Saveti za efikasno čitanje

Vrlo često način na koji inače iščitavamo gradivo nije dovoljno efikasan da to što čitamo i upamtimo. Često se dogodi da dok čitamo, uhvatimo sebe da to radimo mehanički i da uopšte ne znamo šta smo pročitali. Nekada provedemo sate i sate nad knjigom, ali bez ikakvog efekta. To je zato što čitanje nije bilo aktivno.

Najvažnije je da pre svega razumemo sve što smo pročitali, da iščitavamo kritički i razvijamo ideje o pročitanom. U nastavku pročitajte korisne strategije za bolje i efikasnije čitanje.

1. Pročitajte ponovo i pažljivo - Vrlo često studenti misle da čitanje podrazumeva da otvore knjigu i onda pogledom „klize” preko reči, prelazeći tako redove i strane, napredujući u čitanju samo utoliko što im pogeld u istoj sekundi nije u istom redu. Ovako se ništa ne postiže. „Skeniranje” sadržaja strane je korisno samo utoliko da vidimo šta nas očekuje. Ipak, to je samo predčitanje u kome treba da obratite pažnju na ključne termine, podvučene ili podebljane fraze i rečenice. Zatim treba da pređete na detaljnije iščitavanje, isključivo sa razumevanjem. Prilikom ovog drugog iščitavanja preporučuje se podvlačenje, bojenje markerom ili ispisivanje teza na marginama (ukoliko je to moguće) ili u svesci. Korisno je i da posle svakog paragrafa sumirate šta ste pročitali pišući teze. Ukoliko vam se materija učini nerazumljivom, ne očajavajte. Prespavajte, pa će vam sutra iščitavanje i razumevanje ići lakše. Jednostavno, zato što se sa njom nećete susresti prvi put.

2. Lakše je naglas - Čitanje naglas je koristan metod, naravno ukoliko je moguće sprovesti ga dok učite. Ukoliko imate uslova, nakon iščitavanja jednog pasusa pokušajte da ga prepričate svojim rečima i tako sami sebi pojasnite šta ste pročitali. To možete da uradite i više puta, svaki put naglašavajući drugu reč ili frazu. Osim što je zabavno, izuzetno je korisno i za jačanje samopouzdanja i oslobađanja treme od govorenja pred profesorom. Ovo možete da praktikujete i ako učite sa kolegama. Kada se preslišavate jedni pred drugima, ujedno razjašnjavate nedoumice i stičete sigurnost. Nekima je čak zgodnije da stoje dok čitaju ili se preslišavaju, jer im je tako aktivnije i telo i um.

3. Razjašnjavajte nedoumice - Ukoliko vam nešto od iščitanog nije jasno, najbolja solucija je da se obratite svom mentoru, profesoru ili asistentu. Zakažite konsultacije i pitajte sve što vam nije jasno. Da biste uštedeli vreme i sebi i svom mentoru veoma je važno da u tim pitanjima budete konkretni. Odlična ideja je i da iščitavate i tekstove na istu temu. Možda je u njima jasnije izloženo ono što isprva niste shvatili. Istražite malo tu oblast. Možda imate problem sa predznanjem, pa je neophodno da se malo podrobnije uputite u materiju. Ono što svakako ne treba raditi kada nešto ne shvatite je da preskočite tu oblast ukoliko prethodno ne proverite da li su povezane. Vrlo često se u udžbenicima poglavlja nadovezuju jedno na drugo. U tom slučaju moglo bi da bude izuzetno problematično da „preskačete” jer postoji velika verovatnoća da tek u sledećem poglavlju ništa ne shvatite. Ukoliko je zamor uzrok nerazumevanja i nemogućnosti praćenja toka misli, to je sasvim siguran pokazatelj da treba da odmorite. Ono što ste čitali već je „završilo” negde u vašoj podsvesti. Zato, ne brinite. Sledeće iščitavanje će ići mnogo, mnogo lakše.

Preuzeto sa sajta www.prijemniispiti.com