varijante sve više postaju izuzetak, nego pravilo).

“Bolonjskim procesom” definisane Master studije predstavljaju samo uvod u realno ozbiljne doktorske studije, gde se primenjuju sva pravila koja su postojala i pre usvajanja sistema obrazovanja po “Bolonjskom procesu”.

Upravo strateško postavljanje akademskih institucija prema poslediplomskim studijama (u ovom slučaju posmatranim Master i doktorskim studijama), u narednih 5 do deset godina prikazaće i njihov kvalitet. Veoma će biti vidljivo ko kreira kakve kadrove - kadrovi koji izlaze iz edukativnih institucija sa zvanjem ili znanjem. Ovi kadrovi bi trebalo da se edukuju na takav način da se u narednom periodu nadomesti problem nedostatka stručnjaka iz različitih oblasti života i rada, sa akcentom na nastavni kadar.

4. Smisao strukovne magistarske diplome - MBA (Master of Business Administration)

MBA sistem edukacije podrazumeva usvajanje praktičnih znanja iz oblasti upravljanja poslovanjem (business management) na konkretnim poslovima koje student obavlja (ili želi da obavlja) - pogledati http://en.wikipedia.org/wiki/MBA. Drugim rečima, smisao MBA studija bi trebalo da bude unapređenje sopstvenog posla korišćenjem edukativne kombinacije nauke i najbolje prakse, koju obezbeđuju MBA studije.

U većini zemalja EU, u zakonu o visokom obrazovanju se ne pominje direktno MBA sistem edukacije, obzirom da ovaj sistem edukacije suštinski predstavlja kombinaciju formalne i neformalne edukacije (formalna edukacija su Osnovna, srednja škola, fakultet, visoka stručna škola, a neformalna edukacija je predstavljena preko različitih kurseva u edukativnim institucijama koje nisu formalnog tipa). MBA sistem studiranja sprovodi se na (uglavnom) formalnoj edukativnoj instituciji  na način kako se obavlja edukacija na stručnim kursevima.

MBA studije po pravilu obično dve godine poslediplomskih strukovnih studija, gde se izučava 10 opše-stručnih predmeta koji su u vezi sa generalnim unapređenjem poslovanja, i 5 uže-stručnih predmeta (tzv. koncentracija), gde je studentima omogućeno usvajanje konkretnih znanja iz poslova kojima se studenti bave (ili bi želeli da ih rade), radi njihovog unapređenja. Upravo iz razloga diversifikacije različitih oblasti poslovne primene MBA studija, u poslednje vreme su se pojavile i druge oznake istog tipa studija: MBM (Master of Business Management), MTM ( Master of Technology Management ), MQM ( Master of Quality Management), MPEM ( Master of Public Enterprises Management ), MHA (Master of Health Administration)…

Rang MBA studija uglavnom postoji samo na internacionalnom nivou (sem za slučaj država u kojima je MBA sistem studiranja veoma razvijen, kao što su SAD i Engleska), i on se ustanovljava na onovu parametara koje propisuju različite renomirane organizacije. Npr. pri kucanju ključnih reči “top 10 MBA” EU na Google-u dobija se kao prvi rezultat http://www.best-education.org/, gde je moguće videti rang najboljih USA, UK i EU MBA programa/institucija. Različiti fakulteti obično kreiraju svoje MBA studije ili kreiraju sistem udruženih diploma (joint degree) sa nekom od renomiranih MBA institucija.

5. Msc (Master) Vs. MBA u odnosu na Specijalističke studije

Sa aspekta aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju (http://www.ns.ac.yu/stara/zakon/zakon.html), pominju se s razlogom poslediplomske (Master) studije, tj. koristi se samo reč “Master” upravo iz razloga da bi se razdvojio sistem Msc (magistratura po prethodnom Zakonu) od MBA studija, gde su jedne akademske Master, a druge strukovne Master studije.

Studenti koji upisuju Master studije obično nastavljaju studiranje na doktorskim studijama, dok je studiranje na MBA studijama uglavnom završan segment studiranja (ređe se kasnije završavaju Doctor of Business Administration - DBA studije), iako različiti fakulteti nude mogućnost doktorskih i post-doktorskih studija nakon MBA studija.

Specijalističke studije u kontekstu Master studija namenjene su ili za slučaj trogodišnjih osnovnih strukovnih studija (Strukovne specijalističke studije), ili za slučaj završavanja prve godine (ili dve godine) doktorskih studija (Specijalističke akademske studije). Obzirom da su specijalističke studije u osnovi jednogodišnje poslediplomske studije ili jednogodišnje (dvogodišnje) doktorske studije, one nisu u direktnoj vezi sa Master  studijama, sem što studenti osnovnih akademskih studija mogu po završetku upisati i/ili Master studije (nakon četiri godina studija) i/ili Specijalističke strukovne studije, i za to im ne treba nikakvo dodatno polaganje ispita. Studenti sa strukovnih osnovnih studija moraju da polažu razliku na nekom fakultetu da bi došli do Master diplome, a mogu bez dodatnih polaganja ispita da upišu Secijalističke strukovne studije.

U slučaju Specijalističkih strukovnih poslediplomskih studija, obično je reč o jednogodišnjim poslediplomskim strukovnim studijama koje je moguće upisati nakon trogodišnjih osnovnih strukovnih studija ili trogodišnjih i četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija. Nakon ovih studija obično je omogućeno direktno nastavljanje druge godine poslediplomskih studija radi dobijanja MBA diplome. Za slučaj četvorogodišnjih (a kod nas i petogodišnjih) akademskih studija, Specijalističke poslediplomske strukovne studije mogu se posmatrati kao prvi korak ka dobijanju MBA diplome, gde se na ovaj način sa dvogodišnjih poslediplomskim strukovnim studijama dobijaju dve diplome - specijalistička i MBA.

Zaključak:

- Master studije po aktuelnom Zakonu koriste se za sticanje zvanja, kao što je to ranije bio završeni fakultet, a važnije je da predstavljaju uslov za upis doktorskih studija.
- MBA studije su obično konačan oblik formalnog studiranja (mogu se nastaviti sa Doctor of Business Administration - DBA studijama, ali to nije čest slučaj), koje koje bi trebalo da donose pored zvanja i adekvatno primenjeno znanje upravljanja poslovnim procesima koji su u fokusu samog smera MBA studija.

tekst je preuzet sa sajta http://www.draganvaragic.com/weblog