Top 5 uobičajenih grešaka koje pravimo kada učimo nešto novo!

Svi smo pokušali da učimo nešto novo, bilo da se radi o stranom jeziku, programiranju, igranju šaha ili prosto savladavanju novog gradiva. Ukoliko ste kao većina ljudi, verovatno ste odustali od učenja pre nego što ste novu veštinu savladali. Da ne zalazimo u razloge, niste učili i usvajali novu materiju onako brzo kao što ste očekivali, sve to vam je ubrzo dosadilo ili možda niste imali dovoljno vremena.

Postoji čitav niz grešaka koje pravimo kada krećemo da učimo nešto sasvim novo po prvi put. Sledi 5 najčešćih grešaka koje pravimo u takvim situacijama i kako ih izbeći:

1. Nemamo jasno postavljen krajnji cilj

Uradite jednostavan test, uporedite 2 osobe iz svog okruženja, jednu osobu koja je vrlo uspešna i ostvarena i neku drugu osobu koja se do sada nije mnogo istakla u svojim aktivnostima. Šta ih razlikuje osim očiglednog? Bez sumnje, prva osoba je oduvek imala jasno definisane ciljeve kojima se redovno bavi.

Bez definisanog krajnjeg cilja vrlo lako možete izgubiti motivaciju ili odustati kada naiđete na prvu prepreku.

Napravite razliku između lošeg, dobrog i fantastičnog cilja.

Loš cilj: Želim da naučim strani jezik kako bih putovao sledeće godine.

Dobar cilj: Želim da naučim španski jezik kako bih sledećeg leta posetio Španiju.

Savršen cilj: Na letovanju 2017. razgovaraću sa Špancima bar 15 minuta na španskom jeziku uz kafu.

Primećujete li razliku? Ono što čini savršen cilj jesu upravo precizni detalji kroz koje možemo definisati cilj. Ko, šta, gde, kad, kako? Većina nas postavlja sebi suviše opšte, neprecizne ciljeve i to je prva greška zgog koje ne možemo održati motivaciju i ostvariti krajnji cilj.

Još jedan od dobrih primera je polaganje prijemnog ispita. Ukoliko samo kao krajnji cilj postavite uspešno polaganje kako biste upisali srednju školu/fakultet, nećete biti u mogućnosti da se dobro organizujete.

Spremanje prijemnog za fakultet podrazumeva savladavanje i gradiva sa kojima se niste ranije susreli i za koje je potrebno vreme kako biste ga dobro usvojili. Razmotrite šta je sve neophodno da naučite kako biste bili spremni za polaganje i postavite više manjih "krajnjih ciljeva". Određene obasti zahtevaće više uloženog vremena i truda, dok će druge ići brže. Ukoliko za svaku oblast koja se polaže na prijemnom imate plan realizacije i znate u kojoj meri morate da je usvojite, lakše ćete rasporediti vreme za učenje.

2. „Prvo skoči pa reci hop“

Ovo je greška koju svi činimo. Vrlo često nismo svesni svih koraka koji će nas dovesti do krajnjeg cilja što za posledicu ima to da možemo napraviti lošu procenu vremena koje nam je potrebno da nešto naučimo, veštine koje su nam potrebne, koliko je to komplikovano itd. Koliko puta ste loše procenili određeni zadatak na prvi pogled, a tek kada ste počeli time da se bavite shvatili ste koliko je zapravo teško i komplikovano?!

Iako postoje brojni trikovi i tehnike da skratimo vreme koje nam je potrebno da naučimo nešto novo, ipak postoji proces koji moramo ispoštovati ukoliko želimo dugoročne rezultate. Na primer, ne možete od apsolutnog početnika preko noći progovoriti španski jezik na nivou maternjeg a da niste prošli sve one stepenice od početnog nivoa redom. Kao što ne možete voditi multinacionalnu kompaniju a da niste prvo bili na praksi, pa na junior poziciji, pa senior itd itd.

Uzimajući u obzir i prethodno pomenuti primer polaganja prijemnog ispita, znamo da je za upis u srednje škole i na fakultete potrebno savladati određeno gradivo. U zavisnosti od škole/fakulteta koji želite da upišete, biće vam potrebno određeno vreme za pripreme.

Međutim, da biste znali koliko će spremanje trajati, morate izračunati koliko bodova imate na osnovu uspeha iz osnovne škole (ukoliko upisujete srednju) / srednje škole (ukoliko upisujete fakultet), izračunati koliko bodova vam je potrebno za upis u srednju školu / na fakultet, proveriti koliki je prag bodova za upis u srednju školu/na fakultet. Tek kada budete imali jasan uvid u svoj položaj i postavljen krajnji cilj, možete dobro da se organizujete. 

3. Imate nerealistična očekivanja

Greška koju svi pravimo tiče se pre svega vremena i naših sposobnosti, odnosno vrlo lako ćemo preceniti šta sve možemo uraditi za 1 godinu dok ćemo isto tako potceniti šta možemo uraditi za 1 deceniju!

Danas smo svi nestrpljivi, naročito mladi. Želimo sve i odmah! Kada pogledate kako svet funkcioniše, ukoliko ne postoji konstantni napredak od 100% smatra se da nazadujemo. Kada pogledate sve naslove, biće vam jasno „5 brzih koraka da uradite to i to“ ili „Kako da postignete to i to za samo 30 dana“. Zaboravljamo da za velika dela je potrebno vreme!

Iako je bitno da postavljamo sebi velike ciljeve (velike zalogaje), kao na primer naučiću da programiram za mesec dana, zapravo to može biti i kontraproduktivno ukoliko zaista ne verujemo da to možemo i ostvariti!

Formula za uspeh glasi: treba postaviti sebi cilj koji jeste velik i koji će nas naterati da se malo više potrudimo ali neće nam stvarati presiju.

4. Koristimo pogrešnu strategiju

Dobra strategija može vam uštedeti sate i sate teškog rada.

„Dajte mi 6 sati da posečem drvo i ja ću prva 4 sata potrošiti na oštrenje sekire.“  – Abraham Lincoln

Odabrati dobru strategiju i naučiti da učimo pametno je navika koju bi trebalo da steknemo. Kada učite nešto novo, s vremena na vreme ostavite sve po strani i razmislite da li koristite najbolju strategiju za napredovanje.

Možete primeniti Paretovo pravilo kako biste procenili da li koristite dobru strategiju: Da li uz ovih 20% mog vremena, snage i metode učenja ja mogu ostvariti 80% željenih rezultata?

Na primer, ukoliko želite da savladate strah od javnog govora i usavršite svoje prezentacione veštine, prijavićete se za specifičnu radionicu i pokušaćete kroz praksu da ostvarite svoj cilj, umesto da provedete sate čitajući savete po internetu.

5. Pokušavamo da sve uradimo sami

Kada učimo nešto novo, svi mi doživljavamo nešto što se zove kriva učenja.

To je linija koja prikazuje ne samo kako napreduje naše učenje kroz tok vremena, nego i uspone i padove emocija s kojima se u tom procesu susrećemo, od uzbuđenja do sepresije. Kada odlučimo da učimo sve sami bez pomoći profesionalca, utoliko sebi pravimo veći problem. Osobe koje se u učenje upuštaju sasvim samostalno bez ičije pomoći, u smislu da imaju osobu kojoj se mogu obratiti za pomoć kao mentoru na primer, češće se susreću sa problemima u učenju zbog kojih lako gube motivaciju i odustaju od cilja.

Skoro u svakom aspektu naših života valjalo bi imati mentora koji će raditi sa nama, bilo da se radi o vašem treneru u teretani ili mentoru na fakultetu.

To je najbolje čuvana tajna svih uspešnih osoba koje su ostvarile svoje najveće ciljeve.

Ukoliko želite da budete u top fizičkoj formi, obratite se stručnjaku i pratite uputstva svog trenera. Ukoliko želite da naučite strani jezik, pronađite privatnog profesora. Ukoliko želite da napišete najbolji diplomski rad, obratite se vašem profesoru na fakultetu.

Bićete prijatno iznenađeni koliko ćete ostvariti uz minimalnu pomoć!

Izvor: www.studentskizivot.com