Trema

Trema je vrsta strepnje koja se javlja kada značajni drugi procenjuju nas i naše sposobnosti, učitelji, profesori, roditelji. U situacijama kada izlažemo pred drugima, kada imamo važan pismeni zadatak u školi, kada polažemo ispit, kada izlazimo na sastanak... Trema nam pomaže da sve svoje resurse usmerimo na zadatak i odradimo isti na najbolji mogući način (stimulativna trema).

Foto: Pixabay

Može se desiti i da nas trema onesposobi, da uloženi trud i ulaganje „padne u vodu“ (inhibitorna trema). Učenik ima znanja pred pismeni zadatak, student je savladao ispitno gradivo, govornik se adekvatno pripremio za izlaganje, ali trema... Preplavila me trema, sav sam se tresao, lupalo mi srce, znojile su mi se ruke... Ništa nisam mogao da uradim.

Jedan od razloga je svakako i strah od nedovoljno dobrog odgovora na zadatak. Perfeksionistički zahtevi koje osoba postavlja pred sebe ne praveći razliku između dobrog i idealnog odgovora, zamišljanje negativnog ishoda u kombinaciji sa katastrofom koja će se desiti još dodatno pogoršavaju situaciju. Strah koji se javlja kao posledica ovakvog načina razmišljanja najčešće kulminira neposredno pred izvršenje zadataka, lupanje srca, znojenje, zamuckivanje... Osoba pokušava da izbegne situaciju ili je napusti. Rezultati višednevnih/mesečnih priprema izostaju i stahovi se pojačavaju. Osoba postaje još osetljivija na temu i javlja se stah da će se na narednom zadatku pojačati njen intenzitet.

Istaživanja rađena na studenskoj populaciji govore u prilog tome da su najbolje rezultate na ispitima pokazali studenti koji su imali „pozitivnu“ tremu u odnosu na studente koji nisu imali tremu ili su imali preteranu tremu.

Istraživanja izdvajaju faktore koji mogu uticati na nastajanje inhibitorne treme i oni mogu biti najrazličitiji, od genetskih predispozicija (senzitivnost simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, temperamenta), preko roditeljskog stila vaspitanja (preterana briga i kontrola, roditeljske ambicije, stahovi), traumatskog dogadjaja (vršnjačko nasilje, podsmeh...).

Ono što može pomoći je:

• da se najbolje moguće pripremimo za izvođenje zadatka (da naučimo gradivo)
• da odustanemo od perfekcionističkih zahteva (svi imamo pravo na grešku)
• da razumemo da ako se javila jednom preplavljujuća trema ne mora se javiti nanovo (usmerimo misli na zadatak)
• da verujemo u sebe i svoje sposonosti
• da uradimo vežbe relaksacije i disanja.

Ako i dalje ne uspevate da se rešite treme potražite pomoć stručnog lica. Nekada je dovoljno i samo da sačekate i budete strpljivi. Za promenu neadaptivnih ponašanja je potrebno vreme i vežbanje.

Izvor: NajStudent