Stanley Kubrick o težini života: Uprkos velikoj tami, moramo pružiti sopstvenu svetlost

Pored toga što je bio jedan od najboljih filmskih stvaralaca svih vremena, Stanley Kubrick (1928. – 1999.) bio je i pronicljivi posmatrač kulture sa neprekidnom radoznalošću o ljudskim uslovima, negde između beznađa i ohrabrivanja.

U intervjuu koji je dao za magazin "Playboy" 1968. godine, dao je neka svoja viđenja, između ostalog i o razornom uticaju saznanja da smo smrtni, što je u korenu mnogih mentalnih bolesti, više nego što su psihijatri toga svesni.

Međutim, kada je upitan da li oseća da je život vredan življenja s obzirom da smatra da je bez svrhe, Kubrick daje sledeći odgovor, a prenosi sajt BrainPickings:

"Ta velika besciljnost, beznačajnost života tera čoveka da stvara sopstveno značenje. Deca, naravno, počinju život sa neuprljanim osećajem divljenja, sa kapacitetom da osete potpunu radost nečega tako jednostavnog kao što je zelenilo lišća; ali kako rastu, svest o smrti i raspadanju počinje da utiče na svest i suptilno smanjuje njihovu radost prema životu, njihov idealizam i njihovu pretpostavku o besmrtnosti. Kako dete raste, ono vidi smrt i bol svuda oko sebe, i počinje da gubi veru u dobrotu čoveka.

Ali, ako je razumno jak, i ima sreće, može da pređe iz sumraka duše u ponovno rođenje životnog elana. I to sve zbog, ali i uprkos, svesti o besmislu života, može da stvori svoj osećaj smisla i svrhe. Ne može da povrati isti, neuprljan osećaj čuđenja i divljena sa kojim je rođen, ali može da uobliči nešto daleko trajnije i ćvršće.

Činjenica o univerzumu koja najviše zastrašuje nije da je neprijateljski nastrojen, već da je ravnodušan; ali ako možemo da prihvatimo uslove te ravnodušnosti i prihvatimo izazove života u granicama njegove smrtnosti – naše postojanje kao vrste može imati istinskog smisla i osećaj ispunjenosti. Uprkos velikoj tami, moramo obezbediti našu sopstvenu svetlost."

Preuzeto sa sajta www.bizlife.rs