Saveti pred početak nove akademske godine

Retki su studenti koji ne postavljaju pitanja o tome na koji način se najbolje pripremiti za predstojeća predavanja i ispite ili kako upravljati vremenom, naročito tokom prve godine fakulteta.

Za brucoše, koji se izričito nalaze pred novim početkom, najbitnije je da pohađaju studije koje su izraz njihove želje, u skladu sa sopstvenim interesovanjima. Odnos koji će zateći drugačiji je od onog u srednjoj školi, a provere stepena usvojenosti znanja pojedinih oblasti više su u otvorenoj formi, što zahteva kompletnije izlaganje.

Okviri u kojima studenti, generalno, treba da se kreću, na početku i tokom studija, nisu proizvoljno dati. Korisno je razviti ostvarljiv plan studiranja, radne navike (i biti im posvećen), steći veću toleranciju, postati fleksibilniji, odnosno, prilagodljiv pri nepoznatom. Sebi u zadatak, svakako, staviti nezavisnost i odgovornost.

Na osnovu procene ključnih ciljeva i prioriteta, poželjno je označiti koliko će rad na nečemu iziskivati vremena (pisanje seminara, rad na studiji slučaja i sl.) i, time, učiniti sistem optimalnim. Pre svega, postavite jasne rokove i održavajte tempo učenja. Odredite šta je to što ćete tokom svakog dana uraditi, počnite sa delom koji zahteva najveće angažovanje i pratite lični napredak. Nikakav početni neuspeh ne sme vas pokolebati, smanjiti kvalitet rada, niti dovesti do zapostavljanja učenja. Mislite o svojevrsnom doprinosu svake pojedine etape tokom studiranja i nagradite sebe za postignut uspeh.

Razmišljajte unapred, podesite svoju pripremu dovoljno ranije u odnosu na zakazan termin kolokvijuma/ispita, i prevaziđite odlaganje. Adekvatno iskoristite vreme za učenje i pravite pauze kada je potrebno.

Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti efikasnim metodama koje podstiču na razumevanje onog što je predmet učenja. Da bi se to postiglo, pratite dešavanja tokom izvođenja nastave, i zapisujte. Ukoliko je potrebno, zadržite se prilikom učenja na pređenom gradivu, tek nakon toga proširite saznanja novim lekcijama. Insistirajte na tome da steknete potpuno obrazovanje, da naučeno bude primenjivo, danas, i za vreme ubuduće.

Uz nametnute uslove i raspored, suštinsko je ispravno uspostavljanje psihofizičkog stanja. U ovo se ubraja udaljavanje od učenja tokom noći, jer za posledicu ima razdražljivost, slabu koncentraciju, dok je sposobnost pamćenja redukovana. Istovremeno, to bi značilo da je najbolje pridržavati se prirodnog biološkog ritma. Osobe koje su aktivne tokom dana jesu zadovoljnije i pune energije. Upravo, brojna razmatranja svedoče o tome da je pomenuti iskaz primarno usmerenje i za studente.

Međutim, i pored dobre organizovanosti, ponekad vas mogu zadesiti okolnosti nad kojima nećete imati kontrolu. Na primer, pojedinci mogu biti primorani da obnove godinu, pauziraju godinu ili zamrznu godinu. Ipak, nepredviđene okolnosti ne treba da vas obeshrabre. Kada uspete da rešite problem koji je zaustavio studije, važno je da ostanete motivisani i nastavite gde ste stali.  

Uz pokazano jasno opredeljenje ka postizanju boljih ishoda, neophodan je presek i udaljavanje od svakodnevnice, a s obzirom na slobodno vreme koje stoji na raspolaganju. Iskorišćeno pravo na studiranje nosi čitav niz drugih prava. Kao posebno poglavlje u životu, za period studiranja se ne vezuje malobrojnost stvari za videti i naučiti. Zato, imperativ je pronaći balans između fakultetskih obaveza i aktivnosti nakon učenja. Edukativni i zabavni sadržaji čine spregu, istupaju jedinstveno, pri čemu je potrebno izbeći moguće suprotnosti, a ugledati se na pozitivna određenja svakog od njih.