Tehnike pamćenja

Nakon završetka srednje škole po prvi put se susrećemo sa mnogo obimnijim gradivom koje treba savladati. Kada prođemo fazu izbezumljivanja zbog  broja stranica knjige koju imamo ispred sebe, i to samo iz jednog predmeta i prevaziđemo prvi šok oko toga koliko toga se od nas očekuje da naučimo, treba pristupiti pravljenju plana i programa rešavanja problema. Isprva deluje nemoguće sve to „strpati” u glavu, skoro svaki student izgovori rečenicu: „Ma nema šanse da ja to naučim”. Ipak, ništa nije tako nemoguće kao što nam se u prvom momentu učini.

Postoji nekoliko tehnika pamćenja čija će vam primena i te kako olakšati život. Ali, ne zaboravite da vi sami u stvari imate najbolju tehniku učenja koja odgovara samo vama, samo je možda još uvek niste svesni. Evo nekoliko korisnih saveta kako da pamtite brže, bolje i efikasnije.

1. Imajte selektivni pristup – Već u srednjoj školi ste naučili da prilikom obrade lekcije iz nekog od predmeta ne treba da učite sve. Treba da izdvojite ono najvažnije, podvlačenjem različitim bojama, prepisivanjem u svesku ili pravljenjem sopstvenih beležaka. Najveća umetnost u učenju je to da ne učite nepotrebne stvari, već da shvatite suštinu. Dok iščitavate, obratite pažnju na boldirani deo teksta, na grafike, tabele, ilustracije. Te vizuelne predstave su od i te kakvog značenja da putem asocijacija upamtite neki sadržaj. naravno, tokom predavanja, obavezno obratite pažnju na to šta profesor ističe kao suštinu, to zapišite i prilikom učenja se time rukovodite.

2. Učite sa razumevanjem - Sve se lakše pamti ukoliko ima smisla. Vi morate pronaći taj smisao i razumeti ono što čitate. Kada je to jasno, pamćenje nekog sadržaja je logičan ishod. Čak i ako vam je nešto nerazumljivo ili teško pamtljivo, pokušajte da nađete način da sebi to približite, crtajte šeme i tabele, obojite markerom najvažnije, pišite ključne reči sa strane na marginama, zalepite stiker, … Napravite sebi asocijaciju na neku temu, lekciju, paragraf.

3. I mozak i telo u akciji – Da biste mogli da učite aktivno, nije dovoljno samo da knjiga bude ispred vas. U lećem položaju, nikako ne možete biti produktivni. Najbolje je da sedite za stolom u ambijentu koji će biti stimulativan za učenje i u kome vam ništa neće odvraćati pažnju. Da biste bili produktivni i telo i mozak vam moraju biti u „pogonu”. Zato prilikom učenja i ponavljanja koristite ruke, čitajte naglas, ili makar pomerajte usne kao da tiho iščitavate. Nekom je čak zgodnije da stoji dok uči, ili hoda dok se preslišava. Pišite dok učite. To može biti neka vrsta podsetnika, ključne reči ili prosto postavljanje pitanja na koje bi odgovor bio paragraf koji iščitavate.

4. Ponavljanje je majka učenja – Preslišavanje i obnavljanje onoga što ste učili je možda i važnije od samog učenja. Bez ovog  segmenta, besomučno iščitavanje i nije od velike koristi. Jasno je da će vam posle nekoliko iščitavanja materija biti poznata, ali bez ponavljanja i preslišavanja, nećete biti u stanju da reprodukujete naučeno. Ponavljanjem stičete i neophodnu sigurnost, samopouzdanje, pa će i odlazak na ispit da ispričate ono što znate biti za vas pesma.

5. Prikupljajte energiju – Najbolja hrana za vašu memoriju je odmor i zdrav san. Ne uskraćujte to sebi nikako. Bićete mnogo produktivniji ako naspavani sedate za sto i latite se knjige, nego ukoliko se besomučno iscrpljujete po 24 sata dnevno. Ne zavaravajte se da iko može da bude produktivan i uči više od nekoliko uzastopnih sati. Morate da se odmarate. Hranite se redovno i zdravo jer i mozgu  je potrebna energija. I ne zaboravite na sport. Daće vam dodatnu energiju i elan za dalji rad.